Izvor: NoviMagazin.rs, 16.Sep.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Zbirka zbrka
Borba za mir toliko je žestoka, da ni kamen na kamenu neće ostati. Beogradsko ekspertsko društvance se tako svojevremeno sprdalo na račun propagande ondašnja dva vojna bloka, koji su ideološko nadmetanje podupirali trkom u nuklearnom naoružavanju.
Ta hladnoratovska rugalica se, srećom, nije obistinila i ostala bi u antologiji političkih viceva, da je nova internacionalna i nacionalna zastranjivanja nisu oživela i premetnula je u ozbiljno, aktuelno strateško upozorenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Danas se svekoliki lideri mahom slažu da situacija u svetu nije ništa manje opasna nego u vreme Hladnog rata, s tim što je još rizičnija jer se – za razliku od prohujalog doba – ne poštuje red u pravljenju nereda.
Proživljavamo epohalnu promenu koja nas je uvela u najopasniju situaciju posle raspada Sovjetskog Saveza, smatra i nemački diplomatski veteran Volfgang Išinger. Kao glavni razlog za takvu krizu, on je naveo – gubitak poverenja među akterima međunarodne scene. Neizvesnost i uznemirenost prevladavaju, pa je teže nego obično predviđati šta nas čeka, konstatovao je u intervjuu Špiglu.
Malo ko se doista usuđuje da se upusti u prognoziranje – na šta će izići tekuće globalno tumbanje. Poveći broj znalaca sluti da nam predstoje veliki ratovi. Pozivaju se na istrajnost “Tukididove zamke”, nazvane tako po starogrčkom istoričaru iz čijih je analiza sukoba između Atine i Sparte proistekla formula po kojoj je neizbežan rat kada se pojavi jak rival dominantnoj sili.
Američka dominacija bledi, koja s Donaldom Trampom relativizuje i zapadnu alijansu, a rastu globalne uloge ekonomski ojačane Kine i opet ambiciozne Rusije – slažu se globalisti, pa im to, baš na stotu godišnjicu okončanja Prvog svetskog rata, dodatno podstiče strepnje od izbijanja novog globalnog oružanog obračuna. Stiče se povremeno utisak da je takoreći “raspisan” tender za poligon na kojem bi se odigralo osavremenjeno odmeravanje snaga velikih sila.
Kao glavni “kandidati” za takva stradanja važe prostori proširenog Bliskog i širećeg Dalekog istoka. Niz stratega je samo u nedoumici da li će prvo eksplodirati trenja na Pacifiku ili će ih preteći dodatni karambol na hronično trusnom području između Mediterana i Indijskog okeana.
U opticaju je nekoliko varijanti za nova gigantska stradanja. Tri su s nuklearnim naznakama. Severna Koreja se, po svoj prilici, neće odreći atomskog arsenala, što bi moglo da obnovi strepnje od izbijanja nuklearnog rata. Posle Trampovog raskida aranžmana sa Iranom, ta zemlja bi mogla da revitalizuje programe za pravljenje atomske bombe, što bi podstaklo i njenog regionalnog rivala Saudijsku Arabiju da se isto tako naoruža, a možda i Izrael da raketiranjem spreči ostvarivanje nuklearnih planova Teherana. Ujedno, nuklearni rizik raste i u odnosima između Indije i Pakistana, za koji američki izvori tvrde da ubrzano uvećava atomski arsenal, dok mu Vašington zavodi sankcije zbog “nedovoljne borbe” protiv islamskih ekstremista.
Ujedno, izgradnjom veštačkih ostrva na Pacifiku Peking širi svoju kontrolu morskih puteva koje Amerikanci smatraju vitalnim za veze s partnerima, a koji se, takođe, protive narastanju Kine, pa tim povodom novi impuls dobijaju teze o repriziranju “Tukididove zamke”. Pojačava se takođe i uticaj Rusije po evropskom antievropejstvu i izvan njene “sfere”, što bi moglo da dovede do rasklimavanja mirovnog projekta oličenog u EU, čime bi vanredni zamah dobili nacionalizmi i strateška pregrupisavanja koji su doveli do svetskih ratova...
Navedeno prilično podseća na već viđeno. Ali, kad se imaju u vidu dejstva globalizacije i tehnologijom prevaziđena ograničavanja komunikacije, reč je o potpuno originalnoj situaciji koja zahteva vanrednu sposobnost prilagođavanja. Jer, ovo kroz šta svet prolazi je praktično zbirka zbrka, apsolutizacija važenja ovdašnje izreke “mož’ da bidne, ne mora da znači”, pošto se u istim akterima nalaze i partneri i rivali, već prema zgodi i nezgodi. Kao, na primer, Amerikanci i Rusi u Siriji ili Amerikanci i Kinezi oko Korejskog poluostrva i robne razmene...
Nije neizbežno izbijanje novog velikog rata niti je jasno kako on može da se izbegne. Trgovinski ratovi su već u toku, sankcije proistekle iz odnosa prema ratištima zbog “nefer” aranžmana ili špijunaže pljušte na sve strane, pa bi moglo da se pomisli da smo već u nekoj vrsti trećeg svetskog rata.
Ali, dosad je protutnjalo sijaset “trećih svetskih ratova”. Istrajavaju decenijama. Jesu svetski jer se u njima, od početka ili na kraju, nadgornjavaju velike sile, a treći su, rekao bih, samo zato što se odigravaju na prostorima “trećeg sveta” i “nedovršenih poslova”.
Mi više nismo deo “trećeg sveta”. Jesmo, međutim, “nedovršeni posao” i za nas, a pogotovu za druge koji baš takve priželjkuju da ih dovrše...
