Izvor: Blic, 20.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne patim za 'Oskarom'
Ne patim za 'Oskarom'
Edvard Makazoruki, Ed Vud, Ičabod Krejn. To su tri lika koja je Džoni Dep tumačio u filmovima svog dugogodišnjeg prijatelja i saradnika reditelja Tima Bartona. Sada se ovom šarolikom spektru priključio i ozloglašeni mogul fabrike čokolade Vili Vonka, koga Dep igra u novom Bartonovom filmu 'Čarli i fabrika čokolade'. Film je ekranizacija istoimenog romana Roalda Dala, objavljenog 1964. godine koji je preveden na 32 jezika i do danas prodat u preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 13 miliona primeraka. Autor scenarija Džon Ogast (Velika riba) odlično je obavio zadatak, nimalo ne narušivši atmosferu iz knjige. Prema sopstvenom priznanju, on nijednom za vreme pisanja nije pogledao prethodnu verziju filma iz 1971. u kojoj je glavnu ulogu igrao Džin Vajlder.
Kao čuveni poznavalac starih filmova, Dep je i te kako bio upoznat sa starijom verzijom i toliko je želeo da baš on zameni Vajlderovog Vonku da je uspeo da se izbori sa takvim imenima kao što su Robin Vilijams, Stiv Martin, Nikolas Kejdž, Kristofer Voken, pa čak i Merilin Menson, koji je očajnički lobirao za ulogu.
Intervju sa Džonijem Depom 'Blic' je eksluzivno dobio zahvaljujući distributerskoj kući 'Tak', koja ovdašnju premijeru najavljuje za 25. avgust. Šta vas je privuklo liku Vilija Vonke i da li vam se dopalo tumačenje Džina Vajldera?
- Da, bio sam veliki fan Džina Vajldera ali to nije bilo odlučujuće kada sam prihvatio ulogu. Glavni razlog bila je misterija samog lika. Obožavao sam roman Roalda Dala, i još veći razlog bio je Tim Barton, koji se prihvatio režije. Sama priča i taj lik bili su veliki izazov za mene, i čim sam čuo da će on to raditi znao sam da ću ja igrati Vonku, i sa zadovoljstvom sam prihvatio taj rizik. Mogao sam vrlo lako da uprskam stvar, jer taj lik jeste rizičan za glumca, ali je i veliki izazov.
O kakvom riziku govorite?
- Za mnoge fanove knjige on je bio omiljeni lik, i svi su uživali u briljantnom tumačenju Džina Vajldera. Znao sam da moram drugačije da se postavim prema liku ali i da nastavim gde je Vajlder stao. Postoji mnogo i svetla i tame u toj priči i jedan potpuno subverzivan podtekst sa preokretom u samom liku, da mi je Vonka zaista izgledao kao lik pisan za mene. Da li ste dugo sa Timom razmatrali scenario i tražili neke izmene?
- Da, Tim je dobar u tim stvarima, baš kao i Džon Ogast, scenarista, koji je uvek spreman na saradnju. Uvek se trudim da pomognem sebi i olakšam što više, jer u protivnom mogu da se osećam kao zarobljenik. Kako je izgledao rad sa decom?
- Fredi Hajmor je impresivan. Prvo što me je okupiralo kada sam ga upoznao na snimanju 'U potrazi za Nedođijom' (igrao je Pitera, prim. prev.) bile su njegove oči. Ne samo zato što su to dva divna plava oka već zato što mu je pogled razoružavajući. Potpuno je briljantan i nije u stanju da laže niti da izmišlja. A tek onda, kada počnete da radite sa njim, shvatite da ne postoje granice njegovog talenta. I iznad svega, on trenira fudbal. On je jedno potpuno normalno, prizemno dete. Naravno, ne možemo a da ne pitamo za vaš izgled koji je slučajno ili namerno sličan Majklu Džeksonu. Da li vam je to padalo na pamet tokom snimanja?
- Nikada mi to nije palo na pamet. Majkl Džekson nije ni slučajno bio inspiracija za taj lik. Nekolicina je to pomenula, što me je izuzetno iznenadilo jer to nisam očekivao. U jednu ruku to mogu da razumem. Postoje neke sličnosti, ali meni više liči na Haurda Hjuza, na primer. Roald Dal je stvorio taj lik još 1964. godine. Majkl Džekson je tada bio u pelenama, tako da ne verujem ni da je njega inspirisao. Dve godine uzastopno bili ste nominovani za 'Oskara'. Da li očekujete nominaciju i za ovaj film?
- O tome se baš i ne razmišlja unapred, a ja se pogotovu trudim da o tome ne mislim. Počastvovan sam što sam bio nominovan i nagrađen različitim nagradama. To je zaista bilo neočekivano i meni šokantno. I verujte da mi je sasvim dovoljno. Nominacije i nagrade su divna stvar, ali mi više nisu potrebne. Ne bih voleo da izađem pred toliki auditorijum i da se zahvaljujem. Ta pomisao me prestravljuje. Bilo bi lepo, doduše, ali biće jednako lepo ako do toga i ne dođe. Miona Kovačević
