Izvor: Politika, 26.Jul.2012, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza
Nisam siguran da je analogija između slučaja moga prijatelja i stanja u društvu sasvim umesna. Ali jedno je sigurno: i pred njim i pred svima nama stoji odluka da li ćemo prihvatiti novo ili ćemo živeti na krhotinama starog
Sreo sam prijatelja iz inostranstva koga nisam video dugo, decenijama. „Kako si”, upitao sam ga formalno. „Odlično”, odgovorio je takođe formalno. „Još uvek si na istoj adresi?”, upitao sam, ni sam ne znam zašto. Odgovorio mi je da je prodao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stan, za taj novac kupio poslovni prostor, a onda odustao odideje da se bavi biznisom pa je sada na ulici. „Zašto si to uradio?”, upitao sam ovoga puta zainteresovano. „Kriza srednjih godina”, objasnio je.
To me je bacilo u razmišljanje. Kriza je, uostalom, jedna od najčešće upotrebljavanih reči u poslednje vreme. Svi govore o krizi u našem društvu, o ekonomskoj ili političkoj krizi, krizi u fudbalu, zdravstvu, kinematografiji… Moj prijatelj, eto, ima krizu sredovečnog muškarca. O krizi se stalno priča ali nisam siguran da ljudi znaju tačno značenje tog pojma. Rečnici i leksikoni tu mnogo ne pomažu, oni je uglavnom opisuju kao stanje nestabilnosti, ili kao prelomni, odlučujući trenutak. Poreklo te reči je iz latinskog (crisis), a ove, opet, iz grčkog (krisis) sa značenjem: rasprava; prosuđivanje; odluka; (I. Klajn, M. Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza, „Prometej” 2007).
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 27. jula. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Goran Marković
objavljeno: 27.07.2012.
