Izvor: Politika, 13.Apr.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POVRATAK U TRIDESETE?
Kako Evropljani reaguju? Kao i uvek u godinama velike krize
Iskustvo totalitarnih režima koji su tokom dvadesetog veka proizveli strahovita razaranja i žrtve učinilo je da se liberalna demokratija tretira ne kao najmanje loš već kao savršen politički i ekonomski sistem.
Još od Aristotela je, međutim, elaborirana većina njenih suštinskih problema koji je posebno u vremenima krize pokazuju kao izuzetno ranjivu i krajnje neefikasnu za rešavanje urgentnih pitanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Poznato je na primer da ona podstiče mediokritetstvo, snižava opšti nivo obrazovanja, stvaralaštva i javne reči, a kao naročita odlika ističe se masovna korupcija.
Osnovno je da građani glasaju za onog ko obećava da će više da troši obezbeđujući im veće plate i penzije, a veoma mali broj njih razmišlja o tome gde da se nađe novac za nerealna primanja. Ko bi glasao za nekog ko obećava stezanje kaiša?
Savremena demokratija ima i niz drugih problema. Zbog uske veze političke elite, vlasnika medija, bankarske oligarhije i tajkuna, odlučivanje se sve više odvaja od običnog čoveka i javnog mnjenja.
Stvarna demokratija koja bi podrazumevala konkurenciju različitih programa, argumentovanu javnu debatu i participaciju što šireg broja građana na nekom nivou upravljanja i obavljanja javnih poslova, pretvara se u puku izbornu demokratiju u kojoj možete da birate između dve ili više opcija koje su zapravo proizvod iste zatvorene kaste.
Uzmite Srbiju: osnovno oko čega su sve partije saglasne jeste da ne obelodanjuju stvarne finansijere. To potpuno potvrđuje osnovane sumnje da sve njih finansiraju istih pet do deset tajkuna koji su i vlasnici medija. Ovakva konstelacija odgovara i stranim silama koje sa tako koncentrisanom moći vrlo lako ostvaruju svoje nacionalne interese na našim prostorima.
Eto, na primer, pre desetak dana grupa vrhunskih stručnjaka (bivša ministarka, rektor beogradskog univerziteta, dekan nadležnog fakulteta itd.) uputili su otvoreno pismu predsedniku i vlasti postavljajući jedanaest krajnje suvislih pitanja o prodaji Telekoma, pokazujući koliko će štete dugoročno ova prodaja da napravi državi.
U stvarnoj demokratiji, ovo bi bio vrhunski događaj za medije. Pismo bi svi preneli na udarnim mestima, a bar javni servis bio bi dužan da organizuje debatu. Stvarna opozicija bi lako prepoznala snagu njihovih argumenata i preuzela bi ih u javnoj debati.
Umesto toga ovde je pismo prećutano, estradni javni servis koji sve više postaje kopija TV B92 nije ni pomislio da ovim ljudima da prostor ili da otvori debatu o Telekomu, a vlast se oglasila izjavom premijera da Telekom moramo da prodamo kako ne bismo bili komunistička zemlja! Ona je potpuno adekvatna diskursu koji prodaju Mobtela Telenoru (dakle takođe državnoj firmi) naziva privatizacijom.
A ako ste mislili da će naprednjaci, koji po navodnim anketama zapadnih agencija svaki mesec skaču za dva poena, osporiti prodaju i zastupati argumente ovih stručnjaka, grdno ste se prevarili. Oni su konačno shvatili da je za dolazak na vlast u Srbiji mnogo važnije zadovoljiti tajkune i Zapad nego voditi računa o nacionalnim interesima i željama naroda, pa je stoga njihova politika upravo da nemaju stav ni o čemu, a posebno ne o stvarima koje bi naljutile Zapad. To je uostalom Nikolić i objasnio kad je rekao zašto su se uzdržali od glasanja o Srebrenici, ili kada je de fakto prihvatio Statut Vojvodine izjavljujući da dostignuti nivo autonomije oni neće osporavati.
Ovo međutim nije naša specifičnost već ponavljanje modela koji se opasno raširio po Evropi. Ogroman broj zemalja je u strahovitim ekonomskim dubiozama, nivo unutrašnje i spoljne zaduženosti je van svake kontrole, domaća proizvodnja se ukida a tržište preplavljuje stranom robom, dok bankarska industrija postaje najvažniji segment privrede. Političari zavisni od takvih finansijera postaju zatvorena kasta odvojena od birača koja u svim segmentima podstiče potrošački sistem vrednosti.
Kako Evropljani na ovo reaguju? Kao i uvek u godinama velike krize i kvarenja demokratije okreću se autoritarnim metodama i rečima u skladu s tim. Na svim izborima koji se ove godine održavaju dominira nezadovoljstvo globalnim ekonomskim i vrednosnim sistemom, strah od imigracije, izrazita netrpeljivost prema muslimanima, Romima, Jevrejima itd. Dok se Vilders sprema da dobije izbore u Holandiji u junu, u nedelju smo u Mađarskoj videli da izrazita antisemitska stranka Jobik osvaja čak 17 odsto glasova što će nam omogućiti da u parlamentu članice EU vidimo poslanike u uniformi paravojne formacije.
Mogu se napraviti zanimljive paralele sa krizom iz 1929. i onim što je usledilo.
Miša Đurković
[objavljeno: 13/04/2010]
.jpg)
