Izvor: Politika, 16.Sep.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neutralnost i druge fikcije
Naši lideri skoro da više i ne idu u jednostavne državničke vizite
Lepo su Nemci dočekali Vučića. Vojne počasti, promenadna muzika, svečani stroj, pozdrav zastavi. Ministar nije krio svoje visoko zadovoljstvo zbog glavnog mesta u zavodljivom ceremonijalu.
Naši lideri skoro da više i ne idu u jednostavne državničke vizite, pa je tako Aleksandar Vučić putovao kao ministar vojni i prvi potpredsednik vlade. U obe teške uloge, kojih se rado prihvatio, drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministar se oseća skoro savršeno. Osim kad pretera u poslu, pa se umori.
Recimo da je razgovor sa Nemcima bio delotvoran. Imali smo njihovu pomoć, valjaće nam i dalje. To je jednostavno objašnjenje onoga šta tražimo, šta očekujemo od najmoćnije evropske zemlje. Kao ministar odbrane, Vučić je svakako bio emotivno raspet između istorije, moći i stvarnosti. Vojna saradnja, to svakako, pitanje je samo kako odrediti model. Ali interesi a ne osećanja određuju suštinu politike.
Dok se Vučić slikao ispred Branderburške kapije, šef države je potegao na put u Soči. Bio je Putinov gost, i to beše jedan sasvim pristojan susret, pomalo hladan iako se naš predsednik Toma trudio da zagreje atmosferu. U domicilnim snovima o srpsko-ruskoj patriotskoj simbiozi nađeni su ključni dokazi za kopernikanski obrt u srpskom traganju za najboljim saveznicima. Potrefilo se da je skoro u isto vreme iz Beograda otišao Aleksandar Konuzin, čovek koji je godinama bio junak naše svakodnevice, simbol patetičnog slavskog bratimljenja dva naroda koji decenijama žive u sterilnoj ljubavi.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 17. septembra. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Ljubodrag Stojadinović
objavljeno: 17.09.2012.
