Izvor: Politika, 10.Nov.2012, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva je korist Srbije od proizvodnje nikla
U parlamentu smo podneli predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije ovog metala
Najava da je jedna kompanija, čije je ime dugo držano u tajnosti, a danas znamo da se radi o malo poznatoj i skoro osnovanoj firmi „Srbijanikl”, spremna da uloži 1,2 milijarde evra u istraživanje nikla u Srbiji, izazvala je pravu buru u javnosti. S pravom, jer građani imaju pravo (Arhuska konvencija čiji je potpisnik i Srbija) da budu obavešteni i da učestvuju u donošenju odluka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje se tiču životne sredine.
Odmah je usledio komentar ministra Bačevića da se radi samo o istraživanju i da je ono potpuno bezopasno. No, svima je valjda jasno da niko neće da ulaže toliki novac ako nema garanciju da će eksploatacijom i preradom rude povratiti uloženi novac i još višestruko zaraditi. Cena nikla, koga na tržištu ima malo, visoka je – 17.000 do 17.300 dolara po toni. Naravno, zarađeni novac ide vlasniku rudnika, a deo koji bi dobila država ne bi bio dovoljan ni za rehabilitaciju uništene životne sredine, niti da pomogne brojnim građanima oštećenog zdravlja.
Kao ozbiljna stranka kojoj je interes Srbije i njenih građana na prvom mestu, DSS je odmah rekao svoj stav: Srbiji ne treba nikl. U parlamentu smo podneli Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije nikla. Kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine i narodni poslanik, tražila sam od ministra Bačevića pre dva meseca informaciju o ovom slučaju, kako bi na Odboru moglo da se raspravlja o tome. Odgovor još nisam dobila!
Na čemu DSS zasniva svoj jasan i čvrst stav da nikl ne treba Srbiji? Pre svega na mišljenjima akademika dr Vitorovića i dr Jovića, čija je mišljenja o ovom pitanju SANU usvojila kao svoj zvaničan stav koji je bio presudan da 2005. godine tadašnji premijer V. Koštunica ukine istraživačku dozvolu jednoj engleskoj firmi. Akademici tvrde da bi stradali voda, zemljište i vazduh i da nema te tehnologije koja može da otkloni toksičnost i kancerogenost jedinjenja teških metala. Zatim smo uvažili istraživanja toksikologa i Međunarodne agencije za istraživanje kancera koja nikl svrstava u I-A grupu kancerogenih materija jer duže izlaganje povećanim koncentracijama dovodi do karcinoma nosa, sinusnih šupljina i grkljana. I da se slučajno ne zamene teze, ne govorim o metalu niklu koji se koristi i za nakit i za, recimo, presvlačenje novca (evro) i koji, eventualno može da izazove alergije, već o eksploataciji rude nikla čijom se kasnijom preradom zagađuju voda, vazduh, tlo i hrana. Sledeći argument protiv dolazi od stručnjaka za zaštitu životne sredine. Zaštita životne sredine je jedan od tri stuba održivog razvoja zemlje. Sve razvijene zemlje, one koje na svojoj teritoriji neće rudnike nikla, ističu neprocenjivi značaj čistog vazduha, vode i tla i trude se da to omoguće svojim građanima. Građani Srbije isto to zahtevaju od svoje vlade.
Ovde je trenutak da se ospori teza o savremenim i bezbednim tehnologijama. Svima je jasno da zapadne zemlje preradu ruda sele u slabo razvijene zemlje. Na taj način uz vrlo mala ulaganja u tehnologiju, iskorišćavajući jeftinu radnu snagu i obilatu „pomoć” inspekcija koje ne rade svoj posao – jer, zaboga, kako da ih zatvorimo, pa tu naši ljudi zarađuju (npr. Zajača) – stiču ogromne zarade. Nažalost, iako to investitori uvek tvrde, u Srbiju ne dolaze „čiste” tehnologije. U to se uveravamo kad počnu masovna obolevanja. Moram da podsetim i na svu nemoć modernih tehnologija – slučaj Japana i štete od nuklearki posle zemljotresa.
Posledice eksploatacije rude biće viševekovno zagađenje podzemnih i površinskih voda, tla i vazduha. To se mora odraziti na poljoprivredu: prinosi će opadati, a svi proizvodi će biti sporni zbog zagađenja – bagatelna cena čuvenih tikveških vina zbog zagađenja u Kavadarcima pravi je primer za to. Ko će da kupi zagađenu hranu, vodu, ko će da dođe na Zlatibor, u Vrnjačku Banju, na Oplenac ili u Aranđelovac? A država, bar prema strateškim dokumentima i zakonima, želi da razvija poljoprivredu i turizam. To su naši resursi, uložite u njih i oni će nas uvesti među razvijene zemlje, mnogo pre nego što će to učiniti opasni nikl.
Biće vremena za korišćenje rudnog bogatstva Srbije. Novo vreme će doneti i savremenije tehnologije i ljude koji žele da ulažu u svoju zemlju bez ugrožavanja zdravlja ljudi i uništenja životne sredine.
Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije
Milica Vojić-Marković
objavljeno: 10.11.2012.
