Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Dec.2016, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miša Brkić: Staro gvožđe
Vreme je da se manemo zabluda, da se prekine zavera ćutanja, da se odustane od populističke bolećivosti, da stručnjaci najzad kažu istinu, da prestanemo da bacamo novac...
Vreme je da pančevačka Petrohemija ode u staro gvožđe. Bukvalno u staro gvožđe jer ona to jeste i tamo joj je mesto. A ne u budžetu Srbije.
I ove godine, kao i bezbroj prethodnih, autori budžeta lupali su glavu tražeći način kako da novcem poreskih obveznika još jednom (po ko zna koji >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << put) pokušaju nemoguće – da od starog gvožđa naprave zlatnu koku. Stotine miliona evra, neki kažu više od pola milijarde, straćeno je u Petrohemiju, ne računajući ovogodišnjih 100 miliona koje će Vlada Srbije preuzeti kao dug firme.
Ni ova vlada, kao ni sve prethodne, nije imala ni hrabrosti ni znanja da zatvori i u staro gvožđe proda pančevački petrohemijski kompleks.
Petrohemiju kao beznadežan poslovni slučaj održavaju u životu višak političkog populizma i manjak stručnog znanja o tehnologijama. Takoreći omerta petparačke trivijalnosti koja je u oktobru naterala Privredni sud u Pančevu da obustavi već legendarnu srpsku izmišljotinu UPPR (unapred pripremljeni plan reorganizacije, odnosno lepo upakovan predstečajni postupak) i sudbinu Petrohemije ponovo učini neizvesnom. Nepotrebno neizvesnom.
Zašto je Petrohemija za staro gvožđe?
Zato što to kažu svi tehnološki parametri, a oni nisu ni ideološki ni politički opredeljeni.
Petrohemija je građena inostranim kreditima od 1971. do 1980. godine, a u njene pogone ugrađena je najsavremenija američka tehnologija i oprema. U vreme kad je završavana montaža opreme, američki inženjeri koji su bili zaduženi za nadzor i ugradnju objašnjavali su jugoslovenskim mladim inženjerima-tehnolozima, koji su se spremali da preuzmu upravljanje fabrikom, da tehnologija u petrohemiji zastareva posle 10, a najduže posle 15 godina. “Posle toga bolje je da radnici idu kući i ne dolaze na posao i da primaju plate, ali samo da ne rade jer će troškovi proizvodnje na staroj opremi biti veći od troškova finalnog proizvoda”. To je neumitna poslovna logika a takva je petrohemija, stalno traži nove energetski sve efikasnije tehnologije, koje moraju da se obnavljaju svakih 10 godina.
Rad Petrohemije u vreme sankcija (92-96) bio je potpuno blokiran, postrojenja su konzervirana, a to je predstavljeno kao neverovatan uspeh. U aprilu 99. godine u NATO bombardovanju uništene su Elektroliza i VCM (vinil-hlorid monomera), a PVC onesposobljena za rad, čime je razoreno 40 odsto proizvodnih kapaciteta koji nikada nisu obnovljeni.
Petrohemija u Pančevu je, dakle – stara, istrošena, neefikasna, energetski neodrživa, nefunkcionalna i ekonomski neisplativa gvožđurija kojoj je, prema proizvodnoj specifikaciji, rok trajanja istekao pre 20 godina. Ne postoji ekonomski perpetuum mobile koji bi joj omogućio da pravi profit, njen sadašnji “uspešan” izvoz subvencionišu srpski poreski obveznici i tako dotiraju strane kupce. A nema ni te šminke kojom se firma može doterati i bar tako prevariti neki investitor/strateški partner.
Petrohemija je “živi” dokaz kako patimo od lažnih mitova i skupih zabluda, sprečavajući sakupljače sekundarnih sirovina da bar oni zarade neku ozbiljnu kintu.
