Izvor: Vostok.rs, 09.Jul.2013, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MVMS 2013: tek počinje
09.07.2013. -
Najinteresantniji aspekt međunarodnog Međunarodnog salona ratne mornarice MVMS 2013, koji se upravo završio u Sankt-Peterburgu, jesu tendencije u razvoju brodogradnje. O perspektivama novih projekata izgradnje ratnih brodova sa Glasom Rusije je razgovarao potpredsednik Ujedinjene korporacije za brodogradnju (OSK), doktor tehničkih nauka kontraadmiral Igor Zaharov.
Brod kao sistem
Realizacija državnog programa naoružanja u 2011-2020. spada >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << među najvažnije funkcije OSK. Ali već danas, posebno u sferi naučnog istraživanja i projektovanja, velika pažnja se poklanja programu za 2016-2025. koji je trenutno u fazi usvajanja. Igor Zaharov kaže da bi OSK trebalo da se priključi novom državnom programu sa izvesnim brojem novih projekata, koji bi bili u stanju da obezbede kvalitativne promene na području mogućnosti ruske flote. Bitno će se razlikovati od postojećih projekata, i to po montiranju izuzetno preciznog oružja na brodovima, po većem stepenu automatizacije i po manjim posadama. Široko će se primenjivati i robotizovana sredstva i modularni pristupi projektovanju. Prema Zaharovljevom mišljenju u fokusu pažnje biće kreiranje novih pristupa planiranju i menadžmentu programa brodogradnje. Ta potreba je uslovljena kombinacijom nekoliko činilaca.
Brod kao sistem podrazumeva kombinaciju elemenata koji imaju veliki resurs, naime trupa, opštih brodskih sistema, sistema za lansiranje raketa, čiji radni vek je dug nekoliko decenija (30-50 i više godina), i radioelektronske opreme i naoružanja, koji brzo zastare. A ratne karakteristike broda danas pre svega određuju upravo ti elementi. Zbog te okolnosti potreban je novi pristup projektovanju broda – sistem mora biti otvoren za modernizaciju i zamenu opreme, koja je za brod presudna. Takav pristup, kaže potpredsednik OSK-a, zahteva da konstruktori i stručnjaci za brodogradnju promene svoje dosadašnje vizije, pošto u sovjetskom periodu prilikom izgradnje brodova praktično se nije računalo sa mogućnošću modernizacije.
Igor Zaharov je napomenuo da u perspektivi ne bi trebalo očekivati veliku serijsku izgradnju brodova 1. i 2. ranga, što je bilo uobičajeno u 50-80-im godinama prošlog veka. Veliki ratni brodovi će se graditi u relativno malim serijama, dok ubrzani razvoj radioelektronske opreme nameće potrebu za podelom tih serija na potserije (grupe) koje se u velikoj meri razlikuju po svojim mogućnostima. Pritom te grupe bi bile unificirane u pogledu opštih brodskih sistema, što bi sprečilo eventualne negativne posledice diverziteta koji je bio karakterističan za sovjetsku flotu.
Kombinacija unifikacije opštih brodskih sistema, kako u okviru jedne klase brodova, tako i, po mogućstvu, između različitih klasa, kao i operativna modernizacija opreme i broda kao sistema naoružanja, trebalo bi da postane glavna i najbitnija tendencija razvoja ratne brodogradnje.
Ograničene brzine brodogradnje, veliki troškovi i duže projektovanje sistema naoružanja i baznih brodskih sistema čine da njihovo posebno kreiranje u odnosu na brod nosač nije svrsishodno. Prilikom izradnje perspektivnih projekata ti radovi bi se izvodili uporedo u okviru jedinstvenog ugovora o izgradnji broda. To bi zahtevalo veći stepen saradnje između projektanata brodova i projektanata naoružanja i vojne tehnike koji će se naknadno montirati.
Mornarica kao sistem
Veliki cilj novih projekata brodogradnje samo je jedan deo zajedničkog zadatka da se formira efikasna ratna mornarica kao jedna vrsta oružanih snaga. Radni vek brodova, duži rokovi projektvanja i izgradnje i veliki stepen razvojne inertnosti u toj grani i u ratnoj mornarici uopšte nameću potrebu za drugačijim prisupom njenom razvoju.
Danas ruska flota i industrija se često suočavaju sa problemima iz 90-2000-ih godina. Stanje u kome su preduzeća onemogućuje pravovremeno izvršenje današnjih zadataka i ugovora. Jedan primer je probijanje rokova izgradnje korveta iz projekta 20380 u Amurskom brodogradilištu. Do toga je došlo zbog stanja brodogradilišta i zbog preniske cene ugovora potpisanog sredinom 2000-ih, dok su troškovi izgradnje bili veliki zbog toga što se to dalekoistočno preduzeće nalazi daleko od glavnih industrijskih centara Rusije.
Pritom nije moguće rešiti sve postojeće probleme isključivo u okviru te grane. Potpredsednik OSK-a je napomenuo da bi za takve situacije trebalo da postoji arbitraža koja bi bila u stanju da nađe kompromisno rešenje i da ga dostavi izvršnim organima. Ovi poslednji bi trebalo da reše problem poštujući kako interese svih strana, tako i zakonske propise.
Jedan od mehanizama koji bi mogao sprečiti ponavljanje sličnih situacija jesu javne rasprave o problemima i razvojnim planovima ruske ratne mornarice. Otvoreno dugoročno planiranje razvoja flote uz podršku strućnih organizacija omogućilo bi da se, sa jedne strane, očuva poverljivost u sferama u kojima je to zaista potrebno – ratni potencijal, tačne karakteristike i tehničke izume u oblasti opreme i sistema naoružanja. Sa druge strane, sprečilo bi greške i nuspojave koje nastaju kada najbitnije odluke donosi neka manja i zatvorena grupa ljudi.
Ilija Kramnik,
Izvor: Glas Rusije, foto: Golos Rossii
