Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Sep.2017, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Taknuto, ne i maknuto
Lenjinova doskočica o koraku napred, dva nazad i teza o najuspešnijim vatrogascima-piromanima mogla bi vrlo dobro da objasni aktuelne odnose u regionu i loš tretman onoga što se zove pomirenje. A odavno je tek floskula ovdašnjih političara. Sa brdovitog Balkana.
Mesec, dva unazad desilo se nekoliko na prvi pogled važnih stvari – vodeća među njima je zvanična dobrodošlica predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u Sarajevu. Sa uzvratnim komplimentima i brzom najavom >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Republike Srpske da će biti odložen referendum o statusu tog entiteta u BiH. Druga je koračić načinjen skidanjem ploče iz Jasenovca sa ustaškim pokličem “Za dom spremni”, praćen korektnom izjavom predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović da je taj pozdrav stari hrvatski, ali kompromitovan u ustaškim danima. I da je sve privremeni kompromis; ploča je pomerena samo nekoliko desetina kilometara dalje u Novsku. Što je mnogo pobornicima “Doma”, a previše žrtvama ustaša.
Treći korak u tom naizgled napredovanju i relaksaciji odnosa u regionu, posebno na ključnim kotama, jeste podrška Srpske liste izboru Ramuša Haradinaja za premijera Kosova. Posle konsultacija u Beogradu sa vrhom. Pragmatična odluka, da nije najavljena jaukom zvaničnika o zlikovcu i ništa manjim odjekom da on to – ostaje. Uprkos svemu... Četvrta u sveže uzavrelim strastima jeste već zaboravljena gužva s Makedonijom, a nesaglasje u trouglu Albanija–Srbija–Hrvatska o tome da li, kada i kome ne/izručiti navigatora drona spuštenog pre tri godine na stadion Partizana deluje kao sitnica. Iako je u vreme dronovanja tretirana kao “krupnica”.
Sve u svemu, šahovski rečeno, taknuto, ali zapravo ne i maknuto. Region tiho vri, uprkos brojim izjavama brojnih lidera da su rešeni da rešavaju nerešena pitanja ili se bar rešavaju da ih reše. I, dabome, da su ekonomske spone ključ i preki put do toliko potrebne stabilnosti, novih pruga, puteva, mostova, strategija... Što posebno forsira Evropska unija, ne baš voljna da zavađenu braću obgrli.
Bilo bi neozbiljno kritikovati bilo koji pokušaj približavanja “dve strane”, tri ili svih strana, pre svega zbog istine da je svaki drugačiji izbor ravan propasti. Kakvu su ovi predeli i ljudi već iskusili, neretko uz svesrdnu pomoć aktuelnih pomiritelja; nove granice na Balkanu crvene se, ne od olovke kartografa nego od ulivene i prolivene krvi. Zvuči dramatično? Pa i jeste; desetine hiljada mrtvih i silovanih, stotine hiljada obogaljenih i obeskućenih, proteranih, svedočanstva su nadmetanja nacionalpolitičkih “elita” za primat na ovom jadnom parčetu zemlje.
Treba li veća opomena onima koji vole borbu prsa u prsa, tuđa, razume se, da ne ponavljaju ili bar ne nastavljaju igru vruće–hladno? Da ne pale vatru samo da bi je gasili, ne podgrevaju strasti koje nisu u stanju da smire i da, umesto sopstvene veličine, vide značaj života. Samog po sebi i svakog pojedinačno ovde. I tamo!
