Izvor: Politika, 20.Avg.2012, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moja nova omiljena haljina
Priča iz Saudijske Arabije
U Saudijskoj Arabiji abaja je deo kulture i način života. Za žene, naravno. Specijalno za one koje dolaze istočno i zapadno od Arabijskog poluostrva.
Logično je da je prva stvar koju sam kupila čim sam kročila na vrelo arabijsko tlo bila upravo abaja. Duga je to haljina, duga do skočnih zglobova, dugih rukava, koji prekrivaju zglobove na rukama. Boja je naravno crna – i to je moja nova omiljena boja!
Ponoć je uveliko prošla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada smo stigli u Džubail, moje novo odredište u narednih godinu dana. Iako nisam odmah htela da idem u kupovinu, nisam imala izbora. Prodavnice su samo tada radile. Zbog posta radno vreme je malo pomereno, tako da skoro sve radnje rade od 21 pa do negde 2 iza ponoći.
Digitalni sat na usputnoj benzinskoj pumpi pokazivao je vreme i trenutnu temperaturu. U jedan posle ponoći - 39 stepeni.
Ušli smo u pravu košnicu. Svi su se užurbano kretali i tiskali među prašinom u jednoj od glavnih ulica u Džubailu. Iznenadila sam se kada sam u izlozima videla razne haljine različitih dužina i boja. Ponadala sam se da ću možda moći da nosim neke od mojih haljina koje sam ponela. Da, možda kod kuće...
Vratila sam se u realnost kada sam videla dve žene u crnom koje su prelazile ulicu. Kružili smo sve dok nismo našli pogodno mesto za parkiranje.
Razmakli smo plastične zavese i ušli u uzanu a dugačku prodavnicu. Hladan vazduh klime nas je obradovao. Nekoliko muškaraca izdužilo je vratove da vide ko im je to ušao u prodavnicu.
"Dobar dan gospodine", jedan od njih se obratio mom mužu. "Šta mogu da učinim za vas?"
Na naš odgovor da tražimo abaju stariji prodavac je već podigao obrve.
"Abaja? Ooo imamo lepih abaja. Pogledajte..."
I nisu mi se baš svidele pošto nisam ljubitelj velikih aplikacija na leđima u vidu nekakvih čudnih šara. Konačno nađoh jednu lepu, crnu, bez ikakvih dodataka.
"Koji je ovo materijal?" razgovor je tekao dalje.
"Good material, good" odgovori prodavac.
"Da, a šta je? Sintetika, viskoza, poliester?" ne odustajemo.
"Yes, yes, polyester. Good polyester... good polyester" ne odustaje ni prodavac.
Mi smo posle tog odgovora odustali i krenuli dalje u potragu. Vrata prodavnice prekoputa bila su zakačena nekom kukom s unutrašnje strane, pa smo gurnuli jače i ušli. Kao i svuda do sada, klima uredno radi.
Ubrzo nam je prišao oniži čovek bele puti i pokazivao rukom na širok spektar abaja koje su visile sa ofingera. "Very nice abaya... very nice", ponavljao je teškim engleskim akcentom.
Pokazala sam na jednu od njih i pitala ga da li mogu da je probam. On se okrenuo ka mom mužu i pitao ga da li želim da probam abaju. Muž i ja smo se pogledali i u glas rekli da. Čovek je zveckao zlatnom narukvicom i prstenjem dok je skidao haljinu.
"Mislim da mi je mala, da li mogu da dobijem veći broj?" pitala sam prodavca. On se okrenuo ka mom mužu i pitao ga: "Da li madam možda želi veći broj?"
Oboje smo se nasmejali i muž je klimnuo glavom u znak odobrenja. Po smešku sam videla da mu se svidelo to što traže njegovu dozvolu, a meni je do tada već postalo jasno da će me ovde mnogi ignorisati.
"Koji je ovo materijal?" pitala sam dalje.
"Good material... good..." okrenu se momak na drugu stranu i odgovori mužu... "Very good stone work", pokazivao je dalje na kamenčiće koji ukrašavaju rukave.
"Da, a koji je materijal?" ovoga puta pitao je muž.
Nije znao da nam objasni koji je materijal ali smo saznali da nije sintetika, što je već bilo dovoljno da kupimo abaju.
"150 rijala", odgovori maleni čovek na pitanje koliko košta haljina.
"Može za 100?"
"No, no, noooo... good work... good stone work" nastavio je prodavac sa istom žestinom.
Taman kad smo se okrenuli i pošli, skočio je. "Ok, ok, 140!" rekao je uz smešak.
Našli smo se na 120 rijala. Uz abaju sam dobila i maramu da prekrijem kosu, mada i nije neophodno da je prekrivam. "Good abaya... good stone work", pakovao je prodavac moju novu omiljenu haljinu još jednom naglašavajući kako su kamenčići na obodu rukava rukom stavljeni.
Moram priznati da je zaista lep “stone work”. Od tada se više ne odvajam od abaje. Ko bi rekao da ću nositi jednu istu haljinu svaki dan.
Marina Jančić, Al Džubail, Saudijska Arabija
objavljeno: 20.08.2012.
