Izvor: Politika, 29.Jun.2011, 23:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na treningu samoefikasnosti
Razgovaramo i o tome kako da savladaju stres jer potraga za poslom to nameće
Nezaposlenost ne pogađa samo one koji su bez posla nego i njihove porodice i društvo u celini. Zato se i govori o psihosocijalnim posledicama nezaposlenosti. One su brojne, a istraživanja pokazuju da nezaposleni ispoljavaju veći stepen depresivnosti, pasivni su, izbegavaju socijalne kontakte, opada im samopoštovanje... Sve to utiče na smanjenje verovatnoće da će da se zaposle. Zbog toga naša zemlja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao i sve zemlje koje pokušavaju da smanje nezaposlenost, nastoji da kroz različite programe pomognenezaposlenima da brže dođu do posla. Jedna od takvih mera koja se primenjuje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje je trening samoefikasnosti. Trening realizuju psiholozi u svim filijalama Nacionalne službe.
Ciljna grupa sudugoročno nezaposleni i oni kod kojih savetnik proceni da postoji rizik od dugoročne nezaposlenosti. Među njima je najviše žena,osoba srednjih godina, onihsa nižim kvalifikacijama, kao i osoba sa invaliditetom. Kod njih postoji rizik da dugoročno ostanu bez posla pa i da budu socijalno isključeni.
Zato oni dolaze na intenzivni trening samoefikasnosti koji treba da im pomogne da se bolje snađu na tržištu rada.
Među njima je mnogo maturanata gimnazije, hemijskih tehničara, konfekcionara, a u Beogradu i onih sa visokom školskom spremom: arheologa, etnologa, istoričara umetnosti itd.
Oni hoće da rade, ali naša procena je da nisu dovoljno aktivni u potrazi za poslom i da ih zato treba i ovim programom aktivirati. Cilj treninga je da povećaju samopouzdanje i efikasnost, da razviju ličnu odgovornost za traženje posla i da u tome budu istrajni. I naravno, da ih uključimo i u druge aktivne mere zapošljavanja. Zato im na treninzima nudimo programe prekvalifikacije i subvencionisanog zapošljavanja.
Beogradska filijala ove godine planira da organizuje trening samoefikasnosti za 564 osobe, a dosad je u 2011. taj trening završilo njih 237. Od ovog broja, sa srednjom stručnom spremom bilo je 117 osoba, žena 189, osoba u životnom dobu od 30 do 50 godina 153, a starijih od 50 godina – 58.
Starije osobe koje su učestvovale u ovim treninzima ranije su radile pa su ostale bez posla kao tehnološki viškovi, dok među onima od 30 do 50 godina ima i onih koji nisu bili zaposleni.
Trening je u malim grupama, od 10 do 12 kandidata, a rad je za mnoge uspešan jer oni sami na kraju kažu da se osećaju osnaženi i podstaknuti da se aktivnije uključe da traže posao. Trening im omogućava da nauče da prepoznaju svoje veštine i sposobnosti i da uvećaju samopouzdanje. Ukazujemo im na mogućnosti lakše komunikacije i učimo ih da koriste socijalnu mrežu (poznanike i prijatelje) da bi došli do informacija o poslu. Razgovaramo i o tome kako da savladaju stres jer potraga za poslom to nameće. Bavimo se pisanjem biografija i simuliramo razgovor s poslodavcem.
Trening traje ukupno dvanaest sati (dva dana po šest sati), a savetnici predlažu ko će od nezaposlenih biti uključen u ovaj trening. Mi im sugerišemo da redovno održavaju kontakt sa svojim savetnikom za zapošljavanje, da ga zovu, a oni koji to prihvate pre uspevaju da nađu posao, jer su aktivniji i pokazuju veću želju i volju da dođu do posla.
Nekima predlažemo da posećuju klub za traženje posla gde u grupama od njih desetak uvežbavaju veštine traženja posla. U Beogradu postoje dva takva kluba, a u Srbiji ih je četrdesetak.
Smisao svega ovoga je da se ljudi usmere ka tome da sami traže posao, jer često se suočavamo s činjenicom da oni koji su duže bez posla istovremeno su manje aktivni u potrazi za njim. Zato bi trening trebalo da doprinese promeni ove ,,lične strategije”.
Beograd ima mnogo nezaposlenih ali ima i najveću ponudu poslova, i pitanje je, svakako, ko će tu ponudu iskoristiti.
* Psiholog u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, filijala Beograd
Gordana Lazić
objavljeno: 30.06.2011
.jpg)
