Izvor: Politika, 16.Okt.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala iskra zapaljivih tema
Deo nezadovoljstava političari veštački održavaju, jačajući imidž svojih stranaka kao ,,autonomaških” ili ,,centralističkih”
Aktuelni sporovi između republičkih i pokrajinskih organa ponovo su nas uverili u to koliko su odnosi između Beograda i Novog Sada naša dežurna tema. Jer, dovoljan je i mali povod da počnu preispitivanja ovih odnosa i zamerke sa raznih strana, ali ubrzo i pokušaji smirivanja tonova i nuđenja rešenja.
Iza ovih sporova, naravno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << često stoje različita očekivanja od donošenja raznih propisa – od ustava do zakona i odluka. I ne samo očekivanja nego i različita viđenja koliko nadležnosti, vlasti, a i novca, pripada pokrajini.
Dodatni momenat u svemu tome nastupio je ove godine, kada su u Beogradu i Novom Sadu formirane različite koalicione vlade koje, po pravilu, u ove sporove unose i elemente međustranačkih netrpeljivosti. Utisak je zato da će odnosi Beograda i Novog Sada, dok budu funkcionisale postojeće vlade, biti pod stalnim dodatnim naelektrisanjem. Predstavnici dve vlade će, međutim, tako biti i na dodatnom ispitu političke tolerancije, pa i državničke mudrosti. Jer, naravno da je Tadiću i Pajtiću bilo lakše da na nekom sastanku u Demokratskoj stranci utišaju nezadovoljne i prećute neslaganja nego što to danas mogu da učine Pajtić i Dačić. Pogotovo što se često pokazuje da jedan konkretan spor u odnosima između pokrajine i republike, kao što je to nedavno bio slučaj s donošenjem zakona o rebalansu budžeta, zna da pokrene niz drugih neslaganja i nezadovoljstava.
Deo tih nezadovoljstava političari i veštački održavaju, jačajući tako imidž svojih stranaka kao ,,autonomaških” ili ,,centralističkih” i računajući na njima naklonjeni deo biračkog tela.
Autori priloga u našoj seriji kažu da na ta stranačka zatezanja konopca od Beograda do Novog Sada treba računati i ubuduće, iz prostog razloga što je položaj trenutno jedine pokrajine u Srbiji, i to sa dugom tradicijom i relativno velikom teritorijom, objektivno, veoma specifičan. On se, kad je o ustavu i zakonima reč, iskazuje u opštoj formuli o pokrajini koja je ,,više od lokalne samouprave, a manje od federalne jedinice”, ali specifičnost pokrajine se time ne iscrpljuje. Reč je o delu zemlje koji ima u dugom periodu drugačiju istoriju, pa i donekle drukčiji nacionalni sastav stanovništva, mada je i u Vojvodini i u centralnom delu zemlje srpsko stanovništvo brojčano dominantno. Da nije, bila bi to dodatna otežavajuća okolnost našim političarima u njihovim pokušajima da usklade međusobne odnose.
Naša serija je pokazala i to da brojčana dominacija jedne nacije i sa jedne i sa druge strane Dunava i Save nije nikakvo opravdanje za smanjivanje autonomije niti je nacionalni, kulturni, pa i naglašeniji stranački pluralizam Vojvodine razlog za pretvaranje njene autonomije u neku vrstu nove ,,republike”. Ili ,,republike” po merilima ustava SFRJ iz 1974. godine.
Jedan od ,,Politikinih” autora je zato rekao da ustav mora biti zaštitnik prava građana Vojvodine na pokrajinsku vlast koja ,,štiti njihove interese, ali ne šteti ni interesima ostalih građana Srbije”. S tim što su ovi interesi na najvećoj probi kada je reč o novcu, budžetu i investicijama – u skladu s onom narodnom o ,,braći”, ,,sestrama” i ,,njihovim kesama”. U tom delu i nastaju najveći problemi kojima političari moraju da budu dorasli. Mi pri tom imamo iskustvo iz ne tako davne prošlosti sa političarima koji nisu bili dorasli uspostavljanju sklada u odnosima između pokrajinske autonomije i interesa republike kao celine. Sukobom tih političara počeo je i širi jugoslovenski sukob, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, sa posledicama koje i danas preživljavamo.
Od petka nova serija: Ko će u Srbiji sledeće zime biti najugroženiji
Branislav Radivojša
objavljeno: 17.10.2012
