Izvor: Politika, 16.Nov.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvo novinarstvo želi Glen Grinvald
Novinarstvo je vredno samo kada je zasnovano na činjenicama, dokazima i proverljivim podacima
Termin angažovanost najčešće povezujemo sa delom i mišlju čuvenog francuskog filozofa Žan-Pol Sartra. „Protiv čega ćemo se danas buniti”, pitao bi on pošto bi ušao u redakciju svog časopisa „Moderna vremena”. Sartrova društvena angažovanost, uz njegova književna i filozofska dela, donela mu je veliku popularnost; više od pedeset hiljada simpatizera prisustvovalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je njegovoj sahrani, koja je više nalikovala na masovne antikapitalističke demonstracije. No, ona je i razlog sukoba sa njegovim dugogodišnjim prijateljem Alberom Kamijem: i dan-danas vode se rasprave ko je od njih dvojice bio u pravu.
Polemika sličnog značaja odvijala se i nedavno u „Njujork tajmsu” između Bila Kelera, bivšeg urednika „Njujorktajmsa”, i sad već bivšeg novinara britanskog „Gardijana” GlenaGrinvalda, koji se proslavio zahvaljujući informacijama Eduarda Snoudena, američkog neprijatelja broj jedan odbeglog u Rusiju. Polemika između Kelera i Grinvalda najjednostavnije bi se mogla predstaviti kao dilema: treba li novinari da izveštavaju o svetu ili da ga menjaju.
Grinvald je već duže vreme prinuđen da se brani od niza medijskih napada koji omalovažavaju njegov novinarski rad predstavljajući ga kao više aktivistički nego novinarski. Dejvid Edvards, analitičar korporativnih medija, tvrdi da se na primeru Glena Grinvalda vidi da se etiketa „aktivista” upotrebljava kako bi se nečije izveštavanje predstavilo kao pristrasno, neozbiljno i neobjektivno.
Grinvald je suočen i sa mnogobrojnim pritiscima na svoj privatni život – njegov životni partner Dejvid Miranda zadržan je u avgustu duže od zakonski dozvoljenih devet sati na aerodromu Hitrou u Londonu, na osnovu zakona o borbi protiv terorizma, dok, prema zvaničnoj statistici, 97 odsto ovakvih policijskih razgovora traje manje od sat vremena.
Polemika između Kelera i Grinvalda odlikuje se pristojnim mada oštrim tonom u razmeni argumenata, ali ipak na kraju ne dolazini do kakvog kompromisa. Keler insistira na tome da je Grinvaldov način izveštavanja aktivističko, „krstaško” novinarstvo, koje je pre primereno iznošenju ličnog stava, nego standardnom novinarskom stilu, koji, po Keleru, treba da plasira samo činjenice prepuštajući zaključke čitaocu.
Novinar treba da bude nalik sudiji, smatra Keler, koji ostavlja po strani sopstvene predrasude i sledi samo zakon i date dokaze. Grinvald odgovara podsećajući da pod prividom objektivnosti i neutralnosti, novinari korporativnih medija često samo izbegavaju da se izjasne o carevom novom odelu, ograničavajući se na to da o tome prenesu izjave zvaničnih izvora. Takav način izveštavanja proizveo je dosta štetnog novinarstva i neke vrlo otrovne navike. Ima li većih aktivista od novinara „Njujorktajmsa” koji pozivaju na vojne intervencije u Iraku i daju javnu podršku ratu u vreme Bušove administracije, pita se Grinvald.
Stim se slaže i Dejvid Edvards koji dodaje da za razliku od njih Grinvald bar nije propagirao okupaciju neke strane zemlje, pri tom spominjući i Srbiju kao jednu od zemalja sa „Njujork tajmsove”„liste za odstrel”. Ne nazivati mučenje zatvorenika „mučenjem” zato što državni zvaničnici zahtevaju upotrebu komotnijeg eufemizmališava novinarstvo strasti, vitalnosti i duha.
Takođe, po Grinvaldu, radi se o svojevrsnom nacionalizmu, jer se ta ista praksa naziva „mučenjem” ako je sprovodi država neprijateljski nastrojena prema SAD, dok se u slučaju SAD traga za najinventivnijim izgovorima da se čitava stvar relativizuje. Grinvald piše i o načinima na koje se disidentsko mišljenje, posebno u slučaju Noama Čomskog, diskredituje usmeravanjem napada na karakter pojedinca,a ne na ono čime se on bavi ili šta zastupa. „Što se više neko protivi političkoj pravovernosti, više se napadi usmeravaju na ličnost, stil i karakter”, piše Grinvald. Novinarstvo je, zaključuje Grinvald, vredno samo kada je zasnovano na činjenicama, dokazima i proverljivim podacima.
Današnjem svetu angažovano, a pošteno i objektivno novinarstvo potrebnije je nego ikad. U Srbiji bi takođe, umesto prenošenja hvalospeva državnih institucija, trebalo sve više dovoditi u pitanje njihovu netransparentnost i korumpiranost. Osim toga, treba praviti razliku između angažovanosti u korist istine i pravde, na kojoj insistira Grinvald, i angažovanosti u korist imperijalističkih militarnih intervencija, kakvu sprovodi jedan drugi francuski filozof – Bernar-Anri Levi.
Predsednik Pokreta za slobodu i glavni urednik časopisa Fridom fajt info
Milenko Srećković
objavljeno: 16.11.2013.
