Izvor: NoviMagazin.rs, 28.Nov.2020, 14:59
Naukom protiv covida-19: Vakcine za zaustavljanje pandemije
Novootkriveni virus zauvek je promenio savremeni svet. Mnoge zemlje inicijalno su zatvorile granice, uvele policijski čas ili “lokdaun” kako bi se sprečilo dalje širenje virusa. Po izbijanju epidemije naučnici u celom svetu predali su se izučavanju i ispitivanju covida-19, u nadi da će se što pre doći do rešenja i okončanja pandemije
Piše: Kristofer Tehlirijan
Sedamnaestog novembra 2020. obeležili smo tačno godinu dana od otkrivanja prvog >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << zaraženog covidom-19 u Kini, u njenoj Hubei provinciji. Novootkriveni virus zauvek je promenio savremeni svet. Mnoge zemlje su inicijalno zatvorile granice, uvele policijski čas ili “lokdaun” (potpuno zatvaranje) kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.
Covid-19 je iznenadio ceo svet brzinom i lakoćom kojom se prenosi. Takođe je neverovatno kako jedan virus može da ima ogroman spektar obolevanja kod ljudi: otprilike 20 odsto zaraženih skoro su potpuno asimptomatični, dok 60 odsto pokazuje određene relativno blage simptome i, nažalost, 15-20 odsto zahteva bolničko lečenje zbog ozbiljnih simptoma. Povrh svega, i dalje se ne razume u potpunosti zašto određeni oboleli imaju blage simptome, a neki zaista težak oblik bolesti. Trenutno se zna da su rizični faktori godine života (više od 60 godina), pol (muški pol više nego ženski), hronična oboljenja (visok pritisak, dijabetes, astma, itd) i gojaznost.
Dosad se na globalnom nivou zarazilo više od 56 miliona ljudi i, nažalost, preminulo više od 1,3 miliona.
RAZOTKRIVANJE BOLESTI: Po izbijanju epidemije naučnici u celom svetu brzo su se predali izučavanju i ispitivanju covida-19, u nadi da će se što pre doći do rešenja i okončanja pandemije. Kineski naučnici objavili su februara 2020. strukturu ribonukleinskog genoma (tj. genetskog materijala) novootkrivenog virusa koji je srodan SARS-u (“Severe Acute Respiratory Syndrome”) i spada u porodicu koronavirusa. Mnogi akademski i naučni centri, kao i farmaceutske kuće preusmerili su svoje resurse ka daljem razumevanju novootkrivenog koronavirusa (tj. kako se prenosi, kako se virus razmnožava, koliko dugo opstaje van tela itd.), kao i pronalaženju leka. Postavljala su se druga praktična pitanja: 1) kako da se spreči širenje zaraze, 2) može li nešto da se uzima kao preventiva da ne dođe do simptomatične zaraze i 3) mogu li oni koji su već jednom preboleli covid-19 ponovo da se zaraze ili imaju zaštitni faktor, tj. specifična antitela koja mogu da spreče ponovnu zarazu covidom-19?
Saznanjem da je covid-19 član koronavirusa i da je vrsta respiratornog virusa postalo je jasno da se, kao i drugi koronavirusi, prenosi kapljičnim putem, mada može da se prenosi i u obliku aerosola u zatvorenim prostorijama bez dobre ventilacije. Takođe, bilo je nade da mogu pomoći određeni lekovi kao što je hlorokin, razni antibiotici, vitamini i minerali (npr. vitamin D, cink), ali oni su se u studijama pokazali kao neefikasni. Čak su se retko koristila antitela onih koji su preležali covid-19. Ispostavilo se da se takva terapija, nažalost, sporo priprema, nema je u dovoljnoj količini, nije lako dostupna i mnogo košta da se pripremi.
Dosad se samo nekoliko lekova pokazalo da ima potencijal za lečenje covida-19.
Prvi je antivirusni lek remdesvir, koji je originalno bio namenjen za lečenje marburga i zatim MERS-a (tzv. bliskoistočnog SARS-virusa). Studija koja je objavljenja u prestižnom New England Journal of Medicine (NEJM) pokazala je da remdesvir može da skrati broj dana bolesti onima koji su hospitalizovani usled covida-19. Druga pozitivna studija, koja je takođe objavljena u NEJM-u, ukazuje da deksametazon (kortikosteroid) umanjuje smrtnost covid-19 pacijenata koji zahtevaju tretman kiseonikom.
Ovi pomaci u lečenju možda se čine nebitnim, ali su veoma značajni jer su prvi koraci ka smanjivanju smrtnosti.
VAKCINE NADE: Pandemija, nažalost, teče dalje, a nove terapije za covid-19 neophodne su čovečanstvu. Iz tog razloga više od 200 firmi u celom svetu radi na razvoju vakcina i drugih terapija, a najveći napredak napravljen je na vakcinama.
Ruska vakcina (Sputnjik), kao i vakcine američkih kompanija Fajzer i Moderna u završnim su fazama ispitivanja (faza 3). Fajzer, Moderna, i ruski Gamalejev Institut objavili su preliminarne informacije o svojim vakcinama, koje u ispitanicima stvaraju robusnu imunu reakciju kojom se stvaraju antitela i ćelijski imunitet prema covidu-19.
Fajzer, Moderna i Sputnjik imaju otprilike po 30.000 do 40.000 ispitanika u svojim završnim studijama. Treba imati na umu da jedna grupa ispitanika u ovim studijama dobija dve vakcine u razmaku od tri-četiri nedelje, a druga, takozvana kontrolna grupa, dobija placebo. Tako se sprovode naučne studije da bi se pokazala efektivnost izučavanog leka ili, u ovom slučaju, vakcina.
Takođe, nakon druge vakcine ispitanici su praćeni da bi se videlo ko će se od njih zaraziti. Naime, bitno je može li vakcina da indukuje imunitet prema covidu-19. Međutim, najvažnije je znati može li imunitet stečen vakcinom sprečiti zarazu ili bar ublažiti oblik bolesti.
Fajzer je nedavno objavio da su preliminarne informacije iz završnog ispitivanja (faza 3), u kojoj je više od 41.000 ispitanika primilo dve doze vakcine u razmaku od tri nedelje, pokazalo uspeh na oko 94,5 odsto zaraženih ispitanika, bilo iz placebo grupe ili zaraženih u grupi koja je primala prave vakcine. Preciznije, ukupno se zarazilo 170 ispitanika, od kojih je osmoro vakcinisano, a ostalih 162 bilo je iz kontrolne grupe koja je dobila placebo. Fajzer je u saradnji s Biontekom razvio covid-19 vakcinu koja u sebi nosi informacionu RNK, tj. virusni genetski materijal koji kodira za šiljasti (tzv.“spike”) protein, koji omogućava covidu-19 da uđe u ljudske ćelije putem ACE 2 receptora.
Tehnologija sa informacionom RNK izučavana je od 2005. Fajzer će uskoro predložiti FDA, Američkoj službi za lekove (Food and Drug Administration), dosije sa svim podacima završne studije koji sadrže informacije o bezbednost i efikasnosti vakcine, sa zahtevom za hitnu upotrebu. Najčešći propratni ili nusefekti su malaksalost, temperatura, glavobolja i bol u mišićima kod manjine ispitanika.
Moderna je takođe objavila preliminarne informacije da se njena “informaciona” RNK vakcina pokazala efikasnom u više od 90 odsto od oko 30.000 ispitanika koji su primili dve doze vakcine ili dve doze placeba. RNK vakcina Moderne slična je Fajzerovoj po tome što kodira šiljasti “spike” protein, s nekim razlikama. Te razlike omogućavaju da Modernina vakcina mora da se drži na temperaturi od -20 C, dok Fajzerova vakcina zahteva -80 C. Najčešći nusefekti su malaksalost, temperatura, glavobolja i bol u mišićima kod manjine ispitanika.
Sputnjik V je ruska vektorna vakcina protiv covida-19. Vektorna vakcina koristi drugu vrstu zaraze, u ovom slučaju modifikovani adenovirus, koji je bezazlen. Tehnologija koja koristi adenoviruse kao vektore upotrebljava se već više od 30 godina. Adenovirusi su česti virusi koji su u cirkulaciji u generalnoj populaciji i najčešće imaju simptome obične prehlade.
U modifikovan adenovirus ubačen je deo genetike iz covida-19, koji kodira sa šiljastim proteinom, sa idejom da se unošenjem ovog modifikovanog adenovirusa proizvede šiljasti protein u ljudskom telu. Na taj način se vakcinisana osoba izlaže virusnom proteinu i on, kao strano telo, tj. antigen, indukuje imunoreakciju koja stvara antitela i imunitet prema koronavirusu. Nakon toga, kad se vakcinisana osoba izloži covidu-19, vakcinom stečen imunitet omogućiće imunom sistemu da brzo i efikasno odstrani covid-19 iz svog organizma, u većini slučajeva bez simptoma ili pak s veoma blagim simptomima.
Prema poslednjim informacijama, ruski naučnici su objavili da se Sputnjik vakcina prima bez većih propratnih efekata. Najčešći propratni ili nusefekti su malaksalost, temperatura, glavobolja i bol u mišićima kod manjeg broja ispitanika.
Kad gde, ko i kako
Šta ova informacija zapravo znači? To znači da smo, na svetskom nivou, na dobrom putu ka nekoj vrsti rešenja. Bezbedne i efikasne vakcine protiv covida-19 služiće kao temelj zaustavljanja trenutne pandemije, odnosno prevencije daljeg širenja virusa. Treba imati na umu da pored vakcina ima još terapija koje mogu da se koriste u lečenju ovog oboljenja, kao što su monklonalna antitela, antivirusni lekovi i drugi.
Kad će biti dostupna vakcina protiv covida-19? To je zaista teško precizno prognozirati. Trenutno znamo da su vakcine Fajzera, Moderne i Sputnjika pri kraju treće faze i nadamo se da će se te vakcine pokazati kao bezbedne i efikasne. Predstoji ogroman posao proizvodnje. Ako treba vakcinisati većinu odraslog stanovništva globalno (otprilike pet milijardi odraslih) i svakoj osobi treba dati dve doze, to znači da treba proizvesti više od 10 milijardi doza. To samostalno ne može da proizvede nijedna farmaceutska kompanija niti zemlja. Fajzer prognozira da će proizvesti oko 1,3 milijardi vakcina u 2021. Prema tome, više firmi i više zemalja moraće da sarađuje kako bi rešili ovaj problem.
Budući da velika količina vakcina neće biti odmah dostupna, ko će se prvi vakcinisati? Prvo bi trebalo da se vakcinišu zdravstveni radnici i drugi koji su na “prvim linijama” borbe protiv korone, kao i vojska i policija. Sledeća grupa su visokorizični u društvu – stariji od 60 godina s hroničnim oboljenjima. Nakon vakcinisanja prve i visokorizične grupe, moći će da se vakcinišu ostali. Treba imati na umu da vakcine dosad nisu testirane na osobama mlađim od 18 godina i trudnicama.
Šta još preostaje da se uradi? Preostaje još mnogo toga jer vakcine su jedan od prvih koraka ka obustavljanju pandemije. Nauka će morati dalje da istraži koliko dugo traje imunitet nakon vakcinisanja. Trenutno se predviđa da vakcina stvara imunitet koji traje barem godinu dana, ali to još nije utvrđeno. Moraće da se odredi koliko se često ubuduće treba vakcinisati. Takođe, moraju se pronaći antivirusni lekovi i monoklonalna antitela koja efikasno leče covid-19 kod osoba na bolničkom lečenju.
Možemo da rezimiramo da je u proteklih godinu dana čovečanstvo napravilo prvi veliki korak ka zaustavljanju pandemije izazvane covidom-19. Ovo su dobre vesti jer znamo da će najverovatnije uskoro biti dostupno više od jedne vakcine sa više od 90 odsto efikasnosti u sprečavanju zaraze covidom-19. Nadajmo se da ćemo 2021. svi provesti mnogo srećniji i zdraviji.
Autor je izvršni direktor u kompaniji Fajzer
.jpg)
