Izvor: Vostok.rs, 12.Nov.2012, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maršal Tito između SSSR i SAD
12.11.2012. -
Jedna od nazagonetnijih i najprotivrečnijih političkih figura 20. veka bio je hrvatski komunista, maršal Josip Broz Tito. On je rođen u selu Kumrovac pored slovenačke granice 25. maja 1892. godine. Zvanična komunistička verzija je uveravala jugoslovene da je otac Josipa Broza bio siromašni seljak, koji je imao osmoro dece. Do danas u Kumrovcu stoji memorijal povezan sa detinjstvom i mladošću budućeg maršala.
Za vreme drugog svetskog rata Tito je prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << podržao SSSR u borbi protiv Hitlera, objavivši bespoštedni rat fašizmu. Od 1941. do 1945. godine komandujući Narodnooslobodilačkom vojskom, on je zadržao na Balkanu nekoliko fašističkih divizija. Nekoliko puta je uspevao da se iskobelja iz ruku esesovaca u najkritičnijim trenucima.
Verni učenik Staljina i veliki njegov prijatelj, do 1948. godine, Tito je koračao rame uz razme sa voždom svih naroda. Federativna Narodna Republika Jugoslavija bila je kopija modela SSSR ne samo u državnom, već i političkom uređenju. Jaka armija na koju se nisu žalila sredstva. Tajna policija, borba protiv onih koji misle drugačije. Industrijalizacija i formiranje kolhoza sa svim usputnim posledicama. Ali samo do 1948. godine.
Posle raskida odnosa sa Staljinom, Tito je rešio da ide sopstvenim putem uz podršku SAD i Evrope. Zbog neposlušnosti Tito je bio proglašen neprijateljem broj jedan u Svojetskom Savezu. Njegovim nadimkom su početkom 50-ih čak plašili malu decu. Londonski arhivi čuvaju mnogo dokumenata o legendarnom diktatoru Titu, koji je bio spreman da radi spasa sebe i zemlje sarađuje ne samo sa vernim lenjinistima-staljinistima, već i sa nedavnim protivnicima. Ambasador SAD u Beogradu Džordž Kenan posle konflikta Tita sa Kremljom odmah je pružio ruku pomoći. Bile su ukinute sve zabrane, Jugoslavija je počela da dobija ne samo humanitranu, već i vojnu pomoć, najnovije tehnologije. Titu su davali sve što je bilo zabranjivano drugim socijalističkim zemljama. Zatim su krenuli milionski krediti MMF. došlo je do toga da je Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije početkom 50-ih godina postala četvrta po snazi i moći u Evropi. 1952. godine Dvajt Ajzenhauer, tada komandant udruženim snagama NATO-a, a zatim predsednik SAD, predložio je da se Titova Jugoslavija primi u Severnoatlansku alijansu. Amerikancima je bilo potebno da zatvore jug Starog kontinenta, i teritorija FNRJ je uzaliza u interesnu sferu NATO-a.
Tito se prvo saglasio da primi najnoviju američku tehniku (tenkove, avione, vojne brodove i slično) u vrednosti od 20 milijardi dolara. On je bio spreman da potpiše dokumenta o stupanju u NATO. Ali se u poslednjem trenutku predomislio. Pošto je lično poznavao Staljina, plašio se da Moskva može da ga ukloni po svaku cenu. Josif Visarionovič Staljin je proizveo neizbrisiv utisak na Tita još 30-ih godina, kada je Josip Broz radio u Sovjetskom Savezu i obavljao između ostalog lične zadatke vožda svih naroda. Posle Staljinove smrti 1953. godine Tito nije prestao da se druži sa SAD i NATO-om. Bila mu je potrebna finansijska i vojna podrška. U jadranske luke FNRJ su ulazili brodovi američke ratne mornarice, najnovije oružje je stizalo sa zavidnom redovnošću. Nedavno je u Sloveniji otvorena izložba koja prikazuje američku vojnu tehniku dobijenu na poklon od Pentagona. Ukupno za godine saradnje između Tita i Amerikanaca u Jugoslaviji se našlo skoro 500 tenkova Šerman, 319 tenkova Paton, 400 samohodnih oruđa Džekson, 1000 teretnih automobila i džipova, 400 aviona.
Tito je uspeo da se dopane i SAD i Velikoj Britaniji, koje su se čak posle njegovog pomirenja sa Nikitom Hruščovom uvek trudile da podržavaju maršala i moralno i materijalno. Uz sve svoje političke okretnosti, Tito je uvek bio veran komunističkim idealima. Nikada nije ustupao Amerikancima u ideologiji – pare su vaše, a zemlja je moja. Uspevao je istovremeno da sisa dve majke – SAD i SSSR i postigao je za Jugoslaviju najviši standard u socijalističkom taboru. On je jednostavno spojio socijalizam i kapitalizam. Ali za 10 godna posle smrti maršala Slovenci, Hrvati i ostali su rasparčali njegovo čedo na male i siromašne države, koje sada žele da poprave stanje stvari na račun EU i SAD.
Za sada su samo Slovenci stupili u NATO i EU. Hrvati su takođe ušli u alijansu, Bosna, Makedonija i Crna Gora su u redu za stupanje. Zatim će ih možda primiti i u EU. NATO-u su veoma potrebne vojne baze, luke i aerodromi, a Tito ih je po čitavoj Jugoslaviji izgradio mnogo. Zašto da se troši suvišni novac, kada može da se dobije sve besplatno. Tako da davnašnji san druga Josipa Broza Tita o stupanju u Severnoatlansku alijansu uskoro može da postane realnost.
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org
