Izvor: Politika, 06.Avg.2015, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovor Nušićevim profesorima
Povodom tekstova „Rođendansko dostavljanje sudske odluke je nezakonito” i „Pera pisar iz administrativnog odeljenja” od 4. avgusta
Sa nevericom sam pročitao odgovore profesorâ Pavlovića i Vuletića na moj tekst posvećen neprimerenoj reakciji dela javnosti na rehabilitaciju srpskog prestolonaslednika Aleksandra Drugog i odluci sudije da mu istu presudu lično uruči.
Morao sam da ponovo pročitam sopstveni tekst da bih razabrao razloge takve njihove reakcije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Osnovna teza mog teksta jeste da je ovde reč o posebnom slučaju zato što je rehabilitovana osoba (zaboravimo za trenutak da je u pitanju budući srpski kralj i potomak onih protiv kojih su se možda neki naši komunistički ili drugoetnički preci neuspešno borili) osuđena iz ideoloških i razloga nacionalne i socijalne mržnje kada je imala svega dve godine. U takvom slučaju ne rehabilituje se osuđeni, već sudstvo i država koji su sramnu presudu doneli. Nadležna ustanova sudstva će odlučiti da li je spomenuti sudija prekršio neki zakon. U moralnom pogledu stvar je jasna i sudijina krivica ne postoji.
Zadivljen sam odbranom uzbunjivača ili „zviždača”. Pročitajte tekst i videćete da ih nisam napao. Rekao sam da su vitezovi. Pošto sebe vidim kao takvog, to svakako ni ironično izrečeno nije naročita uvreda. Ako sam nekoga i kritikovao, kritikovao sam države koje su nam ovu „ustanovu” izvezle (sve sa imenom koje može zbuniti izvesnog profesora DIF-a), a ključni „zviždači” u njima ili robijaju višedecenijske kazne zatvora ili se kriju po manje demokratskom inostranstvu.
Moram da primetim i da svako treba prvo da počisti svoje dvorište, pa tek onda da se posveti velikom nacionalnom čišćenju. Kako je prošao „zviždač” koji je pre nekoliko godina pokušao da spreči da Pravni fakultet u Kragujevcu postane „fakultet iz vica”? A kako su prošli profesori koje je razotkrio? Pre nego što se obračunate sa apsolutnom monarhijom, koje kod nas u tom obliku nije bilo od Srpske revolucije – pošto su ti srpski seljački vladari, koliko god autoritarni, znali da podnesu ostavku (abdiciraju), što niti jednom predsedniku srpske republike nikada nije ni palo na pamet – obračunajte se prvo sa „apsolutnim dekanima” i „apsolutnim profesorima”, vitezovi! Ali da... Spomenuta nedela su nedavno zastarela...
Slično je bilo sa uzbunjivačem sa Filozofskog fakulteta koga je zajedno sa svim njegovim studentima mesecima neometano vređala, napadala, pljuvala i klevetala nevelika grupa anarhoidnih i komunističkih studenata, slučajnim sticajem okolnosti u velikom broju sa odeljenja na kome radi profesor Vuletić. Da li je profesor Vuletić možda pozvao uzbunjivača kome su bila ugrožena ljudska prava? Da li se solidarisao? Da li je makar vratio zaradu za ona tri meseca koja, možda grešim, zajedno sa većinom profesora nije radio? Ali šta su sve te sitnice dok u raznim kuhinjama traje zavera za restauraciju apsolutne monarhije, koju će možda sprečiti Mirabo iz Kragujevca i Danton iz Čika Ljubine?
Pera pisar iz Administrativnog odeljenja išao je da se umili novoj vlasti. Kome se umiljava sudija Vasić? Sedamdesetogodišnjem građaninu, koji nema javnu funkciju u Srbiji? Mi koji radimo na univerzitetu treba da se setimo da je Nušić pisao i o profesorima i to se u ovom slučaju, nažalost, da primeniti baš koliko i teza o balerinama koje su postale vladike i razbojnicima izabranim za ministre... Bolje i uspešnije nego teza o Peri pisaru.
Napredni klub
