Izvor: Politika, 11.Apr.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konsolidovanje demokratije?
Posle dužeg vremena imaćemo, makar u unutrašnjem jezgru moći, homogenu vlast sa respektabilnim parlamentarnim kapacitetima za realizaciju svojih namera
S obzirom na rezultate proteklih izbora, teško je sporiti da je u Srbiji, kako se to često čuje, „došlo do koncentracije vlasti”. Jedna lista, a u okviru nje čak i jedna stranka – pre svega na osnovu visokog rejtinga njenog lidera – osvojila je većinu mesta u parlamentu. Posle dužeg vremena imaćemo, makar u unutrašnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jezgru moći, homogenu vlast sa respektabilnim parlamentarnim kapacitetima za realizaciju svojih namera. U takvim okolnostima od nje se, i to sa raznih strana, mnogo toga očekuje. Iz inostranstva pre svega od onih koji smatraju da smo u zoni njihove dominacije.
Kako se približava formiranje nove vlade, sve direktnije se, nekada i u vidu vrlo jasnih zahteva zapadnih faktora moći, iskazuju raznovrsna očekivanja od naših vladajućih struktura. One deluju sposobno i snažno da ispune ono što se od njih traži, pa se otuda od njih očekuje efikasno delovanje, bez preteranog osvrtanja na dnevni puls javnosti. To samo po sebi nije loše, jer da bi se Srbija pokrenula nema više mesta robovanju rejtingu i praznim pričama. No, problem je u tome šta se od nas traži. Da li je to u našem interesu ili u koliziji sa njim?
Ovih dana nam je jedan ugledni nemački poslanik iz redova tamošnje vladajuće stranke poručio da se od nas zahteva da iz Ustava izbacimo preambulu koja se odnosi na Kosovo, što znači da Zapadu nije dovoljno to što „normalizujemo odnose” sa našom secesionističkom pokrajinom, već je potrebno da od nje potpuno dignemo ruke (makar i bez formalnog priznanja). Iako ne tako jasno izraženo, diplomatski krugovi bruje da se od nas zahteva i da odustanemo od „Južnog toka”, pa i da budemo kooperativni u vezi s predstojećim pritiscima na Republiku Srpsku.
Ako bi nova vlada navedeno prihvatila, direktno bi radila protiv naših nacionalnih i državnih interesa. Nikakve, makar i izvesne a kamoli neizvesne ekonomske perspektive, ne mogu da budu opravdanje za odricanje od sebe. Konačno, tu nije reč o nečemu što je samo u (anti)nacionalnom domenu, već je u pitanju i odnos prema demokratskim vrednostima, pa bi baš iz te perspektive želeo da sagledamo čitavu situaciju.
Kod nas se tokom proteklih decenija mnogo govorilo o demokratiji, vladavini prava, izgradnji institucija.I, šta smo osim obilja fraza dobili? Neku vrstu protektorata gde se o mnogo čemu pitaju stranci. Tome je doprinela i činjenica da smo stalno imali, manje-više, slabe vlasti, unutar kojih su se privremeni partneri borili za veći deo kolača, između ostalog i tako što su tražili podršku pojedinih zapadnih država, zauzvrat nudeći svoju uslužnost. To se dešavalo i tokom neizvesnih izbornih kampanja, kada su se konkurenti utrkivali za medijsku i drugu inostranu potporu.
Sada je situacija bila drugačija. Imali smo jednu partiju čija pobeda je bila izvesna i nije joj bio potreban dodatni vetar u leđa, to jest stranci sada nisu potrebni da bi krpili vladajuću većinu. To su dobre osnove da se krene putem takozvanog konsolidovanja demokratije. Drugim rečima, od demokratske forme ka demokratskoj suštini. A da se podsetimo –demokratija je vladavina izabranih predstavnika naroda. Nje nema kada su oni samo marionete, makar postojale i razne demokratske institucionalne kulise. Jedna stvar je mudro balansiranje, što podrazumeva i izvestan nivo uvažavanja interesa globalnih moćnika od kojih zavisi naša sudbina, a drugo je delovanje protiv vitalnih interesa sopstvene države. To je protivno demokratskim principima ako je demokratija i dalje vladavina u ime (interesa) naroda.
Zato je naš predstojeći ustavni i svaki drugi odnos prema Kosovu i Metohiji, pa i Rusiji koja je stub odbrane preostalih naših nacionalnih interesa u vezi sa južnom srpskom pokrajinom ali i RS, lakmus papir stanja demokratije u Srbiji. Sada konačno imamo priliku da krenemo putem „konsolidacije demokratije”, to jest od forme ka suštini. „Koncentracija vlasti” – koja sama po sebi nije u suprotnosti sa demokratskim načelima, samo je pitanje kako se vlast koristi – i tome bi morala da služi. Inače, nikakve „koncentracije vlasti” pa i demokratije u Beogradu nema. Moć je na nekim drugim meridijanima a nama stižu samo nalozi. U takvim okolnostima je sa funkcionalnog stanovišta nebitno da li imamo slabu ili naizgled snažnu vladu. Druga stvar je što u uslovima „koncentracija vlasti” oni koji je drže imaju mnogo veću odgovornost ako pristanu da budu puki inostrani namesnici.
Srbija je posle izbora, zauzimajući ispravan stav prema Krimu, vodeći se sopstvenim nacionalnim interesima, krenula putem „konsolidovanja demokratije”. Ostaje nam da vidimo da li je to uvod u novu praksu ili samo kratak predah pre daljeg nacionalnog i demokratskog sunovrata. Želim da verujem u prvo!
Politički analitičar
Dragomir Anđelković
objavljeno: 11.04.2014.
.jpg)
