Izvor: Politika, 18.Nov.2010, 02:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najteži je rastanak od monopola
Završetak saradnje sa Hagom može u 2011. da bude prva na listi ispunjenih obaveza, ali i da ostane jedina neispunjena
Od autora priloga u našoj seriji o deset evropskih obaveza Srbije u 2011. godini tražili smo da saopšte svoju procenu o tome koje ćemo od tih obaveza lakše, a koje teže ostvariti.
Dobili smo manje-više očekivanu rang-listu na osnovu koje je očigledno da se najveća skepsa iskazuje prema obavezama u vezi sa gubljenjem postojećih monopola partija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i partijskih rukovodstava. Zato većina od naših devet autora smatra da je najteže obezbediti nesmetano funkcionisanje regulatornih kontrolnih tela, zatim punu kontrolu finansiranja političkih partija i rešiti pitanje vlasništva nad mandatima poslanika i odbornika.
Ove tri obaveze su teško ostvarive zato što zadiru u volju partija da bilo šta promene što može dovesti do gubitka stečenih pozicija. Zato će odnos prema ova tri cilja biti ogledalo usmerenosti ovdašnjih političkih elita ka evropskim integracijama. Za vladajuću koaliciju izazovnijeg zadatka u godini pred izbore nema, ali pitanje je koliko je ona na taj zadatak spremna. Jer nije dovoljno samo doneti zakone, treba stvoriti uslove da se oni stvarno primenjuju i da donose željene promene. Zato se i smatra da je najteže ostvariti pomenuta tri zadatka.
Njima se, po težini, pridružuje reforma pravosuđa, s tim što i ovde treba razlikovati ,,normativno od stvarnog”, jer nezavisnog sudstva u Srbiji nema bez odgovarajućih propisa, ali i bez političke volje izvršne vlasti.
U teško rešive zadatke autori priloga ubrajaju i donošenje zakona o restituciji. Radi zadovoljavanja puke forme, zakon je, kažu, moguće doneti, ali pitanje je koliko je on primenjiv zbog ogromnih sredstava koja bi trebalo isplatiti vlasnicima, a i zbog činjenice da je veliki deo davno oduzete imovine u rukama drugih ili trećih lica. Zato se procenjuje da će restitucija dobiti status zadatka sa odloženom primenom, kao što će i strukturne ekonomske reforme, zbog krize, verovatno biti usporene. U vezi sa ekonomskim reformama Verica Barać je nametnula i problem smisla takvih promena. Trebalo bi, kaže Baraćeva, zapravo raditi na preispitivanju koncepta koji je doveo do mnogih improvizacija, zatvaranja preduzeća i rekordnog broja nezaposlenih, a ne na njegovom nastavljanju.
Taj koncept je doveo i do povećanog broja zahteva za azil, jer ljudi odlaze tamo gde mogu naći posao. Ipak, kontrola zahteva za azil se u ,,Politikinoj” mini-anketi ubraja u lakše rešive obaveze u 2011. Isto se odnosi na unapređenje regionalne saradnje. I azil i saradnja u regionu zavise od aktivnosti relativno malog broja sasvim određenih državnih organa a veruje se da postoji i dobra volja da se u tom pogledu postigne uspeh. Uslovno se u okvire uspešne regionalne saradnje mogu uključiti i pregovori na relaciji Beograd–Priština, pod uslovom da se u njih ne uključuje pitanje statusa KiM. Jer pretpostavlja se da albanska strana nije zainteresovana za takve rasprave.
Najzad, najneizvesnija je sudbina zahteva Brisela u vezi s okončanjem saradnje sa Hagom. Najneizvesnija – zato što može da bude prva na listi ispunjenih obaveza, a može da bude i poslednja, pa čak i jedina neispunjena. Jer moguće je da dvojica preostalih haških optuženika uopšte nisu u Srbiji, a ipak je njihovo (beogradsko) izručenje Hagu ,,uslov nad uslovima” daljeg napredovanja ove zemlje prema uniji. S druge strane, moguće je, zaista, da su Mladić i Hadžić ,,tu, pored nas” i da je njihovo hapšenje stvar nekog izglednog trenutka. Paradoks ovog zahteva je i u tome, kao što je naveo profesor Vladimir Vučković, što bi Brisel verovatno bio zadovoljan kada bi Srbija, od deset obaveza, u 2011. ispunila samo tu jednu, prema Hagu, ali nama kao društvu to ne bi bilo nikako dovoljno. Time se ne bi menjao način upravljanja državom, teško da bi samim tim došlo do ekonomskog napretka i boljeg funkcionisanja institucija, a sve su to važni elementi našeg približavanja Evropi.
OD SUTRA NOVA SERIJA: ZAŠTO NAŠA DECA NE ČITAJU KNJIGE
Branislav Radivojša
objavljeno: 18.11.2010.
.jpg)
