Izvor: Politika, 29.Apr.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isto – samo malo drukčije
Ova vlada i nije suštinski nova, niti kadrovski, niti politički
S obzirom na to da smo za manje od dve godine dva puta imali parlamentarne izbore i – računajući i rekonstrukciju – čak tri vlade, prilično besmisleno deluje floskula o sto dana „poštede za novu vladu”, na koju se, inače, rado pozivaju oni koji vladu i vlast ionako nikada ne kritikuju.
Uostalom, ako bismo sabrali sve poštede, ispalo bi da vlast ne bi trebalo kritikovati najmanje trista dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tokom ovih dvadesetak meseci.
Na stranu to što ova vlada i nije suštinski nova, niti kadrovski, niti politički. Njen ključni čovek će ponovo – samo sada i formalno – biti Aleksandar Vučić (kao što je bio i u prethodnoj), i u njoj će na čelu ključnih resora biti Ivica Dačić, Rasim Ljajić, Zorana Mihajlović, Lazar Krstić, Aleksandar Antić i Aleksandar Vulin. U pogledu koncepcije, pogotovo, nema veće promene, osim što će neoliberalni ekonomsko-politički kurs biti još jasniji i otvoreniji. Glavni spoljnopolitički oslonci i orijentiri ostaju Brisel, Berlin i Vašington (dok će Moskva, kao i do sada, verovatno uspeti da zaštiti svoje strateške energetske interese).
U ovakvim prilikama uobičajeno je pozabaviti se biografijama i ličnostima novih ministara. Ali personalni sastav, ličnost, sposobnosti i kvalifikacije novih ministara prilično su nebitni u situaciji kada će jedan čovek odlučivati praktično o svemu – ne računajući ono o čemu odlučuju strani savetnici i ambasadori. Drugim rečima, biće to vlada Aleksandra Vučića i Svetske banke (odnosno MMF-a) i jedino će od ta dva faktora zavisiti.
Neki od ministara potpuno su nepoznati, neki poznati samo kao partijski aparatčici, ali ima i onih koji su zaista afirmisani u svojoj struci. Tri ministra dolaze iz globalnih finansijskih institucija. S tim što su Dušan Vujović i Kori Udovički solidno kotirani profesionalci imperije (on je, obratite pažnju, pored ostalog, bio „dugogodišnji predstavnik Svetske banke u Ukrajini”, a ona od 1993. do 2001. u MMF-u „radila na problemima monetarnog sektora Mozambika i Zimbabvea” – što ih je valjda preporučilo za sadašnje funkcije). Dok je u zvezde kovani Lazar Krstić apsolutni početnik, bez dovoljno iskustva i znanja za posao koji nominalno obavlja.
Ali i nezavisno od personalnih rešenja, jasno je da će vlada sprovoditi neoliberalnu politiku kresanja plata i penzija (ono prvo odmah, a drugo, kako je rečeno u ekspozeu, kasnije, „ako se baš mora”, a moraće se) i da će ići na otpuštanje radnika iz državnog sektora (u koji, prethodnih meseci, ni ova vlast nije propustila priliku da „ugura” nekoliko desetina hiljada svežih partijskih kadrova).
I, kao kruna svega, sledi „rasprodaja porodičnog srebra”, to jest preostalih državnih resursa (na prvom mestu „Telekoma”, pa i delova EPS-a), ne bi li se tako obezbedio novac za opstanak vlasti i ispunila data obećanja. Ali ne obećanja data biračima, nego onima koji su dozvolili raspisivanje vanrednih izbora i ovu koncentraciju vlasti.
Nema tu previše mesta za čuđenje i iznenađenje. To su, manje-više, sve stari zahtevi Svetske banke i MMF-a, samo što nekadašnji SPS i nekadašnji naprednjaci (radikali) za to nisu hteli ni da čuju.
O (ne)ozbiljnosti čitave priče dosta govori činjenica da su za manje od dve godine promenjena tri ministra vojske (Vučić, Nebojša Rodić, Bratislav Gašić), tri ministra poljoprivrede (Goran Knežević, Dragan Glamočić, Snežana Bogosavljević Bošković) i tri ministra ekonomije (Mlađan Dinkić, Saša Radulović, Dušan Vujović), da pomenem samo najvažnije resore i najdrastičnije slučajeve. Šta nam to kazuje? Ono što je očigledno – ukazuje na odsustvo jasnog koncepta, tešku improvizaciju i lošu kadrovsku politiku glavnog selektora.
Branitelji „lika i dela” će to, naravno, zvati „principom odgovornosti” i smenjivosti kadrova, ali je iz aviona jasno da je reč o kadrovskom lutanju. Drugim rečima, ili Vučić (SNS) nema dovoljno dobrih kadrova za važna mesta, pa se isti, takoreći, „hvataju lasom”, bez dovoljno promišljanja i provere, ili pak kadrova ima, ali on ne ume da ih prepozna i načini selekciju.
Takođe, i dolazak i odlazak Dragana Glamočića iz ministarstva poljoprivrede je poprilična misterija, pogotovo što je i njegova sadašnja naslednica tu, izgleda, uletela u poslednji čas. A zanimljiva je i „rokada” Zorane Mihajlović i Aleksandra Antića, to jest trampa resora energetike i saobraćaja između naprednjaka i socijalista.
I konačno, jedna stvar na koju je malo ko obratio pažnju, a koja može biti prilično indikativna. Srpska vlada je do 2012. imala ministra i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Potom, samo ministra zaduženog za Kosovo, bez posebnog ministarstva. A sada nema ni ministarstva za KiM, niti za to zaduženog ministra. Pri čemu je bivši ministar zadužen za Kosovo Aleksandar Vulin „prekomandovan” na mesto ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Pa se nameće pitanje da li se to od Vulina očekuje da i socijalne probleme rešava jednako tako dobro i efikasno kao što je „rešio” i problem Srba na severu Kosova?
Glavni urednik časopisa „Nova srpska politička misao”
Đorđe Vukadinović
objavljeno: 29.04.2014.
.jpg)
