Izvor: Vostok.rs, 19.Feb.2014, 18:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažne revolucije za Novu Evropu: NVO „Otpor“ na čelu nevidljivih bataljona
19.02.2014. -
Ima nešto jako čudno u protestima koji su se desili u Sarajevu i Tuzli što je, verujemo, samo mali broj ljudi razumelo, ali bez sumnje nije umaklo onima koji vrlo pažljivo prate situaciju. U kratkom vremenu, protesti u nekoliko manjih mesta u Federaciji BiH, pretvorili su se u narodni bunt na nacionalnoj osnovi, a nasilje na ovim protestima je izazvalo pažnju međunarodne zajednice. Postavlja se pitanje koja je to ideološka iskra pretvorila sindikalna neslaganja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u masovni protest sa velikim medijskim uticajem. Prije svega, na trgovima nije bilo radnika, privrednika i građana, nego su to bile grupe razbojnika i huligana koji su zapalili zgrade kantonalnih vlada i Predsjedništvo, upravo one simbole koncepta zaštite konstitutivnih naroda koji su uvedeni po Dejtonu. I dok su gorili registri i arhive, nastavljala se manipulacija malog broja protestanata koji su stalno ponavljali kako je ovo ispravna reakcija očajnog naroda, bolje reći „izgladnjelog“ od troškova korumpirane kantonlne administracije. Predstavljeni zahtjevi su koliko apsurdni toliko i neostvarljivi. Zahtjevi su išli od isplaćivanja naknade za nezaposlene, uklanjanje svih sadašnjih političara iz lokalne vlasti, tražeći pri tom ostavke kantonalnih vlada i imenovanje stručnih odbora.
Stvarno je začuđujuće kako je narod godinama pljačkan od strane međunardone zajednice odlučio da se pobuni nakon dvadeset godina pregovora i „demokratizacije“ i izašao na ulice urlajući „nemamo više hleba“. Sve se to dešava upravo u trenutku kada je propao proces EU oko izborne reforme i kada se ponovo bude američki pritisci za ukidanje kantona. Situacija je tako savršeno koordinisana i to se dugo nije desilo u ovim krajevima gde caruju iracionalnosti i gde se ništa ne može zaključiti. Nije tako daleko od realnosti da se afirmiše takozvano Balkansko proljeće, koje je organizovano i planirano od vanjskih subjekata izvan bosanskog konteksta, koordinisano i režirano od strane eksperata koji sa svojim tehnikama manipulišu masama, ali ne i dovoljno dobro sa narodima poput ovih na Balkanu, tako malih, ali dobro strukturisani. Narodna pobuna bez nereda je najnovija američka izmšljotina, takozvanih NVO koje propovedaju demokratiju i bore se protiv korupcije. Bili su tako sigurni u ono što rade, montirajući svoju strategiju tako pojednostavljeno, ali iznad svega nadrealno: bilo je dovoljno samo malo prostudirati, rekonstruisati istorijsko sećanje i inscenirati nešto mnogo uverljivije. Međutim, oni su kreirali niz grupa na društvenim mrežama u stilu OTPORA (UDAR je grupa protestanata iz Tuzle), što su ponovili poput robota u svom propagandnom manifestu, uzevši reč „gladni“ kao instrument komunikacije za sve narode u Bosni, jer ta reč ima isto značenje na svim jezicima (srpski, hrvatski, bošnjački). Reč hleb nije bila prihvatljiva zbog hrvatskog kruha. Sa ovim trivijalnim tehnikama želeli su da spoje slabost naroda sa unutrašnjom pobunom, kako bi stvorili haos i nakon toga upravljali mirovom konferencijom.
Međutim, manipulacija masama je bila toliko očita da su se i sami funkcioneri zaustavili gledajući taj spektakl i čekajući da se situacija smiri kako bi nastavili sa svojim administrativnim poslovima. Bez sumnje, unutar vlade je bilo saučesnika koji su „zatvorili jedno oko“ i zaustavili policiju, ostavljajući tako prostora za prolaz protestantima naoružanim molotovljevim koktelima i flašama sa benzinom, dopustivši im da uđu u registre i istorijske arhive Predsjedništva. Plan je u svakom slučaju propao zbog nesposobnosti, prije svega onih koji su raspirili klimu napetosti nadajući se tome da će se radnici i narod pridružiti protestima i zajedno zauzeti institucije. Međutim, narod se vrlo brzo distancirao od ovih eklatantnih djela: da bi održali živu atmosferu manja brigada studenata i nezaposlenih je priložila već pripremljen dokument, koji je trebao da bude jedna vrsta manifesta i demokratske pretnje, a njihov vođa se vrlo brzo vratio kući i nastavio revolucijiu ispred kompjutera. Čak su i deca shvatila da u svemu ovome nije bilo ništa zabrinjavajuće, da će se sve kao i obično raspasti u jednoj balkanskoj sapunici, jer u ovim krajevima ne dešava se ništa ozbiljno onda kada nešto dođe pripremljeno iz inostranstva.
Prema tome, nije bilo dovoljno samo da tajkuni plate huligane, nije bilo dovoljno da se samo nađu efektni slogani koji će ujediniti narode, nije bilo dovoljno ni to da nekoliko maloumnih i frustriranih tipova prostudiraju strategije, ali nisu bili ni dovoljni čak ni novci kojim bi se platila scenografija pobune. Ne može se dizati revolucija sa neuro - naukom, ali sa očajem može. U ovim krajevima ljudi nisu očajni zbog gladi, nego su ogorčeni na obećanja koja ne vode nikuda. Za sve ovo što se dogodilo velika odgovornost pada na teret lažne evropske politike, na komesara EU Štefana Fulea (Stefan Fule) i visoku predstavnicu Ketrin Ešton (Catherine Ashton), koji nisu nikada uspostavili kontrolu na korištenje evropskih fondova datih na raspolaganje NVO organizacijama rasutim po čitavoj regiji. Njihova uloga je upravo bila da prate izjednačavanje novca evropskih i američkih poreskih obveznika. Postavlja se pitanje, kako je moguće pričati o korupciji u politici privatizacije, ako je krajnji cilj bio da se u Bosnu dovede "Transparensi internešenal" koji je osnovan u Kancelariji međunarodne zajednice i nizu evropskih predstavništava. Prema tome, čini se kako nije krivica samo na političarima, nego iznad svega na onima koji su imali moć da prate tokove novca i koji nisu bili tako strogi prema vlastitim funkcionerima, savetnicima i analitičarima koji su plaćeni iz fondova EU. Posmatrajući sve u bledom svetlu sterilnih intervencija evropskih institucija same međunarodne zajednice, neefikasan napredak Bosne u odnosu na druge balkanske zemlje pravda se korumpiranošću političara. Kroz sve ove aspekte, narodni ustanak nudi interesantnu priliku da se nametne izborna reforma i započne proces institucionalne reorganizacije. U svakom slučaju, nasilje je bilo potrebno da bi se uspio sprovesti plan za Novu Evropu koji svakako ne može čekati na sporu birokratiju kantona i entiteta. Ono što ovu situaciju čini još interesantnijom su i očite paralele sa događajima u Ukrajini, gde je pobunu vodila grupa stranih nevladinih organizacija koje su potisnule najekstremnije snage da se uključe u nečuvene situacije i tako izvrše pritisak na partije. Upravljanje krizom je bilo jako loše, a rezultat su bile spore odluke koje su pretile da dovedu do podele unutar države. Ovo su činjenice koje ističu veliku podeljenost Evrope i suprotnosti sa SAD, što dovodi do velike sumnje u kredibilitet integracijskih strategija u Istočnoj Evropi.
U tom smislu, ono što se događa u ovim zemljama koje još nisu završile proces stabilizacije, predstavlja i svojevrsno upozorenje evropskim demokratijama koje ,sigurno, ni same nisu zaštićene od ovakvih destabilizirajućih pokreta koji dolaze iz mreža nevladinih organizacija. Nove revolucije nisu više dio velikih istorijskih pokreta iz doba Hladnog rata. One su nevidljive vojske koje čine pojedini plaćenici i špijuni upleteni u te organizacije sa zadatkom da organizuju nove pobune. Sa svojim populističkim programima, bez ideologije i konstruktivnog sadržaja, osuđeni su na propast. Naše bi vlade zato trebale da uvedu veću kontrolu nad aktivnostima stranih nevladinih organizacija, jer one predstavljaju oružje u rukama lobija , MMF-a i energetskih grupacija. Napadi ne dolaze više od strane nacionalnih država nego iz sfera ekonomskih interesa koji plaćaju agencije za marketing i komunikacije kako bi orkestrirale njihove manipulatorske kampanje. U njihovom radu se primjenjuju neuro- naučne tehnike...
http://www.osservatorioitaliano.org/read/119028/intelligence-false-rivoluzioni-per-la-nuova-europa-ong-otpor-alla-guida-di-eserciti-invisibili
Izvor: osservatorioitaliano.org
.jpg)
