Izvor: Politika, 24.Feb.2015, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opera Svetislava Božića o grofu iz Hercegovine
Tri premijere našeg kompozitora – sutra u Kolarčevoj zadužbini kompozicija „Četa” i „Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog”, u subotu opera o Savi Vladislaviću u Narodnom pozorištu
Tri premijere u dva dana očekuju Svetislava Božića, kompozitora, profesora na Fakultetu muzičke umetnosti i aktuelnog selektora Bemusa. U okviru akademije Sv. Simeona Mirotočivog, sutra u Kolarčevoj zadužbini (20 sati) biće premijera Božićevih kompozicija „Četa” i „Liturgija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sv. Jovana Zlatoustog”, u izvođenju mešovitog hora RTS-a i dirigenta Olge Milićević, a u subotu 28. februara u Narodnom pozorištu je premijera Božićeve opere „Melanholični snovi grofa Save Vladislavića”.
– Stihove „Čete”, kao posvetu patrijarhu Pavlu, napisao je pesnik Petar Pajić koji je našao visoki umetnički, ali i narodski štimung, baš onakav kakav je odgovarao načinu ophođenja patrijarha. Pesma je nepatetična, duboka, tačna, i intonirana je kao pomenik našim žrtvama, svim našim jamama i stratištima, u raznim istorijskim okolnostima stradanja i ratova. Suštinski krik nije podsećanje radi podsećanja, već radi suštinskog otrežnjenja svih koji su živi – kaže Svetislav Božić, a na isti ovaj ton nastaviće se i „Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog”, za mešoviti hor, napisana 2010. godine.
Božić je 2006. završio svoju prvu operu „Melanholični snovi grofa Save Vladislavića”. Libreto je sastavljen od pesama Dučića, Crnjanskog, Nastasijevića i Dejana Medakovića. Izvešće je ansambl Opere Narodnog pozorišta, u režiji Aleksandra Nikolića, uz dirigenta Đorđa Pavlovića.
– Vladislavić je iz rodne Hercegovine, krša i kamena, otišao na dvor Petra Velikog, i postao iskusni diplomata koji je uspeo da napravi granicu između Kine i Rusije, na njoj podigne manastir Sv. Save, i da Puškinovu familiju dovede na dvor Petra Velikog. Jovan Dučić pisao je o njemu, a mi smo dugo previđali njegovo postojanje. U operi sam stvorio panoramu sna, jer se snom najbolje vidi ono što je prošlo i sluti ono što će proći, najlakše se prevazilazi teška stvarnost – ističe Božić.
Melanholija iz naslova ove opere je prisutna, dodaje ovaj autor, kod svih koji odu daleko i u svetu ostave dubok trag – Tesle, Pupina, Milene Pavlović Barili. Svi koji su otišli su patili, kaže, iako su u svetu napravili velike iskorake. Vremenom se budio topos zavičaja koji ih je nečim prizivao – sećanjima, grobovima, najbližima. – Ovo nije delo o Savinom životu, već opera stanja, meditacije. Naš grof je postigao trijumf, ali nije bio državnik svoje zemlje, svog vladara. Interesuje me eho koji je ostao iza tog uspešnog i usamljenog života, i u tome me podseća na Mehmed-pašu Sokolovića – naglašava Božić.
Radnja opere je izmeštena i dotiče pitanja našeg postojanja. Po mišljenju našeg sagovornika ona podstiče da ostanemo samobitni, autohtoni, a da pritom ne budemo suviše inertno i trapavo ukopani u vrednosti koje treba da dožive emancipaciju.
– To se postiže duhom, jer duhovnost nudi i praktična rešenja. Ako duh uspavamo, utopićemo se jer smo mali narod. Duhovna energija koja se manifestovala kod ovih darovitih pojedinaca je nešto što možemo da sledimo i oponašamo kad god je moguće. Čini mi se da danas pojedinci to rade, a teško da to može ceo kolektiv da učini.
Božić je komponovao više od 200 dela, često na stihove Venclovića, Bojića, Pope, Bećkovića, Noga, Jesenjina. Pesnici, objašnjava, oplemenjuju njegovu melopoetsku prirodu, ali i ona se vremenom menjala. Dela su mu izvođena u Francuskoj, Španiji, Grčkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Ukrajini, Japanu. Autor je više knjiga i 14 diskova, a „Naksos” je 2012. objavio njegov disk „Vizantijski mozaik”, u izvođenju pijanistkinje Jasmine Kulagić koja živi u Parizu.
Sada je, kako ističe, dostigao određeni duhovni koridor, „prošireni gabarit osećajnosti”, i postao sposoban da ga iskaže do kraja. Došao je, kaže, do zlatne žice svog govora kroz muziku.
– Stasavanjem sam savladao probleme zanata i spajanja sebe sa okolnostima i duhovnom matricom. U mladosti sam napravio iskorak ka nečemu što se zvalo moderna muzika, sklop reskijeg zvučanja koje je u to vreme bilo aktuelno. Usledila je izvesna jednostavnost – duhovna muzika, pa sleganje koje me je vratilo na polje kamerne, orkestarske, i horske muzike. Uticaji su se slili i postali bezimeni jer je njihova stvarnost u nama istaknuta. I tada, umetnik ne sme da hermetizuje status u kojem se našao, niti da ga obožava preko svake mere.
Samo u prethodnoj godini Božić je napisao 20 kompozicija. Naglašava da tu nije reč o „štancovanju”, već tkanju na tri razboja, u sistemu prstena.
– Postoje idealna očekivanja svakog autora, i kroz njih on traži i hvata pravo lice. Svako ko se bavi zanatom, misli i svakodnevno radi, ne podleže užegloj manufakturi. Ja tražim prodore, proseke, ozvučavam basen u kojem sam se ranije misaono kretao. Iskorak otvara razlog sledećeg poduhvata. Kao što je čovek gladan, ili žedan, nošen je nečim. Ili je zaljubljen, voli, pa teži da obnavlja to stanje. Te kategorije obnavljanja su kod umetnika primalne, iako ne znači da uvek daju visok kvalitet. Ali tada nas stižu i rani zapisi koji postaju sveži i vrlo otmeni – zapaža Božić.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 25.02.2015
.jpg)
