Izvor: Politika, 17.Mar.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina ili preterivanje
Da li neko zna za bilo koje otkriće koje nema svoju dvostruku namenu
Privatnost pojedinca, zaštita podataka, poverljivi dosijei u arhivama državnih ustanova i privatnih preduzeća pojmovi su koje je lako izreći i pozvati se na njih navodeći niz slučajeva kada su neke informacije zloupotrebljene, a građanima naneta šteta.
Nažalost, retko ćemo čuti da postojanje istih podataka, njihova povezanost itd. mnogima od nas donosi korist. Da li je korist od toga manja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili veća od šteta o kojima se sa tako puno energije piše?
Ne treba biti ekonomski stručnjak da bismo pretpostavili koliko ušteda u radu raznih ustanova, a i prihoda preduzećima donose razne baze podataka; koliko se skraćuje vreme čekanja za rešavanje pojedinih zahteva, koliko se lakše stiže do vlasničkih listova; koliko se, zahvaljujući Internetu, roba brže prodaje...
Da li, na primer, možete pretpostaviti koliko vremena je potrebno da biste u Srbiji kupili bocu vina iz Argentine? Danas za samo nekoliko desetina minuta ili za sat-dva možete naručiti, platiti karticom, dobiti potvrdu banke o uspešno obavljenoj transakciji. Preostaje samo da u narednih nekoliko dana vino stigne u Srbiju po smešno niskoj ceni. Međutim, na toj putanji postoje mnoge tačke koje su povezane s davanjem ličnih podataka banci, internet provajderu, prodavcu robe, MUP-u i ko zna još kome. Da li se odreći vina ili davanja podataka? Veliki broj građana Srbije verovatno bi se odrekao argentinskog vina jer su i naša odlična, ali nije tako u mnogim drugim situacijama.
Recimo, uzimanje kredita kod banaka, bilo u vidu novčanih gotovinskih kredita, bilo u vidu kreditnih platnih kartica. Koliko korisnika bankarskih kredita je dalo svoje podatke: matični broj, adresu, prosečna mesečna primanja, mesto stanovanja, broj članova porodice. Da li je neko tužio poslovne banke zbog prikupljanja ovolike količine informacija i ugrožavanja privatnosti? Broj izdatih platnih kartica meri se milionima čak i u siromašnim i relativno malim zemljama kao što je Srbija, a broj radnika poslovnih banaka koji mogu da raspolažu ovim podacima sve je veći i veći.
Nedavno je na jednoj internet stranici objavljen snimak kamere MUP-a za video nadzor saobraćaja na autoputu koji prikazuje scene sa parkinga pored beogradske ,,Arene”. Da su na tom snimku kojim slučajem bili neki od onih koji pozajmljuju automobile širom Beograda, tehnologija daljinskog osmatranja grada bila bi slavljena. Ovako su snimatelji zabeleženi kao ,,voajeri”, a snimak je poslužio kao argument više za smanjenje upotrebe video-nadzora.
Temom privatnosti bavili su se i mnogi umetnici, setimo se samo ,,Balkanskog špijuna”, ,,Profesionalca”, filma ,,Prisluškivanje”, kojima smo se ili slatko smejali ili zbog njih tugovali.
Sve ovo, kao i mnoge druge činjenice navode nas na zaključak da se tehnologije vremenom menjaju, ali uvek je bilo i biće interesovanja za dešavanja u komšijskom dvorištu.
Svedoci smo i igara reči korišćenih u marketinškim kampanjama, napomena napisanih sitnim slovima po uglovima oglasa, skrivenih troškova kreditiranja, dugačkih sitno kucanih nerazumljivih ugovora koje potpisujemo u bankama, brzog potvrđivanja da smo upoznati sa odredbama licencnih ugovora za softvere koje instaliramo na našim računarima. Takvih i sličnih zamki bilo je oduvek, i samo oni koji su imali dovoljno informacija i znanja uspevali su da ih izbegnu.
Isto tako znamo da su se pojedinci uvek skrivali u masi i bežali od kreiranja prepoznatljivog identiteta kako bi izbegli ličnu odgovornost.
Zato glasam za popularizaciju i širenje korišćenja znanja i informacija.
Za one koji su zabrinuti da li neko neovlašćeno snima naše razgovore, naše kretanje, naše poruke, ne moraju da brinu. To se radi u celom svetu, kod nas postoje instalirana rešenja koja su preneta iz drugih država. Ali da li neko zna za bilo koje otkriće koje nema svoju dvostruku namenu? Da li znate neko komercijalno vrhunsko rešenje koje nije posledica razvoja vojne industrije i komercijalizacije rešenja zamenjenog u vojnoj industriji nekim novim, boljim rešenjem?
Zato olakšajmo sebi svakodnevni život, kao i živote prijatelja, komšija i rođaka, razloga za brigu i bez toga ima dovoljno.
Dipl. inž. elektrotehnike
Nenad Marinković
objavljeno: 18.03.2011.
