Izvor: Blic, 10.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne metanišimo svemu iz Amerike
Ne metanišimo svemu iz Amerike
Film Ljubiše Samardžića 'Ledina' premijerno će biti prikazan u okviru glavnog programa Berlinskog festivala. S obzirom da je reč o premijernom prikazivanju, zamolili smo autora filma Ljubišu Samardžića da za domaću publiku kaže nešto više o samom filmu, kao i da li je naslov filma indikacija za njegovo čitanje, odnosno o kojoj vrsti pustinje je reč.
- Film 'Ledina' u metaforičnom smislu predstavlja napor da sivilu, učmalosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i korovu u kojem živimo udahnemo zračak nade, optimizma, smisao i lepotu življenja.To je sukob generacija, civilizacija, potreba i htenja. Mojim herojima, koji su sa svih prostora bivše Jugoslavije, zemlje koja više ne postoji, dovoljna je ledina, pustara, raspukla zemlja da se osmehnu i da ih obuzme seta. Oni će sve činiti da ne procveta 'hiljadu cvetova' jer se na promene ježe i teško navikavaju.
Na osnovu kog (literarnog) predloška ste snimili ovaj film i koji su razlozi zbog kojih ste istrajavali u njegovoj realizaciji?
- 'Ledina' je alternativa projektu koji sam sanjao a nisam dosanjao. Radi se o sjajnom romanu Slobodana Selenića 'Prijatelji', koji prošle godine nije prošao na konkursu Ministarstva kulture Srbije. Odlučio sam da napravim 'Ledinu' prema dobrom tekstu Nikole Pejakovića, od sredstava koja sam mogao da pribavim od onih koji su oduvek verovali u moju produkciju i moje umeće, a koji me nisu izneverili ni ovaj put. Suma sumarum, 'Ledina' je moja lična satisfakcija! Jedno znam, da je ovo moj najteži film, da film danas nije lako snimiti, da su to Tantalove muke, da se promenio odnos članova ekipe filma prema proizvodnji filma, da svi traže, s pravom, svoje i nikako da utuvim u glavu da vreme nije isto kao juče.
Predlog Selenićevih 'Prijatelja' nije prošao na konkursu Ministarstva, da li je 'Ledina' bila u tom krugu i šta mislite o inicijativi države da pomaže filmadžije?
- To je jedina inicijativa u kinematografiji koja je realizovana. Lično sam je inicirao pred svojim kolegama i predložio Ministarstvu kulture Srbije da 'izboksuje' kod ministra finansija 1.500.000 evra, raspiše konkurs i finansira osam filmova. To je bila, po meni, slamka spasa u prelaznom periodu, kada imamo nezavršenu pravnu regulativu svih pitanja budućnosti filma: zakon o kinematografiji, zakon o fondu, zakon o zaštiti nacionalne kinematografije i domaćeg filma,'našeg teško rođenog čeda' koje kao pastorče čeka da uđe u bioskope. To je bio način da više ne metanišemo svemu što dolazi iz Amerike… I zato dalji život ove inicijative ima smisla samo ako tri prijatelja ne sednu u kafanu i izvrše preraspodelu para po principu 'danas ja tebi, sutra ti meni'!
U okviru kojeg programa će 'Ledina' biti prikazana u Berlinu?
- Film sam radio van očiju javnosti, bez pompeznih klapa, ništa nismo slavili, samo smo radili. U njemu igraju sve sjajna imena filma. Na insistiranje direkcije Berlinskog festivala, 6. januara, dva dana pre zaključenja liste filmova i van uobičajenih normi, dao sam im da pogledaju kasetu filma. Konstatovali su da film zadovoljava sve kriterijume i da može da se nađe u takmičarskom programu. Nažalost, nisam mogao da ispunim obavezu da im kopiju dostavim najkasnije do 21. jaunara. Kopiju sam poslao pre neki dan, još je na nemačkoj carini. Projekcija filma je zakazana za 12. februar u udarnom večernjem terminu. Nadam se da neće zakasniti. Tek kada sam ušao u Berlinski festival, mnoge sam 'neprijatno iznenadio', a osobito one koji su me otpisali i koji su se tome najmanje nadali.
Pored vašeg, u Berlinu će u raznim selekcijama biti prikazana još dva domaća filma, da li je to početak nečega u domaćoj kinematografiji ili incident?
- Inicident nije jer poslednjih deset godina film donosi velike rezultate koje nemali broj autora, koji su otišli u egzil za vreme svih zala koje smo izdržali, žele da obezvrede i unize nivo snimljenih filmova. I ovaj uspeh nije ništa drugo već eho dosadašnjih tematskih i kvalitetnih filmova.
Nedavno ste završili snimanje filma u Sarajevu, kako ste zadovoljni svojim obavljenim poslom iz ugla Ljubiše Samardžića glumca?
- Nije to film, već danas najpopularnija TV serija 'Viza za budućnost' Federalne televizije Bosne i Hercegovine u izvršnoj produkciji 'Mebius filma'. Gledalište je do sada videlo 20, snimiće se još 80 epizoda. Tematski je serija veoma aktuelna, beskrajno duhovita i tiče se problema deložacije, postupnog praštanja i mirenja, pesme, igre.
Koju ulogu, odnosno kakvog junaka vi igrate u seriji?
- Igram Milana, Srbina, rođenog Sarajliju koji je bio Titov diplomata u Norveškoj. Sedam godina iza Dejtona, on se vraća u Sarajevo sa željom da povrati svoj stan u kojem sada stanuje Bošnjak. Dobar povod za intrigu bez 'prejakih reči', zar ne?!…
Film je, prema nepotpunim informacijama, okupio eks-YU glumačku ekipu, kako ste se 'našli' posebno sa Borisom Dvornikom?
- Mislio sam da uz mene u seriji bude gost neko iz stare garde glumaca iz Hrvatske. Predložio sam Dvornika i eto i njega u seriji. Obojica smo učestvovali u novogodišnjem programu njihove televizije, koji je trajao dva sata, imao veliki uspeh i četiri puta repriziran. Pa malo li je?! Ha, ha, ha. Željko Jovanović
