Izvor: Vostok.rs, 21.Mar.2013, 17:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostrvo Afrodite među Skilom i Haribdom
21.03.2013. -
Kasno uveče u utorak, 19. marta svetski mediji su saopštili da je parlament Kipra posle dramatčnih diskusija odbio nacrt zakona, koji je predložila vlada, o uvođenju jednokratnog poreza na bankarske uloge. Niko nije glasao «za».
Brisel i MMF su stavili uslov da bi deo pomoći Kipru - oko 6 milijardi evra - bio podmiren na račun vlasnika bankarskih uloga. Radi toga se planiralo otpisati 6,7 odsto od depozita, u kojima se nalazi od 20 do 100 hiljada evra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i 9,9 odsto od krupnijih uloga.
Prema podacima francuzskog poslovnog lista «Les Echos», ulozi rezidenata Kipra u mesnim bankama su iznosili krajem januara 2013. godine 43 milijardi evra. Prema proračunima agencije «Moody’s», depoziti ruskih privatnih lica i kompanija iznose 15 milijardi evra. Predsednik Vladimir Putin je nazvao odluku o porezu, ako ona bude usvoena, «nepravednom, neprofesionalnom i opasnom». Glavnu opasnost političari eksperti vide u mogućnosti «efekta domina».
Prema rečima američkog finansijskog analitičara Darela Delamejda, takozvani «porez u korist stabilnosti» ustvari može da vodi daljoj destabilizaciji evrozone. Kako smatra Delamejd, čak i ako vlada Kipra uspe da dobije povoljnije uslove, šteta će ipak biti naneta. Onda liderima EU, prognozira on, biće veoma teško da vrate poverenje u uslovima budućih kriza. Inače je Nemačka najviše tražila od vlade Kipra da odluče o porezu. Što više, u telefonskom razgovoru s predsednikom Kipra Nikosom Anastasijadisom kancelar Angela Merkel mu je preporučila da ne vodi pregovore s «trećim licima», uključujući Rusiju. Doktor Ferdinand Fihtner iz nemačkog Instituta ekonomskih istraživanja smatra ideju poreza osnovanom, što je inače razumljivo.
- Ubeđen sam da u spasu banaka na Kipru moraju da učestvuju vlasnici uloga. Na kraju krajeva, ne sme da se desi da bi isključivo evropski poreski obveznici bili primorani da spasavaju te banke.
Mišljenje suprotne strane, eksperta «Glasa Rusije» iz Portugalije - zemlje, koja može da bude sledeća, ako uspe presedan sa Kiprom. Govori Diogu Feiu, evroposlanik, izabran u Evroparlament prema spisku portugalske Narodne stranke, koja je u sastavu današnje koalicione vlade Portugalije.
- Mislim da su principi, koji potiču iz ugovora, potpisanih od strane zemalja EU, fundamentalni.
Principi slobodnog tržišta, poštovanje privatne svojine i sloboda kretanja kapitala ni u kojim okolnostima ne mogu da postanu sumnjivi.
Nepoštovanje tih principa ne doprinosi slobodnom demokratskom karakteru EU, već je karakterističo za komunističke režime.
Profesor Više škole ekonomije Ivan Rodionov vidi u svemu tome još jedan aspekt, mada je on indirektan.
- Ustvari, uveren sam, da je tamo prisutan u velikoj meri američki činilac, – kaže profesor. – Zato što su za Rusiju negativni ne direktni finansijski gubici, koji nisu mnogo veliki, već izraženo nepoštovanje u stilu: «Stavimo vas na mesto».
Bilo kako bilo, na inicijativu predsednika Kipra održan je njegov telefonski razgovor s ruskim kolegom Vladimirom Putinim, a u Moskvu je stigla delegacija ministarstva finansija te zemlje.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
A ako Brisel bude tražio da se iskoči kroz prozor?
Izvor: Vostok.rs, 21.Mar.2013
21.03.2013. -..U trenutku kada je postalo jasno da je došlo do zastoja pregovora delegacije Kipra u Moskvi o rešenju problema duga, 20. marta, pojavilo se sasopštenje Promsvjaz banke. Ona je spremna da učestvuje u razradi antikriznih mera za spašavanje kiparskih finansija. Jedna od najvećih finansijskih...
