Izvor: Politika, 17.Sep.2012, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da Beograd postane „pametan grad”
„Pametan” je onaj grad koji ulaže u ljudski i socijalni kapital, u tradicionalne (transport) i savremene informacione i komunikacione tehnologije poput umrežavanja čitavih gradova na bežični internet
Od našeg specijalnog izveštača
Krinica–Zdroj, Poljska – Gradovi zauzimaju tek dva procenta površine sveta, a u njima danas živi polovina čovečanstva koja troši 75 odsto globalne energije – što postaje glavni problem njihove efikasnosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Kako urbani razvoj redizajnirati da bi odgovorio na kolekciju izazova s kojima je suočen: zagađenosti usled emitovanja velikih količina štetnih gasova, menadžmenta rastućih količina raznog otpada, javnog transporta ili gradskog grejanja?
Kako stvoriti „pametan grad”, i da li je to mit o kojem se priča ili ostvarljiva realnost?
Koncept „pametnog grada” nastao je onda kada se shvatilo da gradovi ne zavise samo od fizičke, već u sve većoj meri od socijalne infrastrukture, od pristupa i kvaliteta komunikacija, od čovekove okoline: pametna ekonomija, pametna pokretnost, pametno okruženje, pametni ljudi, pametan život, pametno upravljanje.
Dakle, „pametan” je onaj grad koji ulaže u ljudski i socijalni kapital, u tradicionalne (transport) i savremene informacione i komunikacione tehnologije poput umrežavanja čitavih gradova na bežični internet.
Eksperti okupljeni na Ekonomskom forumu u poljskom mestu Krinica-Zdroj kažu da je mnogo toga ostvarljivo, i da u „pametnom gradu” koliko sutra može da se uštedi 30 odsto energije i 15 odsto potrošnje vode, dok bi se za petinu skratilo vreme koje ljudi provedu u čekanju na javni prevoz.
Jedan od recepata nudi Nikole Bruening iz nemačkog automobilskog koncerna Be-Em-Ve. Ona je za 2013. najavila plan masovnijeg uvođenja električnog automobila koji se već testira po Kaliforniji, Kini, Japanu, Francuskoj i Nemačkoj.
„Za grad to znači da nema buke i zagađenosti, ali za ovaj projekat neophodna nam je energija, zelena energija”, kaže Bruening.
Njen zemljak Florijan Lenert, direktor Centra za inovacije inteligentnih gradova, dodaje da bi zelenu energiju mogle da obezbede „pametne zgrade”, one koje struju dobijaju preko sunčevih panela ili drugim sličnim obnovljivim izvorima energije.
Tako se razne komponente postupno uvezuju u „pametan grad” čime se otklanjaju opasnosti imajući u vidu da će 2050. po urbanim centrima živeti čak 70 odsto ljudi na svetu.
U „pametnom gradu”, na primer, stanovnici mogu stalno da prate nivo zagađenosti u svakoj ulici. Postoje kante za đubre koje šalju alarm kada su gotovo pune.
Smišljeni su detektori koji upozoravaju na gubljenje vode. Moguće je optimizovati navodnjavanje parkova ili gradsku rasvetu.
Vozači dobijaju informacije tako da brzo utvrde lokacije slobodnog parkinga, čime se štede vreme, gorivo i nervi. Takva informacija smanjuje gradske gužve i zagađenost, povećava kvalitet življenja.
Marselo Sorija Rodrigez, bankar i menadžer „pametnih gradova” iz Bilbaa u Španiji, uveren je da osam odsto gradskog saobraćaja odmah može da pređe na struju.
Da li bi banke finansirale ovakve projekte? Da li bi ljudi razumeli investicije u dugoročnost u vremenima opšte krize?
„Činimo sve da im to objasnimo”, kaže predsednik gradskog saveta obližnjeg Krakova Boguslav Kosmider gde se jedan broj autobusa gradskog saobraćaja i minibusa prebacuje na elektriku, i gde je zahvaljujući ulaganjima iz fondova EU efikasnost gradskog grejanja poboljšana za značajnih 10-15 procenata.
Ali, nije dovoljno biti pametan i oslanjati se na haj-tek, treba biti i inteligentan, čulo se u debati uz poruku da rešenja poput vozila na struju treba integrisati u ukupnu gradsku infrastrukturu. Pre svega traba napraviti „pametnog čoveka” spremnog da razume i da se angažuje.
„Nije najvažnije koju će energiju ljudi da koriste, važno je da stignu brže. Da ne bi za pola veka ili vek ustanovili da se nova tehnologija pokazuje štetnom, kao što je slučaj sa naftom”.
Ono što je bitno, slažu se svi, jeste da pravljenje „pametnog grada” počinje utvrđivanjem gde se nepotrebno gubi novac, i koliko. Potom u traganju za pravim rešenjem angažovati univerzitete, biznismene i lokalne vlasti.
„Lokalne vlasti moraju da prepoznaju budućnost”, kaže Lenert.
Mnogi su je već prepoznali. Eksperimenti „pametnog grada” već su počeli na Malti, u Amsterdamu, Briselu, Gotingenu, Dižonu, Edinburgu, Sautemptonu, Malagi, Santanderu, Ljubljani, Mariboru, Zagrebu, Trstu, Inzbruku, Plzenu, Dubaiju, Kairu, Jokohami…
Prema jednoj rang-listi među 10 „pametnih gradova” sveta su Beč, Toronto, Pariz, Njujork, London, Tokio, Berlin, Kopenhagen, Hongkong i Barselona.
Boško Jakšić
objavljeno: 17.09.2012
