Izvor: Politika, 27.Jun.2014, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još deset miliona dolara za izbeglice na Balkanu
Stejt department se ovim nedaćama u regionu bavi već 20 godina, dali smo skoro milijardu dolara humanitarne pomoći i bićemo tome posvećeni do kraja, ističe Sajmon Henšo, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD
Sajmon Henšo, prvi zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za pitanja stanovništva, izbeglica i migracija, najavio je pre nekoliko dana u Hrvatskoj da će SAD u Regionalni program stambenog zbrinjavanja, koji rešava stambeno pitanje izbeglih u Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori, uložiti još deset miliona dolara, povrh deset miliona koje su obezbedili pre dve godine. Tokom prekjučerašnje i jučerašnje posete Srbiji, ovaj zvaničnik Stejt departmenta susreo se, između ostalog, sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i zvaničnicima koji se bave pitanjima izbeglih i interno raseljenih.
Henšo je i posetio neke od izbegličkih centara u Beogradu i okolini i, kako kaže u razgovoru za „Politiku”, ni najmanje nije iznenađen što ovi problemi u Srbiji postoje toliko godina nakon ratova na Balkanu.
„Već duže vreme pratim šta se dešava na Balkanu i zato mi dolazak ovde nije predstavljao iznenađenje. Moje odeljenje u Stejt departmentu se ovim nedaćama u vašem regionu bavi već 20 godina. Dali smo skoro milijardu dolara humanitarne pomoći na Balkanu i bićemo tome posvećeni do kraja. Osim toga, upoznat sam i sa situacijom u drugim izbegličkim krizama i znam da je potrebno mnogo vremena da se pronađe trajno rešenje za sve”, objašnjava naš sagovornik.
Henšo se u Srbiji upoznao sa problemom raseljenih Srba sa Kosova. Američka vlada je, između ostalog, obezbedila pravnu pomoć za 1.700 raseljenih lica sa Kosova za olakšavanje povratka njihove imovine, dokumenata ili ostvarivanja prava vezanih za privatizaciju firmi na Kosovu. U okviru pomenutog regionalnog programa, vlada SAD je posvećena tome da reši stambeno pitanje za 74.000 izbeglica u četiri zemlje, odnosno za 16.000 porodica u Srbiji. Prvi stanovi, kojima će unesrećene familije trajno obezbediti krov nad glavom, očekuju se ove godine.
„Regionalni program okuplja četiri zemlje koje su bile u ratu, a koje sada rade zajedno, i zato rado pomažemo tim projektima. Uz to, želim da naglasim da je Srbija postigla impresivni napredak u rešavanju pitanja izbeglica. To mogu da kažem ne samo na osnovu ranijih izveštaja koje sam dobijao odavde, već i na osnovu toga što sam video neka druga mesta u svetu koja imaju isti problem.”
Balkan se sa ovim nedaćama nosi već 20 i više godina, pa se može reći da se situacija smiruje, ali su zato buknula neka nova žarišta. Dok sunitski pobunjenici zauzimaju deo po deo Iraka, veliki broj građana je morao da napusti svoje domove. Otkako je izbio građanski rat 2011, sirijske izbeglice ne prestaju da pristižu na granice susednih zemalja. To je još jedan izazov za odeljenje Stejt departmenta u kojem radi naš sagovornik, pa ga zato i pitamo šta misli o čestoj kritici da su bogate zemlje, poput SAD, primile neznatan broj sirijskih izbeglica, dok su najveći teret podnele daleko siromašniji Liban, Jordan i Turska.
„Prvo se odlazi u neku od susednih zemalja. Amerika ne deli granicu sa Sirijom, pa nije mogla da primi veliki broj ljudi. Ali mi smo od početka rata u Siriji dali dve milijarde dolara humanitarne pomoći i više od polovine te sume otišlo je u Jordan, Liban i Tursku da bi se te zemlje lakše izborile sa teškoćama”, kaže Henšo i dodaje da u izbegličkim krizama obično postoje tri rešenja. „Prvo je da probate da stvorite uslove za povratak ljudi kućama. Drugo je da im nađete mesto za život tamo gde su prvo otišli, dakle u susednim državama. Treće je preseljenje u treće zemlje. I mi upravo sada dolazimo do te tačke sa sirijskom krizom. Obično ljudi počinju da traže treći nivo rešenje posle pet, šest godina. SAD će prihvatiti veliki deo izbeglica koje UNHCR bude preporučio za odlazak u treće zemlje. Prošle godine smo prihvatili 70.000 izbeglica iz više od 60 zemalja. Očekujem da prvi talas sirijskih izbeglica stigne sledeće godine, a onda još veći broj njih 2016.”
Konačno, Henšo ocenjuje da je izbeglička kriza na Bliskom istoku veoma opasna i po stabilnost u tom regionu. Stejt department je dobro upoznat sa činjenicom da je 400.000 Iračana interno raseljeno poslednjih nekoliko nedelja uz 500.000 njih koji su morali da napuste svoje domove od početka godine. Tome treba pridodati i skoro tri miliona Sirijaca koji su pobegli u susedne zemlje, a što sve opterećuje zemlje regiona.
„U Siriji govorimo o oko 2,7 miliona izbeglica u regionu i više od pet miliona interno raseljenih u Siriji. Sa jedne strane vlada ubija svoj narod, a sa druge imamo spektar opozicionih grupa od kojih su neke demokratske, a druge vrlo radikalne i nedemokratske. Liban sa četiri miliona stanovnika ima milion sirijskih izbeglica, a stanje u zemlji je i pre toga bilo nestabilno. Jordan se teško nosi sa stotinama hiljada izbeglica. Jedino je lakša situacija u Turskoj”, kaže on i dodaje da iako je primila milion sirijskih izbeglica, Turska ipak ima mnogo više stanovnika i izbeglice ne predstavljaju egzistencijalni problem kao što je slučaj u drugim zemljama.
Jelena Stevanović
-----------------------------------------------------------
Optužbe na račun UN
Amnesti internešenel je za izbegličku krizu u Siriji optužio Savet bezbednosti UN tvrdeći da je ova organizacija bila toliko pasivna da je dozvolila da milioni ljudi odu od kuće. Pitamo Henšoa da li je ova kritika na mestu. „Ujedinjene nacije, to smo mi. UN čine njene članice. UN nije neka nezavisna organizacija, pa zato ako UN nešto nisu uradile, to je onda kolektivna odgovornost, krivica svih zemalja na svetu jer nisu u stanju da nađu rešenje za ove probleme. Kada se članice SB UN oko nečega ne slažu, onda SB ne može da deluje. To svakako ograničava delovanje SB u Siriji. Dakle, moramo da budemo realistični kada razmatramo šta SB može da uradi.”
objavljeno: 27.06.2014
