Izvor: Politika, 02.Dec.2012, 14:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Palestina i raspršeni snovi

Uspeh predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa da Palestini izdejstvuje status države posmatrača koja nije članica UN vratio je ovom lideru umerenog palestinskog pokreta Fahat bar za neko vreme dosad poprilično survan ugled među sunarodnicima.

Osam dana posle primirja, koje je Izrael postigao sa radikalnim palestinskim pokretom Hamas, Abas je uspeo da ponovo bude sagledavan kao faktor na palestinskoj političkoj sceni predstavljajući Palestincima da im je ostvaren san o državnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << time što će ubuduće Palestina imati status „države” a ne „entiteta” koji je posmatrač u UN.

Međutim, glasanje u Generalnoj skupštini UN o „krštenici za Palestinu” raspršilo je snove praktično svih strana u konfliktu, kao i globalnih aktera uključenih u mirovni proces.

Činjenica da je za palestinsko podizanje statusa u UN od ukupno 193 članica glasalo čak 139 zemalja, dok je 41 bila izdržana, a SAD su bile među samo devet koje su bile protiv, uticala je na to da su mnogi analitičari to ocenili kao jedan od poraza američke diplomatije.

Glasanje na Ist riveru raspršilo je snove predsednika Baraka Obame da SAD neće platiti cenu svoje pasivnosti proteklih godina u rešavanju izraelsko-palestinskog konflikta. Ovaj diplomatski šamar Vašingtonu Obama može da neutrališe jedino ako počne da sprovodi svoju bliskoistočnu politiku, davno najavljenu u Kairu a nikad sprovedenu zbog borbe za drugi predsednički mandat.

Ovim glasanjem raspršili su se i snovi izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da će, uprkos povlađivanju ultrakonzervativnim članovima svoje koalicione vlade, uspeti da zadrži i naklonost većine sveta, kao i da će za napredovanje palestinskog statusa u UN glasati samo nesvrstani.

Prema oceni Robert Fiska, dugogodišnjeg dopisnika „Indipendenta” sa Bliskog istoka, ovo glasanje je bilo ključno za izraelsku (opozicionu) levicu koja se plašila da će u korist Palestine glasati samo nedemokratski i diktatorski režimi širom sveta, što bi Netanijahuu omogućilo da proglasi moralnu pobedu uz tvrdnju da je Abas dobio isključivo uz pomoć ekstremista i despota.

Budući da su za Palestinu glasale i razvijene evropske demokratije, Netanijahu nema taj argument u smanjivanju značaja onoga što su on i šef diplomatije Avigdor Liberman pokušavali da predstave kao tehničko proceduralno glasanje, a koje većina sveta sada vidi kao simboličnu palestinsku pobedu.

U Njujorku se raspršio i Netanijahuov san da može protekle dve godine bez ikakve cene da se krije iza američke podrške, da širi jevrejska naselja na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu i da ne učini nikakav verodostojan pokušaj da se obnove pregovori pravdajući to, između ostalog, terorističkim akcijama Hamasa.

Izbegavajući da povuče hrabre poteze kao lider u čiji patriotizam Izraelci neće sumnjati, Netanijahuu je bilo draže da se sa svojim koalicionim partnerima takmiči u nacionalističkoj retorici, omogućivši Palestincima da osvoje naklonost više od dve trećina članica UN.

Uprkos ovom porazu, Netanijahu ima priliku da ne bude gubitnik na međunarodnoj sceni ukoliko posle januarskih parlamentarnih izbora krene u hrabrije pregovore o miru sa Palestincima.

Među gubitnicama je i Evropska unija, koja je pred celim svetom još jednom pokazala da njena Zajednička spoljna i bezbednosna politika samo san koji tek treba ostvariti.

Termin „zajednička” raspao se onog trenutka kada je pri glasanju Češka Republika glasala protiv, 12 država članica je bilo uzdržano, među kojima Nemačka i Velika Britanija, dok je 14 glasalo za predvođeni Francuskom, Španijom i Italijom.

Skoro da se ponovila prošlogodišnja situacija kada su „dvadesetsedmorica” pri odlučivanju o prijemu Palestine u Unesko glasali u odnosu 11 „za”, 5 „protiv” i 11 „uzdržano”. Kada se pogledaju tri vodeće sile EU – Nemačka, Francuska i Velika Britanija – jedina razlika u odnosu na prošlogodišnje glasanje je to što Berlin nije bio protiv već uzdržan.

Međutim, Palestincima tek predstoji suočavanje sa raspršavanjem „ostvarenog sna o državi”. Za to suočavanje već se pobrinuo Netanijahu čija je administracija u roku od nepuna 24 časa od glasanja u Njujorku odobrila izgradnju novih 3.000 domova za izraelske naseljenike u istočnom Jerusalimu i Zapadnoj obali, koje Palestinci vide kao deo svoje „države”.

Abasova pobeda nija promenila realnu situaciju na terenu da palestinski Hamas pod svojom kontrolom drži pojas Gaze, dok Palestinska uprava na čijem je on čelu ne kontroliše istočni Jerusalim ali ni celu Zapadnu obalu.

U takvoj situaciji, Palestinci će morati najpre da nađu formulu za uspešno međupalestinsko pomirenje u kojem Hamas mora da prekine sa terorističkim akcijama. Tek to će biti palestinska pobeda jer tek tada će Netanijahu shvatiti da ima respektabilnog partnera za pregovore o granici, bezbednosti, spornim jevrejskim naseljima, povratku palestinskih izbeglica i pitanju statusa Jerusalima.

Samo direktni pregovori svih strana mogu doprineti da 29. novembar u palestinskoj istoriji bude upamćen kao „rođendan države Palestine”. U suprotnom, to će biti san raspršen baš onako kako su se raspršili „avnojevski” snovi SFRJ rođeni istog datuma 1943. godine.

Nenad Radičević

objavljeno: 02/12/2012

Nastavak na Politika...