Izvor: Politika, 29.Jan.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krezov klub
Bogatstvo nije zabranjeno; kako nastaje, donosi li sreću ili kob
U toku je popis bogataša. Zasad se ne zna tačno broj onih čija imovina,kako je propisano, premašuje 35 miliona dinara. Saznaće se – nagoveštavaju u Ministarstvu ekonomije i u Poreskoj upravi.
O pojmu bogatstva zna se sve, ali još ne i to ko će biti u „Klubu bogatih”.
U sazvežđu najbogatijih su Amerikanci, Kinezi, Rusi,Nemci... Među njima su plivači, pijanisti,piloti... Kolo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vode bogate raspuštenice i naslednice posle razvoda i velikog bogatstva koje im po zakonu pripadne.
Bogatstvo nije zabranjeno. O njemu se govori otkako je sveta i veka, od Hrista, Muhameda i još ranije od antičkog kralja Kreza pa do Ričarda Trećeg i do stripa „Alan Ford”.
Dragulji i zlato za sva vremena, vile, bazeni, jahte, luksuzni automobili, privatni avioni i helikopteri, skupe cigare, šampanjac, kavijar i, kako bi se to starinski reklo, svila i samurovina.
Svako ima svoje mišljenje o bogatstvu, o tome kako se stvara,čuva, troši, gubi, da li donosi sreću ili kob.
Ima puno dvosmislenosti kada se govori o pohlepi ili alavosti. Odavno je izanđala ona priča o tome kako sin koji krišom lista „Plejboj” i kibicuje lepojke sa „duplerica”(pa pita oca ko to „kreše”) a roditelj mu poučno veli: „odlikaši, odlikaši...” iako nije izvesno koliko to zavisi od obrazovanja.
Mahom su se raspršile iluzije o zakopanom ćupu s dukatima. Mnogi misle da se bogatstvo stiče lopovlukom.
Neko ima „zlatne ruke”, a neko se na prevaru, obogati i stekne moć. Traje to decenijama, ili prekonoć.
Uvreženo je mišljenje da su bogataši nepošteni, mafijaški uticaj se ne prenebregava. „Iza svakog velikog bogatstva krije se zločin”, citiraju moderni klasici Balzaka. (Valjda mi je kao čoveku iz Long Biča, dozvoljeno da, pokatkad, pomenem „najčitaniji roman dvadesetog veka” koji se zove „Kum”).
„Loto” i druge igre na sreću, od sitnih kladionica do kockarnica za krupne ribe, svetlo su na kraju tunela ili tračak nade za izgubljene i one koji žele da im se snovi ostvare pomoću novca. „Još su franjevci...” (kako bi rekli sarajevski nadrealisti) bili poznati kao „prosjačka braća”.
Tvrdičluk, ili štednja, utiču na stvaranje bogatstva. Andrićeva „Gospođica”, uz krpež i trpež, „sniva san o svom milionu”. Dešavalo se, i to više nije senzacija, da se otkrije kako prosjaci leže na parama.
Neko gradi kule i gradove, (za svoje ili tuđe pare), a ima bogatih ljudi koji poklanjaju svoje bogatstvo i tvrde da su time ostvarili sreću.
U Srbiji je ranije istaknut broj od 20.000 bogatuna. U „Krezovom klubu” su oni čija imovina vredi najmanje 30 miliona dolara. Američka istraživanja (portal Wealth-X) pokazala su da je u BiH, jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi, novac u rukama 85 multimilionera. Pre godinu dana bilo ih je trideset odsto manje. Za razliku od „bogate” Slovenije sa 70 milionera. Hrvatska, pak, zemlja koju godinama potresa „gospodarska kriza”, sa 260 multimilionera je na visokom 23. mestu u Evropi (valja biti obazriv sa meni nerazumljivim jezikom cifara od kojih se prosečnom čoveku ili, ako hoćete, mediokritetu, zanebesa). U literaturi je to slikovitije. Kad mu „dogori” Ričard Treći u Šekspirovoj drami nudi „kraljevstvo za konja”. Mnogi bivši odlikaši su sada starci i dali bi sve svoje bogatstvo za mladost koja je nepovratna.
„Bolje biti pijan nego star”, bolje imati novca, nego nemati. Najbolje bi, možda, bilo – kad bi bilo – da ima više bogatih, a što manje siromašnih...
Koliko je bogatih građana u Srbiji, utvrđivalo se poslednji put pre deset godina. Sada je granica vrednosti podignuta za 15 miliona dinara.
Do sredine godine trebalo bi da se zna ko je u „Krezovom klubu”. (Samo da se neko ne poigra rečima, pa da taj „Klub bogatih” ne ispadne krezav.)
Novinar i pisac
Muharem Durić
objavljeno: 29.01.2013.
