Izvor: Blic, 27.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi smo neobrazovani
Mi smo neobrazovani
Bilo je krajnje vreme da se u ovoj državi donese zakon o radiodifuziji. Jer, kao što je poznato, postoje brojne piratske radio i TV stanice. Nastajale su, i to je poznato, kao produžena ruka režima i uglavnom 'na reč'. Narod je bio previše siromašan, nije ni novine kupovao, a o tome svedoče tiraži, i samo se gledala televizija. Naravno, kontrolišući je, tadašnja politika je plasirala samo ono što joj je odgovaralo - rekao je na početku razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic' Mihajlo-Miša Vukobratović, poznati televizijski i pozorišni reditelj, upravnik pozorišta na Terazijama, koji sa Aleksandrom Đorđevićem, potpisuje 'Porodično blago'.
'Postoji i jedan broj stanica koje se deklarišu kao lokalne, a emituju se po čitavoj zemlji ili bar u mnogo širem delu od deklarisanog', kaže još Vukobratović. 'Dakle, i tu se mora uvesti red što, naravno, nije lako. Ali, mora se, prevashodno, definisati status državne, odnosno nacionalne televizije. Da se zna šta su nacionalni kanali, koji je njihov zadatak i kako se finansiraju.' Da li je kadrovska struktura na nacionalnoj televiziji, po vašoj oceni, u redu?
- Ali, u kojoj firmi u ovoj zemlji je u redu kadrovska struktura? Gde?!? Vidite, ova nova, vlast se suočila sa problemom rukovodećih struktura na svim nivoima. Pa, na mesto šalterskog službenika je dolazio politički podoban čovek. Verujem da više nije tako, i da sve više neće biti. I, na televiziju su dolazili razni. E, sad treba racionalno rešavati stvari. Šta to znači?
- Niko ne dolazi na televiziju da bude dželat i da skida glave. Ali, uz određeni socijalni program doći će i do, recimo odvajanja radnika od neradnika. Iritiraju te priče o gomilama pravnika na televiziji i o stotinama urednika. Ima tu mnogo fame.
Da li je, recimo, Siniša Pavić, čiji tekst režirate zajedno sa gospodinom Aleksandrom Đorđevićem, zaista toliko zaslužan da ima svojevrstan primat među piscima (televizijskih) scenarija?
- A, šta vi mislite? Pa, zar bi ga imao da ga nije zaslužio? Siniša Pavić je pisao i pod Brozom, i pod Miloševićem, piše i danas. On je dobar pisac i tačka. Stvari su u osnovi jednostavne, ili si dobar pisac ili nisi, ili si dobar reditelj ili nisi... E, to bi trebalo da bude kriterijum. Ako neko uspe da privuče tri miliona i dvestotine, tristotine hiljada ljudi pred male ekrane i ako napravi serijal koji se isplati od reklama u njemu, ja ne vidim da tu postoji problem. Naravno, da uvek ima mesta primedbama i da uvek može bolje, ali onda daj konstruktivnu primedbu, pa da poboljšamo stvar, a ne da upiremo prstom u nekoga ko radi sa takvim uspehom i smatramo ga problemom. Dajte da ostavimo na miru to što ipak valja uprkos manama i da se pozabavimo onim što stvarno ne valja. Šta zamerate rukovodećim strukturama u zemlji?
- Vidite, svojevremeno sam jedan deo svog života živeo u Italiji. Tada su se tamo vlade menjale, otprilike, na šest meseci. Jednostavno, nisu mogli da se organizuju kako treba. I, te promene u osnovi nisu bile ništa strašno. Mislim da su stvari koje nam se dešavaju posledica, uslovno rečeno, prirodnog protoka stvari. Karakteristika situacije u kojoj živimo, posledica problema koje smo zatekli i koje je zatičemo. Zamerio bih, ne samo Vladi, nego političarima uopšte, što nisu jasniji i otvoreniji. Šta to podrazumeva?
- Što ne kažu da smo mi jedna mala, siromašna zemlja koja ne može da ima i to i to i to... Nego, može da ima samo jedno to, pa će se ljudi snalaziti kako ko može ume i zna. Uvek je, bar za početak, važno da znaš gde si! Jednostavno, nema više smisla podgrevati priču o tome kako smo mi zemlja bogatih resursa i tome slično. Mi smo, nažalost, jedna neobrazovana sredina. Znate li koliki je broj nepismenih?! Stvarno bi prvo trebalo napraviti jednu veliku akciju opismenjavanja. Priča se da ćete postati urednik na Televiziji Beograd?
- Postoje neke ideje da jedan deo programa preuzmem kao urednik. To bi me, naravno, odvojilo od rada na televiziji, ali me ne sme odvojiti od pozorišta. Kad smo već kod pozorišta, vi ste upravnik Pozorišta na Terazijama. Kako gledate na najavljene reforme i na takozvani višak zaposlenih?
- To je vrlo kompleksno pitanje. Znate, ne može pozorište očekivati da u državi u kojoj se pravi veliko spremanje bude sasvim pošteđeno. U tom velikom spremanju mnogi građani ove zemlje će se naći u problemu, veliki industrijski kompleksi, banke, EPS, televizija, pa i pozorišta. Ona su specifične institucije od visokog interesa za društvo, ma šta ko mislio, i ja sam uveren da će nadležne institucije sa velikom pažnjom razmotriti tu, nazovimo je tako, rekonstrukciju pozorišta. Ova forma u kojoj ono danas postoji je prevaziđena. Buduća forma podrazumeva da ne bi smela da postoji svest o tome da, ako ste dobili mesto, ćete tu dočekati i penziju. To se odnosi na budućnost, ali šta će biti sada?
- Ne možemo mi bez nekog ozbiljnog socijalnog programa to sve da uradimo. Jer, ne možemo mi danas ljude koji su proveli trideset godina u pozorištu tek tako skloniti, niti na to imamo prava. S druge strane, izvesno je da bi trebalo otvoriti vrata pozorišta mladim ljudima. Osnovni parametri u tom, da ga tako nazovemo, procepu su sistemski zakoni u javnim institucijama, sistemski zakon o radu i taj već čuveni zakon o pozorištu. Ali, dok toga ne bude, trebalo bi pokušavati rešavati stvari iznutra. Postoji tu zamena teza, jer ne finansiraju naši osnivači pozorišta, već u prvom redu publiku koja ne može da plati ekonomsku cenu karte. I to je, na izvestan način, u redu, ali sa tom svešću treba posmatrati problem. Tatjana Njezić
.jpg)
