Izvor: Politika, 04.Jul.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od rezolucije zavisi Vučićev odlazak u Srebrenicu
Stav o dokumentu iz Londona biće test za proveru prijateljstva svih država prema Srbiji, kaže ruski ambasador Aleksandar Čepurin
Srbija nije dobila poziv za učešće na sednici Saveta bezbednosti 7. jula, na kojoj bi trebalo da se nađe i britanski predlog rezolucije o Srebrenici, ali je Beograd juče dobio poziv na razgovor o ovom dokumentu. Tačnije, premijer Aleksandar Vučić je, kako je rekao, dobio „od onih koji su učestvovali u pisanju rezolucije” poziv na neformalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konsultacije.
„Nije problem ako ja treba da pognem glavu, ali je problem da ponižavam Srbiju – u tome da učestvujem neću. Da nas neko ponižava na taj način, da dobijemo pet nacrta, a da nam posle toga kažu: 'Hajdete sada i vi, pošto smo se s nekima dogovorili', to nema smisla”, istakao je Vučić u Klubu poslanika, dodajući da su dva-tri dana pre sednice Saveta bezbednosti spremni da čuju primedbe Srbije.
On je, kako prenosi Tanjug, napomenuo i da Srbiju niko nije pitao da li je takva rezolucija potrebna i ukazao da Bosna i Hercegovina učestvuje u konsultacijama na izradi tog dokumenta, a pozvana je i na sednicu Saveta bezbednosti.
Srpski premijer je takođe kazao da ne zna kako će sve izgledati kao i da nije ni najmanje oduševljen tim procesom.
„Ako me pitate šta je svrha svega toga, očigledno nisam dovoljno pametan”, primetio je revoltirano Vučić, a na pitanje kakav je stav Srbije o četvrtom predlogu rezolucije odgovorio je da je stav naše zemlje nepromenjen.
Od toga šta se, između ostalog, bude dešavalo sa rezolucijom, zavisiće, kako je najavio, i njegova odluka da li će ići u Potočare 11. jula.
Iako je do sednice Saveta bezbednosti ostalo svega nekoliko dana, iz Londona bi mogao da stigne još koji nacrt. To je juče potvrdio i ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi koji je izrazio nadu da će se doći do rezolucije o Srebrenici koja bi bila prihvatljiva i za Srbiju. „Zato imamo predlog rezolucije broj četiri, a ko zna, možda bude i peta ili šesta verzija”, rekao je Kirbi.
Podsećajući da je bilo promena u predlogu rezolucije, Kirbi je istakao da su, između ostalog, ublažene formulacije o silovanju dečaka. Prema njegovim rečima, međutim, međunarodna zajednica „mora da se kloni prebrojavanja”. „Srebrenica je bila specifična, ali bilo je i Srba koji su ubijeni u istoj oblasti. Zato treba da nastavimo proces pomirenja, ali i da razumemo da je Srebrenica bila užasan događaj”, rekao je Kirbi, a prenosi Tanjug.
Kirbi je naglasio i da je Haški tribunal okarakterisao događaj u Srebrenici kao genocid, te da je njegova vlada tu odluku podržala, ali je istakao da je žrtava bilo svuda u regionu i da su stradali i Srbi i Hrvati i Muslimani. Kako je naveo, ideja je da je pokušamo da razumemo šta se desilo u prošlosti, da je bilo dosta žrtava i da treba nastaviti proces pomirenja. „Ideja je da prihvatimo prošlost i izvučemo pouke, jer niko ne želi da se takve stvari ponove”, rekao je američki ambasador.
Za razliku od njega ruski ambasador Aleksandar Čepurin smatra da su izmene u četvrtom nacrtu u najvećoj meri bile „kozmetičke” i da ne doprinose međunacionalnom pomirenju. „Smisao rezolucije je da se na Srbe i Srbiju okači etiketa genocid. Mi vrlo dobro znamo šta se desilo u bivšoj Jugoslaviji i ko je učestvovao u raspirivanju tih međunacionalnih strasti što je dovelo do tragičnih događaja. Oni sada pokušavaju svoju krivicu da pripišu Srbima kao genocid, što nije dobro” rekao je Čepurin novinarima u Golubincima kod Stare Pazove, dodajući da sve te varijante rezolucije ne menjaju ono čemu se Srbija protivi.
Aleksandar Čepurin (Foto Tanjug)
On je podsetio i da je Rusija predložila svoju varijantu koja se od britanske razlikuje u dve najbitnije stvari – da se oda počast svim žrtvama konflikata na području bivše Jugoslavije i da se uradi sve da se obezbedi mir na tom prostoru u narednom periodu.
Britansku rezoluciju Čepurin je okarakterisao kao izmišljotinu i iskrivljenu verziju događaja koja neće doprineti pomirenju u regionu. Rusija je, kaže on, po tom pitanju zauzela čvrstu poziciju i aktivno radi na tome da to pitanje bude rešeno u interesu Srbije.
Ruski ambasador je, međutim, naglasio da sada sve zavisi od zrelosti Srbije i njene diplomatije, koja treba da vodi dijalog o tom pitanju sa državama članicama Saveta bezbednosti UN. „Srbija ima dosta prijatelja i nije pitanje ko će biti protiv, već ko će da se uzdrži od rezolucije, a Rusija potvrđuje da je prijatelj i strateški partner Srbije, kao i da uzima u obzir interese srpskog naroda”, naglasio je Čepurin koji smatra da će stav o rezoluciji u određenom smislu biti test za proveru prijateljstva svih država prema Srbiji.
Srbija bi, kako kaže sagovornik „Politike” upućen u rad UN, mogla i bez specijalnog poziva iz Saveta bezbednosti, da bude 7. jula prisutna na sednici u Njujorku. Zvanični Beograd, naime, treba sam da zatraži dozvolu da prisustvuje jer je reč o temi koja se tiče Srbije.
„Pitanje je da li bismo imali pravo na reč, ali svakako bismo mogli da prisustvujemo. Ako mi nametnemo stav da smo neposredno zainteresovana strana ili ako oni tako procene mogli bi eventualno i da nas čuju”, kaže naš sagovornik.
Druga mogućnost je da zamolimo neku stalnu članicu Saveta bezbednosti, na primer Rusiju, da budemo njen gost na sednici što je inače uobičajena praksa.
„Svaka delegacija ima pravo da pozove nekog gosta. Tako je svojevremeno Ričard Holbruk prvo pozivao Crnogorce pa onda i Tačija da budu za američkim stolom. Ne bismo imali isti status kao član, ali bili bismo prisutni”, objašnjava naš sagovornik.
Inače, u mesečnom rasporedu rada Saveta bezbednosti na sajtu UN upisano je da će 7. jula biti održan „brifing” o Bosni i Hercegovini. Dakle, tačka dnevnog reda nije, kao što se to često misli, rezolucija, već Velika Britanija ima nameru da u okviru ove tačke predloži svoj dokument o Srebrenici. Još nije izvesno da li će u tome i uspeti, jer nema dogovora oko teksta što znači ni naznaka da bi rezolucija mogla biti usvojena. To bi, eventualno, moglo da dovede do odustajanja Londona.
.jpg)
