Izvor: Politika, 27.Jan.2013, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isplativ miris dunje sa ormara
U turistički razvijenom užičkom kraju obnovljena prošlost najbolji mamac za goste: Šarganska osmica, Sirogojno, Drvengrad...
Užice – Zdanje staro drveno, a u njemu ognjište na sredini, bakrač u kome se nad ognjem kuva kačamak, požutele fotografije, dunja na ormaru. Uz tu glavnu brvnaru poređane zgrade samoukih graditelja: vajati, salaš, kačara, sušara i drugo što treba seoskom domaćinstvu.
Prizori davne prošlosti danas oživljeni, uz moderne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smeštajne sadržaje, u etno-turizmu Sirogojna, Drvengrada, Terzića avlije, zlatarskog sela Štitkova. Ponos turističke ponude regije Zapadna Srbija, najposećenije (uz beogradsku) u nas.
– Savremeni gost drži do posebnosti područja u kome boravi. Užički kraj sve više pažnje poklanja izvornim vrednostima, svuda ih promovišemo, s tim što tradicija ne ide bez savremenog i komfornog smeštaja. Zahvaljujući tome, najviše stranih gostiju u unutrašnjosti Srbije pohodi Mokru Goru sa uskom „ćirinom“ prugom i Drvengradom, na hiljade ih dolazi u Muzej „Staro selo“ u Sirogojnu, s dalekih kontinenata stižu u „Terzića avliju“ u Zlakusi – ističe za „Politiku“ Miroslav Rađen, direktor TO regije Zapadna Srbija koji je nedavno za doprinos razvoju turizma nagrađen priznanjem „Kapetan Miša Anastasijević“.
Zlatiborsko selo Sirogojno simbol je etno-turizma, začetak povratka tradicionalnim vrednostima. Još 1979. godine ovde je počela gradnja jedinstvenog muzeja pod otvorenim nebom.
Stručnjaci su po zlatiborskim zabitima pronalazili stare drvene kuće odolele zubu vremena, autentična zdanja narodnog graditeljstva, dopremali ih, pa ovde sređivali, vremenom za turiste stvorivši kompletno staro seosko domaćinstvo iz 19. veka.
Na 4,5 hektara ovog muzeja sada ima 46 raznih objekata, od kojih su 32 u sastavu muzejske postavke, a 16 ih je nove namene. Zaposleni u „Starom selu“ redovno organizuju programe na tradiciji zasnovane, a posebnu pažnju poklanjaju čuvanju starih zanata, prikazujući u radionicama veštine grnčarskog, kačarskog, tesarskog, tkačkog i drugog umeća.
Naročit zamah razvoju turizma u regiji dala je muzejska železnica „Šarganska osmica“. Ova 16,5 kilometara duga uska pruga, koja vijuga padinama Šargana preko desetak mostova, vijadukta i kroz 22 tunela, najlepša je srpska železnička trasa.
Naporima i slogom Mokrogoraca u saradnji sa Železnicama Srbije obnavljana je na razmeđu dva milenijuma. Poslednjih godina obnova stare pruge nastavljena je ka Drini, prešla i u drugu državu, stigla u Višegrad.
Sada „ćira“ uskim kolosekom kao nekad redovno klopara, vukući vremešne a uređene vagone uvek pune znatiželjnika koji iz celog sveta dolaze da vide ovu atrakciju.
Svetsku popularnost dostigao je i Drvengrad Emira Kusturice na brdu Mećavnik u Mokroj Gori. Proslavljeni reditelj podiže ovo etno-naselje bezmalo deceniju i napravio je kompletan grad-hotel, sa svim potrebnim sadržajima: od ulica, crkve, kino sale, galerije i restorana do kongresne sale, sportske dvorane, bazena.
Zdanja spolja nalik tradicionalnim, kao da su ih stari neimari pravili, a sobe opremljene i za najzahtevnijeg gosta, kategorije od četiri zvezdice. U blizini Drvengrada je moderno skijalište zvano Iver.
Mamac za ljubitelje etno-turizma je i uređeno staro seosko domaćinstvo „Terzića avlija“ u Zlakusi, između Užica i Požege. To je područje drevne grnčarije čije tajne i turisti upoznaju, ribnjaka punih pastrmke, ispod Potpećke pećine koja ima najviši ulaz na Balkanu.
A u etno-selu Štitkovu u novovaroškom kraju kao da još traje davna prošlost: ovde je očuvana arhitektura s kraja 19. veka, sve kuće su od kamena i drveta sa datumom izgradnje.
– Za celovitu priču o unosnoj tradiciji neizostavna su i narodna jela ovog kraja. Svuda se pročula užička pršuta, zlatarski sir, zlatiborski kačamak, domaća rakija, komplet lepinja, mačkatska jagnjetina i drugo. Na svim sajmovima promovišemo te naše osobenosti, pa i nagrade za gastro-promocije dobijamo. S tim u vezi, na primer, TO Kosjerić ima program „Putevima rakije“, Mačkat svoju „Pršutijadu“, a Božetići „Sirijadu“. I mnogi prihoduju od tradicije i etno-turizma – sumira Miroslav Rađen.
Branko Pejović
objavljeno: 27/01/2013
.jpg)
