Izvor: Politika, 08.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditori nas nisu terali da se zadužujemo
Referendum ima smisla kad građane pitate pre zaduživanja, a ne kad se suočite sa posledicama, kaže guverner NBS Tabaković
– Odgovornost prema sopstvenim građanima jedini je princip koji mora da važi za sve predstavnike vlasti, na bilo kom nivou i u bilo kojoj zemlji. Ovim rečima guverner Jorgovanka Tabaković odgovara na pitanje „Politike” šta bi se nama desilo kad bi Srbija krenula grčkim stopama i kreditorima rekla „ne”.
– Referendum kao izjašnjavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << građana o pojedinačnim pitanjima ima smisla kad pitate na vreme. Odnosno pre nego što donesete odluku o zaduživanju, a ne kad se suočite sa (ne)očekivanim posledicama.
Ona podseća na jednu bitnu razliku između Srbije i Grčke kada je reč o odnosima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Grčke vlasti su od Fonda dobijale sredstva, dok je, kako kaže, guverner „naš aranžman sa MMF-om iz predostrožnosti”. To znači da Srbija neće povlačiti sredstva koja joj stoje na raspolaganju. Kada je o ostalim kreditorima reč, guvernerka kaže da „nas nisu oni naterali da uzimamo kredite”. Sami smo ih kao država tražili, dodaje.
Ekonomisti, takođe, smatraju da je za Srbiju nezamisliva takva konfrontacija sa kreditorima. Osim toga što mi nismo članica evrozone, pa se zvaničnici EU ne bi, kao u slučaju Grčke, pribojavali kako bi srpsko „ne” moglo da se odrazi na sudbinu evra, u slučaju bankrota bi grčki budžet prošao mnogo bolje od našeg. Jer, kad je Siriza, pre nekoliko meseci došla na vlast u Grčkoj u budžetu je zatekla primarni suficit. On predstavlja višak između prihoda i rashoda, kada se isključe izdaci za kamate. To znači da bi grčka vlada u slučaju bankrota mogla da funkcioniše.
Sa našim budžetom to nije slučaj jer, mi imamo primarni deficit. Odnosno, ako je budžetom planiran manjak u kasi od 5,9 odsto, a izdaci za kamate iznose 3,9 odsto, to znači da mi imamo primarni manjak u budžetu.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da je grčki premijer Aleksis Cipras referendumom napravio „politički manevar da bi pristao na ono što traže poverioci”.
– Ovim će biti napravljeni dodatni ustupci, dogovor će biti postignut, a Cipras će to proglasiti svojom pobedom. Nema velikog prostora za otpis dugova, jer je Grčkoj 2012. godine već otpisan dobar deo duga. Kamate na grčki dug su smanjene, produžen je rok otplate. Nije realno da ukupni izdaci za kamate i glavnicu u Srbiji čine skoro 20 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u Grčkoj svega 10 procenata. Takođe, njihovi izdaci za kamate izraženi kao udeo u BDP-u skoro su na nivou naših – kaže Arsić i dodaje da bi bilo loše da se ne postigne sporazum, jer bi kriza eskalirala.
Kako kaže, insistiranje kreditora da Grčka kao poverioc mora da vrati svoje dugove nema nikakve veze sa kapitalizmom, kako to levičari vrlo često danas posmatraju, dodaje naš sagovornik.
– Vraćanje duga je moralna obaveza koja je starija od kapitalizma – zaključuje Arsić.
Prema rečima Slaviše Tasića, profesora na Univerzitetu Meri u Americi, nakon grčkog „ne”, Evropa je na potezu.
– Šezdeset odsto je solidna većina. Više nego što bi Siriza ikad dobila. To je signal ostatku evrozone da problem nije bio samo u Ciprasu. Grčka vlada je tvrdoglavošću u pregovorima zaista kanalisala svoje javno mnjenje – kaže Tasić i dodaje da bankrot ne znači automatski izlazak iz evrozone, jer to nikad niko nije predvideo.
Nema ni ECB mandat da bilo koga izbacuje, dodaje Tasić.
– Naprotiv, njena je uloga da u krizama pomaže, pa je pitanje da li je i do sada bila u okvirima svoje nadležnosti u tretmanu Grčke. Ali za početak, ako ukine kredite za likvidnost, ECB time povlači prvi potez ka izbacivanju Grčke – kaže Tasić i dodaje da je glavni ograničavajući faktor za dogovor domaće javno mnjenje u zemljama kreditorima.
Kad se sve sabere, očekujem malo bolju ponudu za Grke i konačno dogovor za ostanak u evrozoni, zaključuje.
Nebojša Katić, finansijski konsultant iz Londona, na svom blogu je napisao da ima nečeg čudnog, opasnog i gotovo kockarskog u načinu na koji je trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) mesecima pregovarala sa Grčkom.
– Čini se da su pregovori odavno prešli sa ekonomije na teren politike, ako su na terenu ekonomije ikada i bili. Trojka kao da više želi da uništi Sirizu, nego što bi da rešava finansijsku krizu Grčke i da predupredi potencijalno teške posledice koje ta kriza može imati na stabilnost evrozone i evropskih ekonomija.
Bez ikakvog sentimentalizma valja ponoviti – za ekonomsku krizu Grčke, koja traje od oktobra 2009, odgovorni su pre svega Grci i njihovi kreditori. I jedni i drugi su platili ili plaćaju cenu neodgovornosti – napisao je Katić.
On podseća da je u martu 2012. usvojen reprogram kojim je grčki dug smanjen za oko 105 milijardi evra (oko 54 odsto BDP-a) i to je najveći apsolutni otpis dugova u finansijskoj istoriji. Za privatne kreditore cena je bila paprena. Grci danas, najvećim delom, duguju stranim javnim institucijama – evropskim državama i fondovima, Evropskoj centralnoj banci, MMF-u, dodaje. Iz ugla dužnika, takva struktura poverilaca je mnogo nepovoljnija od one u kojoj dominiraju privatni kreditori, smatra Katić.
– Upravo u pomenutim ciframa krije se i suština grčke drame. Kada je pod pritiskom kreditora Grčka prihvatila gorku medicinu, građanima je objašnjeno da će posle kraćeg perioda žrtvovanja uslediti oporavak. Do toga nije došlo i grčke muke su se nastavile – piše Katić.
.jpg)
