Izvor: Politika, 19.Mar.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš dragoceni veterinar
Mislim da bi kratka predavanja u selima bila dragocena, ali toga nema
Svakog dana šabačkoj mlekari predamo oko 70 litara mleka i mogu da tvrdim da je naše mleko zdravo jer postoji svakodnevna kontrola. Mleko odnosimo na jedno otkupno mesto u selu. Da bi otkupljivač bio siguran da je mleko ispravno, svaki drugi ili treći dan kontrolišu pojedinačno svaki uzorak mleka koje donosimo, jer dovoljno je da samo jedan od nas donese neispravno mleko i saspe ga u zajedničku posudu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << onda „upropasti” celokupnu količinu mleka. Svakog dana mlekara kontroliše i da li ima antibiotika, pa svi mi koji ponekad dajemo lekove kravama, strogo vodimo računa o karenci.
Za aflatoksin nikada pre nismo čuli, dok se nije ta priča raširila po medijima, kao da smo svoje krave hranili samo buđavim kukuruzom. Mi smo prepušteni sami sebi kada je proizvodnja hrane u pitanju. Mi nemamo nikakve organizovane kontrole ni saveta kako da radimo. Naši poljoprivredni stručnjaci nisu na selu. To još ne znači da je hrana nezdrava, jer se snalazimo kako znamo i umemo. Ja ne znam za stručne nazive kao što je aflatoksin, ali znam da je buđav kukuruz štetan za stoku. Ove godine zasejao sam 10 hektara kukuruza. Koristio sam različite sorte. Odlučio sam da zasejem i rane srednje i pozne sorte, kako bih se prilagodio različitim vremenskim uslovima. Sejao sam „as’’ „sinđetu’’, „pionir’’. Suša je učinila svoje i na nekim parcelama kukuruz je bio buđav. Ne znam šta kaže nauka, ali ja sam kukuruz držao na čardaku, gde je mogao dovoljno da se prosuši. Mi nemamo veterinarsku ambulantu, ali imamo privatnog veterinara koji nam je dragocen. On nas savetuje šta da radimo i šta je dobro za ishranu. Da bih popravio kvalitet hrane savetovao me je da kupim „minazel”, dodatak koji stavljamo u hranu, kako bi se izbegla šteta od buđavog kukuruza. Dvadeset pet kilograma košta 1.600 dinara i stavlja se u hranu svaki dan samo jedanodsto. Znači, ta jedna vreća dovoljna je za nekoliko meseci. Ja sam to saznao od našeg veterinara Gorana Savića, a da li su i drugi poljoprivrednici čuli za to, ne znam. Nije bilo organizovanog savetovanja, preporuke, bilo čega što bi im koristilo da izbegnu štetne posledice lošeg kukuruza.
Za krave i junad koju tovim spremam sam hranu, a malo kupujem. Ove godine zbog suše morao sam da kupim 600 bala lucerke.
Mi poljoprivrednici nemamo gde da naučimo kako da pravilno koristimo zemljište, poboljšamo prinose, ukoliko sami nismo za to zainteresovani. Mislim da bi kratka predavanja u selima bila dragocena, ali toga nema. Malo poljoprivrednika zna da može besplatno da ispita sastav zemljišta i dobije savet koliko i kakvo đubrivo da koristiti, šta da seje na takvoj zemlji. Ja sam pre četiri godine odneo uzorke u Zavod za poljoprivredu. Lepo su mi objasnili kako da to uradim, da sa dubine jednog ašova, odnosno 30 centimetara donesem zemlju. Tačno su mi odredili kojim đubrivom da prihranim zemljište i koje količine. Na svu sreću, nisam pre toga mnogo grešio, ali stručna pomoć je svima neophodna.
Poljoprivrednik iz Bogosavca kod Šapca
(Pripremila: M. E.)
Borisav Alimpić
objavljeno: 19.03.2013.
