Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Okt.2015, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Jovanović: V.D.
Dvadesetog oktobra 1965. otvoren je Muzej savremene umetnosti, čija je zgrada 1987. proglašena za kulturno dobro. Dvadesetog oktobra 2015, 50 godina kasnije, ispred nje je održano “otvaranje” rekonstruisanog muzeja nakon 8 godina od početka rekonstrukcije koje je, da ne zaboravimo matematiku, do 2011. urađeno 30 odsto.
Samo što je otvaranje organizovala Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije pod imenom “Odbrojavanje do otvaranja”, uz zaključak u pozivu koji glasi: >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << “Ne želimo da dozvolimo da MSUB postane spomenik našoj nezainteresovanosti, kalkulisanju i strahu. Pitamo se kako je postalo normalno da muzeji ne rade, a da su ekscesi kada se otvaraju?”
Za poslednjih 50 godina promenili su se svetska politika, umetnost, kultura, društveni i državni poredak. Ovde su se promenile i tri države, bio jedan rat u kojem nismo i dva u kojima jesmo učestvovali (jedan sa NATO-om), ali je interesantna činjenica da smo i mi, pored svih ovih nevolja, izmislili gotovo revolucionarno zanimanje u kategoriji kulturnih radnika. Ova tvrdnja, ma koliko izgledala preterano, vidi se, čisto kao suza, upravo na primeru rekonstrukcije Muzeja, a da to nije postavka digitalnog sata (ili još bolje štoperice) koji je odbrojavao vreme do sada već grotesknog 20. oktobra. Samoreklamerstvom su se bavili i veći od Ministarstva kulture i ministra Tasovca, tako da on nije izuzetak. A i mora se priznati da je ubedio naprednu i štedljivu Vladu da izdvoji 6,5 miliona evra za rekonstrukciju Muzeja, a ne stadiona, te zaslužuje pohvalu.
Dakle, nije famozna štoperica. Nisu ni sredstva. U pitanju je magična funkcija pod šifrovanom skraćenicom V.D. Nisu u pitanju inicijali, nego baš funkcija. Gotovo čarobna. Pojednostavimo: samo za tri godine promenjena su tri v.d. direktora Muzeja, uključujući i Odabranog spasioca Jovana Despotovića koji je trebalo da isključi digitalni sat i preseče crvenu lentu na ulazu u renovirani Muzej. On je dobio krivičnu prijavu, i to kao drugi u nizu, pošto je jednu istragu popio i prvi izvođač radova. Novi, naravno, v.d. (uz prethodna dva, od kojih je pretprošli hteo da organizuje i donatorske večeri za prikupljanje sredstava) će, valjda, imati sreće da sve završi.
Tri v.d.-a dok se našao (ne)podobni, nezakoniti v.d. u Narodnom pozorištu kome je istekao mandat pre dve godine, v.d-ovi po institucijama od nacionalnog kulturnog značaja, državnim institucijama, fudbalskim reprezentacijama (sve dok ne “uvališ” dva komada “Šiptarima” i osvetiš sve od Kosovskog boja pa do drona), opštinama... Eto zašto ne radi Muzej savremene umetnosti. Dok su mrski nam bezdušni Hrvati sagradili potpuno novi Muzej savremene umetnosti, dok su isto bezdušni Mađari sagradili i otvorili jednu od najlepših multifunkcionalnih kulturnih dvorana u Evropi, mi smo birali v.d.-ove. Podobne, naravno. Ali, samo da budu v.d. Dok se konačno ne izaberu za stalne. Ili ne definiše pravo značenje te skraćenice. Ili, možda, završi rekonstrukcija. Ili zakaže novi protest. Ali, naravno, samo privremeno. Da ne kažemo V.D. Njega uvek imamo, a Muzeje nemamo. Ni ovaj, a ni Narodni.
