Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Okt.2014, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Inflacija uzbuđenja
Za samo tri jesenje nedelje, iz kolotečine smo kolektivno iskakali više nego mnogi za ceo život...
Srbiji su ovih dana zavideli svi – kojima je dosadno, kod kojih sve ide utabanim stazama. Za samo tri jesenje nedelje, iz kolotečine smo kolektivno iskakali više nego mnogi od njih za ceo život.
Da se podsetimo, u najkraćem. Prigodno, kao početak najnovijeg perioda inflacije uzbuđenja možemo da uzmemo gej paradu, koja je uz masivno obezbeđenje 28. septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << prvi put mirno održana u Beogradu, ali uz istovremeno žandarsko prebijanje premijerovog brata i napad huligana na zgradu B92. Potom: pored štrajkova delova policije, nastavljeni su masovniji štrajkovi advokata (izazvavši poprilične zastoje u radu sudova); u “dosad najpovoljnijem” izveštaju o Srbiji Evropska komisija je, uz ostalo, uputila zamerke stanju u pravosuđu i medijima, sugerišući i da naša spoljna politika treba da se prilježnije usklađuje sa EU; pa je došlo do prekida fudbalske utakmice sa Albanijom – kad su posle provokativnog naleta drona sa barjakom “velike Albanije” i nadvlačenja igrača oko njega, domaći navijači upali na teren, što je zapretilo da pogorša odnose između dve zemlje; u TV prenos tog nezavršenog meča upao je i pojedinac uzvikujući uvrede premijeru; samo dva dana kasnije održana je vojna parada povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda od nacista, na kojoj je počasni gost bio ruski predsednik, zbog čega se Zapad narogušio, smatrajući da nije u redu što mi na putu ka Zapadu, koji (povodom Ukrajine) Moskvu drži pod sankcijama, njenog lidera dočekujemo ovacijama; sutradan su na auto u kojem je bio premijer Srbije udarila kola iz Vladine Uprave za zajedničke poslove, za čijim je volanom bio njen službenik; zaoštravanje između Beograda i Tirane nastavljeno je uzajamnim optužbama da im države “nisu normalne”, što se posredno potvrdilo paljenjem više pekara Albanaca u Vojvodini, kao i izlivima mržnje prema Srbiji diljem albanskih zajednica u nekoliko država; stoga je za 10. novembar odložena poseta (predviđena za 22. oktobar) albanskog premijera (čiji je brat ovde bio osumnjičen za učešće u “dronovanju”, što on demantuje); u međuvremenu se predsednik naše Vlade telefonom o pomenutom, i još koječemu, konsultovao s nemačkom kancelarkom, američkim potpredsednikom...
A sve to dok pada vrednost dinara. I kada se približava smanjenje penzija i plata u javnom sektoru kao neophodna žrtva za “spas države od bankrotstva”...
Mnogim nacijama se, pa i nama, već događalo ponešto od nabrojanog, ali je teško prisetiti se, bar u tekućem veku, sticaja ovakvog mnoštva različitih povoda, sa ekstravagantnim detaljima za nacionalne i internacionalne preuzbuđenosti, u tako kratkom roku. Pažnje je vredna i okolnost da taj niz raznolikih malih “pakovanja” ima potencijal (dok je ovaj tekst išao u štampu u toku su još bile potrage, istrage i hlađenje usijanih glava) da deluje dalekometno, slično “grozdu” eksplozivnih punjenja.
Balkan, doduše, više nije “bure baruta”, ali se potvrđuje kao prostor “nedovršenih poslova”. Po svemu sudeći, Vladimir Putin je u Beograd došao da bi, možda prvenstveno, potvrdio da se Moskva ne odriče strateškog prisustva i uticaja u ovom još nedovoljno definisanom delu Evrope. I prigodno podesio da se parada povodom oslobođenja Beograda održi 16. (a ne 20) oktobra, u danu kada je, nešto kasnije, imao znatno važnije sastanke na evroazijskom samitu u Milanu, gde se sreo s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom u pokušaju da nekako ublaži i krizu sa susedom i sankcije Zapada. Nije isključeno da je kratkim ali spektakularnim učešćem u beogradskom “Koraku pobednika” hteo da podseti lidere Zapada da Rusija ima moć da poslove na Balkanu održava kao “nedovršene”.
Zanimljivo je, takođe, da je ovde Putin jedini među javnim govornicima precizirao da su Beograd zajednički oslobodile vojske dveju država kojih više nema – SSSR i Jugoslavije. Domaćin Tomislav Nikolić je davao komplimente Srbiji i Rusiji, kao i “partizanima” i “crvenoarmejcima”.
Ohrabrivali su akcenti o značaju borbe protiv fašizma. Pogotovu što se usred jačanja krajnje desnice po svetu Rusija i Zapad ne libe međusobnih optužbi za metode koji podsećaju na situaciju pred Drugi svetski rat, a koji ovde kao da još nije sasvim završen, sudeći prema izjavama vatrenih pristalica onda sukobljenih lokalnih snaga. Iako je u međuvremenu, sadašnji nam predsednik, nekadašnji četnički vojvoda, počeo da čezne za Titovom spoljnom politikom.
Incident na utakmici sa Albanijom podsetio je, takođe, na prošlost. Na činjenicu da je i fudbalski teren bio među poligonima za raspad Jugoslavije, pa se pojavila zebnja da bi, uz vanredne počasti sankcionisanom Putinu, mogao da bude i uvod u raspad težnji za ubrzavanje puta Srbije ka EU.
Utakmica bi mogla da se ponovi. Istorija razgradnje valjda neće. Pomenute tri nedelje inflacije uzbuđenja nagoveštavaju, međutim, da bi još dugo mogli da nam zavide svi kojima je dosadno, a što je stanje na kojem mi takvima poduže zavidimo.
Zanimljivo je, takođe, da je ovde Putin jedini među javnim govornicima precizirao da su Beograd zajednički oslobodile vojske dveju država kojih više nema – SSSR i Jugoslavije. Domaćin Tomislav Nikolić je davao komplimente Srbiji i Rusiji, kao i “partizanima” i “crvenoarmejcima”.
