Izvor: Politika, 22.Sep.2010, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalisti
Naš narod nije više podeljen politički (dinastije) ili ideološki (komunizam – demokratija), podela je danas suštinska, identitetska
Savka Dabčević-Kučar, predvoditeljka ,,maspoka” i kažu najpopularnija Hrvatica u istoriji, držala je pre tridesetak godina predavanje u Velikoj Britaniji. Kad je došlo vreme za učešće slušalaca nekoliko pitanja postavio je jedan moj poznanik, stari politički emigrant, sin kraljevog ministra, nosilac Ordena Britanske imperije. Debata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o budućnosti jugoslovenske države bila je žustra, pa je nastavljena i kada su slušaoci počeli da se razilaze. Pošto se upoznala sa mojim poznanikom predavačica je pitala zašto Srbi toliko insistiraju na očuvanju Jugoslavije. Odgovoreno joj je da Srbi žive i u Hrvatskoj. Na primedbu da nacije imaju pravo na svoje države uzvratio je pitanjem: „A Jasenovac?” Mislio je naravno na hrvatski koncentracioni logor u kom je za vreme rata ubijen veliki broj Srba. Na to je jedan od prisutnih Hrvata pokazao rukom na svoje teme i rekao: „Ovde ste nam se popeli sa Jasenovcem!”
Ova anegdota rečito pokazuje virove i muke hrvatskog i srpskog nacionalizma. Šta su sagovornici u stvari rekli? Hrvatski nacionalni pokret išao je proteklih dve stotine godina od opšteg ka pojedinačnom. Od Ilira, preko Jugoslavena do Hrvata, uspeli su upornošću i jedinstvom, ali i zahvaljujući moćnim saveznicima i istorijskoj sudbini da ostvare skoro sve svoje državne i nacionalne ciljeve. O hrvatskom jedinstvu govori i činjenica da je učesnik ovog događaja koji se izjasnio o Jasenovcu za vreme rata bio partizan i ratni neprijatelj ustaškog režima. Bez obzira na unutrašnje sukobe i razlike u Hrvatskoj nikada nije postojao niti najmanji deo elite koji bi osporio hrvatsku državnost. To je išlo dotle da je „otac domovine” menjao svoju službenu biografiju, a najvažniji i najugledniji general bio spreman da makar javno zaboravi brutalno ubistvo rođenog brata.
Srpski nacionalizam se, za to vreme, tokom proteklih devedeset godina izgubio na socijalnoj margini i velikodržavnoj megalomaniji. Pošto je čitava elita branila jugoslovensku državu, nacionalni pokret je prepušten pravoslavnoj crkvi, što je donelo nove ciljeve i dodatni konzervativizam. Nikada potpuno integrisana srpska nacija se gubila u raznim, pre svega socijalnim, nezadovoljstvima običnog naroda i isprva hegemonskih a potom gordih – metropolskih pogleda na svet srpske političke, ekonomske i kulturne elite. Posle katastrofalnog građanskog rata (1941–1945) izvedenog u vreme ropstva ili izgnanstva više stotina hiljada najproduktivnijih građana. Višedecenijsko razdoblje neuspešnog realnog socijalizma dodatno je razjedinilo srpski narod, ali je uz pomoć kredita privremeno omogućilo da umesto tradicionalnih 25 odsto dostigne čak 40 odsto prosečnog standarda stanovnika Nemačke. Usledilo je doba suočavanja u kome je srpska nacija doživela najdublju podelu u svojoj novijoj istoriji. Naš narod nije više podeljen politički (dinastije) ili ideološki (komunizam – demokratija), podela je danas suštinska, identitetska, i iako nije teritorijalna, pitanje ja da li danas možemo govoriti o jednoj naciji. Deo elite, manji procenat građana (pripadnika srpskog naroda i većeg dela nacionalnih manjina) veruje da Srbi nose nekakvu drevnu krivicu, odgovornost za raspad Jugoslavije i nestabilnost na Balkanu. Zbog toga ih treba kazniti, staviti pod protektorat i lišiti prava na slobodu i demokratiju. Mada bi oni verovatno to želeli, protiv ovih malobrojnih ali uticajnih ljudi ne stoji jedan front vojske, crkve, bogataša i velike narodne većine. Nasuprot njima nalazi se raznorodan svet, različitih težnji, čija je sučeljena različitost više od svega doprinela nevoljama koje smo doživeli. Među savremenim srpskim nacionalistima preovladavaju nacional-boljševici, ljudi koji lamentiraju nad socijalističkom Jugoslavijom kakva je postojala do šezdesetih godina prošlog veka. Oni grde Broza zbog Rankovića. Slede razni „staroverci”, osporavaoci svega – od demokratije do Vukove reforme, pa čak, u ekstremnim slučajevima, hrišćanske civilizacije. Iza većine njih, međutim, ne stoje tradicija i konzervativizam već nespremnost na život u uslovima moderne države i tržišne ekonomije. U slučaju malih nacija, kakva je naša, reč je o neprihvatanju stvarnosti.
Vratimo se anegdoti sa početka. Dakle, jedan obrazovani srpski nacionalista smatrao je da očuvanje Jugoslavije, u kojoj uprkos svemu zajedno žive „baš svi Srbi”, nema isuviše visoku cenu. Jasenovac, najveća ratna tragedija, gorak spomen neuspeha jugoslovenskog jedinstva, trebalo je da bude politički garant. Svakome ko u Hrvatskoj nije bio spreman na zajedničku državu, ili možda na političke ustupke, trebalo je uvek spomenuti samo ovo jezivo stratište. Kakav zalog budućnosti...
Napredni klub
Čedomir Antić
objavljeno: 23.09.2010.
.jpg)
