Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Feb.2018, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Naim Leo Beširi: Treba da razgovaramo i kada se ne slažemo
Nema sumnje, Naim Leo Beširi je novo lice politike, kako i obećava Liberalno-demokratska stranka na čijoj je listi ovaj mladi čovek vrlo visoko, mnogo više od poznatih političkih lica.
Iako nov za politiku, Beširi nije novo lice za nevladin sektor, posebno za mlade širom Srbije kojima, između ostalog, pomaže svojim Institutom za evropske poslove. Ipak, legitimno je da prvo pitanje bude – otkud vi baš sada u politici? “Da sam dobijao po dinar svaki put kad mi je postavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ovo pitanje, bio bih malo bogatiji čovek”, kaže Beširi uz osmeh: “Ali, već 13 godina radim u civilnom sektoru, imam iskustvo rada i u državnoj strukturi, u međunarodnim organizacijama i privatnim kompanijama. U jednom trenutku mi je postalo jasno da je posao kojim želim da se bavim – javan. Sigurno bih za sebe i svoju porodicu više novca zaradio u privatnom sektoru, ali važnije od toga da budem ‘bogat čovek’ jeste da se posvetim onome za šta sam se školovao i u šta verujem, da pomognem u tom mikrosvetu i društvu u kojem živim. Postoje stvari koje mi se ne dopadaju i želim da zajedno s ljudima s kojima radim utičem da se to promeni.”
*To je, čini se, priča o početku ili ipak o politici?
Pre osam godina nas šestoro vrlo mladih ljudi razgovarali smo o obrazovnom sistemu u Srbiji, šta tu nije dobro i šta mi možemo da pomognemo. I osnovali smo Institut. Posle 13 godina rada u civilnom sektoru učinilo mi se da još više mogu pomoći ljudima ako se politički aktiviram. Nisam član LDP-a, ali jesam neko ko je godinama pratio rad stranke, lično sam liberalnih političkih uverenja i logičan sled je bio pridružiti se toj partiji iako živimo u društvu u kojem liberalne ideje nemaju mnogo odjeka. Možda ih desetak odsto ljudi podržava, ali ja želim da budem taj korektiv. Za ovih 13 godina pokušavao sam da promenim društvo odozdo, sa mladim ljudima iz Kragujevca i cele Srbije, bar sa 30.000 sam se sreo, a vreme je da se priključim nečemu što direktno utiče na mnogo veći broj ljudi i živote svih nas.
*Ukoliko, suprotno istraživanjima, LDP pređe cenzus na beogradskim izborima, kako konkretno vidite svoj angažman kao odbornika i na čemu?
Iako LDP ima program s kojim izlazi na izbore, meni su na lokalnom nivou tri stvari izuzetno važne; prvo, kako izgleda i troši se budžet Grada. Transparentnost je izuzetno bitna, istovremeno za šta će taj novac biti trošen – o tome mora da postoji malo širi konsenzus od same vladajuće većine. Druga stvar koja je meni izuzetno važna jeste da Beograd bude otvoren grad. Kao nekome ko je došao iz Kragujevca i zove se Naim Leo Beširi – meni je Beograd ponudio mnogo stvari i siguran sam da su sve političke elite koje su bile na vlasti doprinele da bude ovakav. Ali, sa druge strane, siguran sam da to više nije dovoljno, da Beograd može da bude mnogo otvoreniji i da kao evropska metropola privlači ljude različitih obrazovnih, seksualnih i drugih razlika kako bi ovaj grad upotpunili.
Treća meni važna stvar je da građani imaju mogućnost da utiču na donošenje odluka. Ne radi se samo o tome da jednom u četiri godine glasaju nego da se pitaju kako će grad izgledati. Da se pitaju ne samo na izborima i preko odbornika. Zato bih kao odbornik tražio da se budžet troši transparentno, da se građani pitaju kako izgleda i da Beograd bude otvoreniji grad koji će promovisati različitosti, a ne samo trpeti ih i tolerisati.
*Skupština Grada predstavlja više od četvrtine građana Srbije. Koliko je ta činjenica važna?
Želim da verujem da tih 110 ljudi doprinosi da se Beograd razvija, ali nova ili mlada lica, kako hoćete, mogu da donesu drugačiju dinamiku u politici. Od mladih ljudi sa liste LDP nećete čuti nijednu ružnu reč, ne zbog toga što se uzdržavamo već što ne verujemo da je to dobar način komunikacije. Politički život u Srbiji poslednjih decenija je toliko zagađen da mladi ljudi i, generalno, ljudi od integriteta beže od političara i politike. To nije dobro; putujući kroz celu Evropu i zemlje van Evrope video sam mnogo ljudi koji žele da budu uključeni u to kako izgleda njihova ulica, njihov grad, i mislim da je obaveza svakog odbornika da to ohrabri, a ne da dekuraži učešće građana. Treba da sasluša građane i kad se ne slažu s njihovom politikom, ne sme da ih ignoriše i na taj način odlaže proteste.
Poslednjih godina različite organizacije građana organizovale su različite proteste, protiv grejanja, rušenja u Savamali, Savskog nasipa, a da je lokalna samouprava uvek ignorisala te skupine ljudi proglašavajući ih izdajicama. To nije dobro, treba da razgovaramo čak i kada se ne slažemo, to demokratiju čini tako lepom. Mi nemamo bolji sistem od demokratije i važno je da usavršavamo sisteme koji postoje, a ne da ignorišemo glas građana samo zbog toga što se s njima ne slažemo.
*Kako ocenjujete uslove kampanje, posebno za manje stranke i grupe građana koje ne participiraju u sadašnjoj gradskoj vlasti?
Žao mi je što primećujem da postoji veće interesovanje medija i javnosti za skandale, ružne reči i optužbe uglavnom između nekoliko najvećih stranaka koje su pretendenti na odbornička mesta. Ako društvo traži nove ljude u politici, red je da im se da prilika da kažu šta misle. Dobar deo medija zaista pokriva ono što mi radimo i želim da verujem da će do kraja kampanje toga biti sve više, ali nekako mi deluje da, iako želimo nove ljude u politici, sumnjamo u njihov prostor u političkom životu.
*Nije lokalna priča, ali utiče: LDP ovde ima neželjen bagaž, insistiranje na pomirenju u regionu i kažnjavanje ratnih zločina, kao izlaganje za članstvo u NATO. Jeste li saglasni s tim politikama?
Naravno da sam saglasan; treba reći jasno i glasno – u Srebrenici je bio genocid. Ratni zločinci moraju da odgovaraju i važno je da napravimo otklon prema zločinačkoj politici devedesetih i jasno pokažemo simpatije prema svima koji su zbog te politike stradali. Regionalno pomirenje je važno i Beograd treba da prednjači u saradnji sa gradovima s kojima je do pre nekoliko decenija ratovao.
Kad je NATO u pitanju, postoje konkretni razlozi za podršku – to bi zemlju učinilo sigurnijom i bezbednijom, a kad ste sigurni i bezbedni, to znači jeftinije i sigurnije kredite za stan i auto... I mnogo je drugih razloga “za” – ako se o vama govori za nekim stolovima i u nekim salama važno je da budete tamo i kažete šta mislite. Na kraju, zahvaljujući NATO-u bezbednost Srba i drugog stanovništva na Kosovu, uključujući albansko, veća je i to treba da prihvatimo kao realnost. Uskoro ćemo biti okruženi članicama NATO i treba da shvatimo i prihvatimo gde je 21. vek i naše mesto u njemu.
Pogledajte intervju ----
