Izvor: Blic, 09.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još ne znamo šta smo sebi učinili
Još ne znamo šta smo sebi učinili
Prošle nedelje kulturnu javnost uzburkala je premijera predstave 'Radovan Treći' Duška Kovačevića, u režiji Branimira Brstine, koji igra i naslovnu ulogu. Gorica Popović, koja igra Katicu, šofera kamiona, kaže za 'Blic' da je njena junakinja 'dobar primer lošeg uticaja, iz dobrih namera roditelja, na vlastito dete'.
'Iako je s jedne strane dotaknuto to kako žena može sebe pogrešno da postavi, mislim da je značajniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onaj deo u kome se vidi kako roditelji mogu da upropaste dete. Uopšteno govoreći, ovaj komad govori o nama koji pravimo mnoge greške, jedni drugima nanosimo toliko zla a da se pri tom, na izvestan način, čak i ponosimo time.' To deluje sasvim savremeno.
- Čudesno savremeno. Mislim da smo se upravo iz tog ugla 'zakačili' za ovo vreme. U tom smislu, i ova Katica je jedna žena koja nastavlja da čini greške svojih roditelja. Ostala je unutar pogrešnih roditeljskih obrazaca i postala jedno uskraćeno biće kao, uostalom, i svi oni. Možda bi se u naše osobine moglo ubrojati i to da nastavljamo greške iz generacije u generaciju. U stvari, teško učimo. Naravno da sam celim svojim bićem iz ovog naroda i za ovaj narod, ali mi je žao koliko često ne možemo neke stvari da naučimo. Mislim da bismo mogli da budemo tako divno različiti i svoji, ali uz mnoge popravke i pokajanja koji bi nužno doveli do poboljšanja. Uostalom, ovo i jeste bolna komedija o samoizdaji. Treba još mnogo vode da protekne da bi neki naš čovek shvatio šta je sam sebi uradio. Sem ove, imate još dosta uloga, radite za televiziju, pravite svojevrsne mjuzikle i monodrame, bavite se na svoj način modom...
- Meni je bezveze da sedim besposlena - te tako zaista puno radim. Evo, pored svega ostalog, počinjem da snimam TV kuvar, koji će se emitovati na nacionalnoj televiziji. On govori o našoj tradicionalnoj kuhinji. U tom praktično igranom TV kuvaru reč je o jednoj ženi koja je došla iz prošlosti u jednu današnju porodicu, preskočila je vreme i našla se u svojoj familiji, ali u trećem kolenu. Onda ona kreće da uči te ljude ne samo kuvanju već i nekim starim, proverenim istinama, tradicionalnom načinu razmišljanja kada je sve, recimo, bilo pametnije, čestitije i solidnije. Znači stalno radim, od onih sam koji ne čekaju da ga posao nađe ili neko izabere.
Koliko sebe vidite drugačijom u odnosu na vreme jakih uloga, poput one u filmu 'Dorotej'?
- Nažalost, vreme prolazi, život prolazi, i čovek sazreva, menja se, nalazi nova interesovanja. Radeći mnogo na ovaj način, naravno da se umanjila ona vrsta glumačke ambicije koju sam imala tada. Znate, postoji jedna zdrava ambicija koju svaki glumac mora da ima. U najlepšem smislu reči, estradna potreba uvek je prisutna kod mladih glumaca a naročito glumica kad pristupaju novoj ulozi. Tada su umetničke nijanse i teško uhvatljivi umetnički aršini nešto sa čime se budite i sa čime ležete. Kad pogledam unazad, mogu da kažem da sam dobijala neke lepe uloge koje su ostale koje su bile u skladu sa mojom prirodom. Srećna sam što sam to igrala ali, prosto, sada su došle neke druge stvari koje me zanimaju. Kako se borite sa sve prisutnijim zakonom blagajne u pozorištu?
- Ovaj posao je lep zato što se voli, zato što je neobičan, zato što je duhovan ali on je težak i vrlo opasan jer zahteva veoma čvrstu strukturu ličnosti. Mnogo je ljudi koje je ovaj posao odveo na stranputicu i koji su neostvareni. Ja sam sa zakonom blagajne i bez njega to nekako zaobišla jer sam takve prirode. Tatjana Nježić
