Izvor: Politika, 21.Dec.2012, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paučina u sudnicama
Srpsko pravosuđe juče je radilo samo na pritvorima i amnestijama. Jer, svi bi da smak sveta dočekaju na slobodi. Jedan amnestirani zatvorenik tražio je odlaganje izlaska iz zatvora jer se iza rešetaka oseća sigurnije u slučaju apokalipse.
Iako je bilo najavljeno da će oko 80 ukinutih osnovnih sudova početi sa radom 1. januara, nova sudska mreža takođe je odložena zbog majanskog kalendara. Tek ako stara mreža preživi smak, može da se pravi nova.
Ko sve prethodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rečeno ne shvati kao šalu – sam je kriv.
Pravo stanje stvari je da se početak nove mreže odlaže zbog najavljenog dolaska stručnjaka iz Venecijanske komisije krajem januara u Beograd. Tek tada će tekst novog zakona o sedištima sudova biti konačan. Rešenja o pritvorima i amnestijama rade se ubrzano zato što stižu novogodišnji praznici, a sudi se punom parom kako u krivici tako i u parnici i prekršajima, pišu se izveštaji, obrađuju norme...
Sve je u našem pravosuđu moguće, pa i to da niko do sada nije pozvan na odgovornost zbog tektonskih poremećaja u sudskom sistemu, zbog milionskih troškova putujućeg sudstva i više stotina negativnih odluka Visokog saveta sudstva o neizabranim sudijama, koje su doživele potop pred sudijama Ustavnog suda.
Paučina će biti skinuta iz sudnica starih zgrada u Aleksincu, Aranđelovcu, Ivanjici, Sjenici i mnogim drugim gradovima. Ni sudije ni tužioci ni zaposleni ni veštaci ni građani neće morati više da putuju do pravde desetinama kilometara, osim ako baš nemaju tu sreću da njihovo malo mesto ponovo ne dobije sud.
Sada su sudije vraćene na svoje radne zadatke, ali sudska mreža puca pod teretom ogromnih troškova „putujućeg karavana”. Neki su sudovi više trošili na prevoz sudija i zaposlenih nego na njihove plate. Neki su plaćali iznajmljene stanove deliocima pravde i visoke nadoknade za „odvojen život”. Tako je stvorena i velika nejednakost među sudijama koji žive i rade u sedištu suda i onih koji su u takvoj mreži „uhvaćeni” da žive i rade daleko od kuće.
„Izbačen” je broj od 1,3 milijarde dinara za troškove sudskih jedinica u prošloj godini. Koliko je još „potrošeno”, ne zna se. Baš tako!
Mnogi građani su, osim putovanja, imali i dodatne troškove koje sudovi nisu priznavali. Sudije i spisi predmeta često su bili na dva različita mesta, jedni u sudu, drugi u sudskoj jedinici, pa je pravda bila sporija nego inače. Događalo se i da lokalna vlast plaća održavanje napuštenih sudskih zgrada, dok se novac od sudskih taksa sliva u državni budžet iz koga ni ministarstvo ni VSS nisu namirili dugovanja sudskim veštacima, porotnicima i braniocima po službenoj dužnosti, dok sudski stražari i daktilografkinje imaju mesečne plate manje od „odvojenih života” sudija i tužilaca.
Ko će sve to da popravi i da li će srpsko pravosuđe preživeti propast, videćemo kad dođu stručnjaci iz Venecije i prođu snegovi.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 21.12.2012.
