Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Feb.2020, 17:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju Gordana Čomić: Nedostaje nam dijalog o ishodu bojkota

Narodna poslanica Gordana Čomić postala je tema dana kad je u Skupštini branila zakonski predlog o povećanju tzv. ženske kvote u parlamentima i time prekršila Bojkot. Čeka je kazna u Demokratskoj stranci za kršenje Odluke o bojkotu. O tome zašto se odlučila na ponašanje “protiv” i drugim važnim pitanjima, Gordana Čomić govori za Novi magazin

 Razgovarala: Jelka Jovanović

Četrdeset osam sati pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << su kvote od 40 odsto žena – formalno manje zastupljenog pola – postale zakonska norma u republičkom i lokalnim parlamentima Srbije, inicijatorka izmena, narodna poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić, na jednostavno pitanje kakva osećanja ima, odgovara: “Zadovoljstvo zbog stvorenog prostora za neke buduće žene i u lokalnim skupštinama i u Narodnoj skupštini Republike Srbije i spremnost da snosim odgovornost i posledice zbog takve etičke odluke da se opredelim između dve politike Demokratske stranke. Jedne, koja decenijama traje da se stvori prostor za žene u politici, u institucijama, na mestima odlučivanje i, druge, odluke Demokratske stranke da je bojkot sednica Skupštine obaveza svih poslanika. Rado ću gledati rezultate sledećih izbora zato što će najmanje sto žena – ako bude pameti, možda najmanje sto muškaraca – biti u Skupštini Srbije i svim jedinicama lokalne samouprave. Uz sve kritike tipa ‘a kakve će to biti žene?’ odgovor je – nemam pojma, gledajte kakvi su muškarci!. Niko nije dobar po sebi, dobar je onaj ko od sebe napravi dobrog odbornika i poslanika. Mislim da će žene to umeti.”

*Već ste objasnili da ste se između taktike, što je bojkot, i strategije, što su kvote, opredelili za strategiju. Šta ste još sem kvota hteli da postignete?

Na meni je kao poslanici opozicije bilo da budem u pravu, na vlasti da bude odgovorna. To je pravilo igre u demokratskim društvima. Odluka predsednice Skupštine da obezbedi saglasnost predsednika svoje stranke i same stranke i njena odluka da moje predloge stavi na dnevni red proizvela je realizaciju rešenja moje etičke dileme. Rekla sam i ponoviću – opet bih tako.

*Mnogo zakonskih predloga DS-a je na “čekanju” već godinama. Jeste li imali ovakav predlog ranije?

Demokratska stranka je tokom decenija aktivizma kao politiku imala uvođenje kvota, borbu protiv nasilja nad ženama, borbu za ženska politička prava. Naša poslanica je na Porodični zakon podnela amandman da žena slobodno odlučuje o rađanju, mi smo 2003. podneli predlog da kvote budu obavezne za lokalne izbore, a onda smo u mandatu 2008-12 menjali izborni zakon. I tada je bilo teško da se realizuje politika DS-a koja je bila u koaliciji i realizovana je na malo smešan način, ali uspešan, tako što su amandman podnele poslanice Olena Papuga i Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemokrata Vojvodine. I nije bilo jednostavno obezbediti 126 poslanika/ca. Taj amandman je proizveo 84 narodne poslanice, međustranački dijalog i konstituisanje Ženske parlamentarne mreže i u svemu tome učestvovala je Demokratska stranka.

Znate, nikada nije vreme za žene, to moraju da znaju svi koji žele da duboko menjaju društvene odnose, da žene i muškarci ravnopravno odlučuju u društvu. Da bi se to desilo, mora da glasa neka muška većina i neka vlast.

*Pitanje je bilo konkretno o kvoti od 40 odsto?

Ne, postojao je predlog da se prvo u budući zakon o rodnoj ravnopravnosti unese tih 40 procenata, a posle toga i u izborne zakone. Taj zakon je od 2016. u nekoj ladici zbog toga što je otpor da se to dogodi bio veliki.

Moraju da se steknu okolnosti da bi narasla verovatnoća da većina prihvati promene o prisutnosti žena u javnosti, političkoj, stručnoj, medijskoj.

*Namera je nesporna, ali sami kažete da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti godinama vuče iako je za njega zadužena jedna od najmoćnijih žena Srbije. Zbog čega je vladajuća većina preko noći pristala na vaš predlog?

To je pitanje za njih, za mene je da kao poslanica predložim i budem u pravu. Zakon o jednakosti polova koji je sada na snazi dva puta je dolazio blizu toga da bude na dnevnom redu, pa je skidan!

Ko zna bolje – široko mu polje. Ja znam koliko je teško da u propise unesete odredbu da žene postoje. I ko kaže da su kvote sramota za žene – saglasna sam, ali mora očigledno tako. Jedina prirodna kvota je 50-50.

*Zar nije u Srbiji skoro 51 u korist žena?

Jeste, ali društveni i politički model neće prirodnu kvotu bez prethodnih kvota.

*Jeste li mogli da napravite kompromis – predložite zakon, a ne prisustvujete sednici?

Ne; ja sam predložila zakone koji su uvršteni u dnevni red, neozbiljno je i amaterski da zbog toga što možete biti tema javnosti i osuda “sram te bilo, što s njima” ne branite sopstveni predlog. To se, prosto, ne radi.

*Sam princip nije dobio posebne pohvale u javnosti ili ljudi nisu uopšte svesni šta znači. Vi ste dobili pohvale premijerke i predsednice Skupštine. Dakle, zašto se u javnosti ne reaguje i kako vam ove pohvale prijaju?

Da je popularno boriti se za prisustvo žena na mestima odlučivanja, time bi se bavili muškarci. Ali, tu nema popularnosti, tu nema pohvala većine, to je tema koja duboko menja društvene odnose protiv volje većine jer je većina još na stanovištu “zna se gde je ženama mesto”. Ja kažem – naravno da se zna, u skupštinama im je mesto. Ako neko želi da kritikuje, komotno, ako želi neko da hvali, isto komotno; kad radite ispravnu stvar i ako ste žena u politici nemate osetljivost na režanje svojih neprijatelja i ćutanje svojih prijatelja.

To je sudbina svake žene u politici; ne uzimaju se ozbiljno, ne smatraju vaše predloge obaveznim za razmatranje, ne uvažavaju vas, skloni su omalovažavanju, skloni su nasilju u govoru, diskriminaciji – to je prosto parametar društva, narativ društva. I tek nisu skloni svi oni koji vas tiho podržavaju da to javno i glasno kažu! Ali, sve to nije važno, važno je stvoriti prostor za žene. Da sam muško, bila bih dotaknuta komentarima – ja sam žensko, mogu da čujem, ali me ne dotiču ni kritike ni pohvale.

Pre sto godina su streljali i tukli žene, znate li zbog čega?

*Prava glasa.

Da. Njima sam dužna što imam sva prava – da glasam, da se školujem, da imam ili ne decu... Mi bebibumerke prva smo generacija žena na planeti koje imaju ta prava i ja svoj dug vraćam i želim da kroz pet godina niko nema pojma otkud pola žena u Skupštini. Ali da ih bude pola.

*Ne verujem da ćete biti u prilici da odlučujete o sledećem Zakonu o Vladi, ali da jeste, da li biste predložili i kvotu za izvršnu vlast?

Tako je, bih. Da je vladajuća većina u Skupštinu unela i promene Zakona o vladi, ja bih unela dva predloga – za izvršnu vlast koja bi se ticala iste kvote na republičkom nivou i lokalnom. Ako bude razuma i pameti u Srbiji, žena će u skupštinama biti i više od 40 odsto, a u budućoj vladi svakako, ali to je na onima koji će o tome odlučivati, nije na meni.

*Uskoro počinje novo prolećno zasedanje, poslednje u ovom sazivu. Hoćete li ići u Skupštinu ili ne?

Nemam razloga. Da bi se zaista nešto radilo u Skupštini, vaša poslanička grupa mora da odluči hoće li učestvovati – osim ako niste predlagač zakona. Onda je to vaša odluka.

*Da li je Demokratska stranka povukla zakonske predloge koje većina godinama odbija?

Svoj predlog o osnivanju anketnog odbora za helikoptersku nesreću u kojoj je poginulo sedmoro ljudi nikad neću povući, a to ne može učiniti niko sem mene. To je kultura procedure…

*Teško da će taj predlog biti razmatran, bar dok je većina ovakva. Ali ima još dobrih predloga koji su i na fonu vaše borbe za ženska prava, a mogu da budu povod za uvlačenje, vraćanje DS-a u parlament.

To će zavisiti ponaosob od predlagača zakona. Znam kakva je percepcija o poslanicima, i to je velika šteta jer se samo u Narodnoj skupštini stvara kultura dijaloga i promena. Kad neki zakon predlažem znam zbog čega to radim i kakve posledice može proizvesti po ljude, ali nema promene bez dijaloga. Pravo je većine da u dnevni red uvrsti neki od predloga koji postoje, a da li će predlagači konkretno prihvatiti da učestvuju – o tome sami odlučuju.

*Ključna primedba je promena ozbiljnih izbornih propisa uoči izbora, i o cenzusu, i o kvotama, i o manjinama. Šta je garancija da većina neće promeniti odredbe?

Nema garancija. Ali nema garancija ni da ćete se sutra probuditi. Ako njihova odluka bude da idu unazad, ja ću se, gde god da budem, boriti da takvu odluku sprečim. I to nema veze s tim jeste li u Skupštini ili ne već sa dubokim uverenjem da se to ne radi – ideš unapred, ne unazad.

*Govorili ste o etičkim dilemama i politici DS-a. Da li se Demokratska stranka u punom kapacitetu sada zalaže za principe?

Nadam se da nisu prestala ta zalaganja i ta ideološka privrženost reformama, ženskim ljudskim pravima, vladavini prava, slobodama medija i ljudi, tvrdoglavim evropskim reformama u Srbiji. Mi smo trenutno uložili svoj identitet u Savez za Srbiju shodno kontekstu u kojem tri godine zaredom Evropska unija kaže – ovo je zarobljena država, ovde nema slobode medija, ovde nema slobode izbora, ovde ima nasilja, ovde ima vlasti koja nije odgovorna. Ovde ima vlasti koja mora da sluša Evropsku uniju i da vuče poteze kojima će otvoriti prostor za dijalog sa opozicijom; ovde ima opozicije koja neće dijalog, opozicije koja hoće dijalog.

Dakle, sve što su vrednosti Demokratske stranke svodi se na nekoliko reči, od kojih je dijalog najvažnija, najvećim slovima pisana i neophodna. Dijalog je osnovni alat demokratije i ja se nadam da ćemo nakon sledećih izbora otvoriti dijalog o evropskoj Srbiji.

*Vaša odluka da prekršite stranačku odluku došla je posle nekoliko sedmica rasprave u javnosti o tome da li je DS za bojkot izbora i parlamenta. Mislim pre svega na istupanja gospodina Mićunovića. Jeste li za bojkot i kako ćete se ponašati prema izborima?

Odluku o bojkotu sednice prekršila sam sa stavom da sam spremna da snosim posledice, i to rado jer je ishod takav da je to politika Demokratske stranke.

Odluka o bojkotu izbora je doneta, ono što sam javno govorila govorim i sada, nedostaje dijalog o ishodu bojkota. Bojkot je sredstvo, nije cilj i po tome se ne razlikuje od odluke stranaka ili koalicija da će izaći na izbore; treba vam dijalog s ljudima od kojih tražite podršku, jasna slika o tome šta će se tim sredstvom dobro dogoditi po ljude o Srbiji. Nedostatak tog dijaloga sada je očigledan jer je ishodovao dilemu da li se bojkot odnosi samo na nacionalni nivo ili i na pokrajinski i lokalni?

Ne možete bez dijaloga samo saopštavati informacije – to može da bude zbunjujuće. Svako ima mišljenje o tome šta će biti posle bojkota – jedni kažu “ovi će odmah pasti”, drugi kažu “ne, doći će Evroazijska unija, pa će ovog srušiti”, treći “izbori neće biti legitimni”… Ne može tako, moramo imati jasnu sliku o tome šta će biti posle bojkota.

*Govorite kao deo DS-a ili Saveza za Srbiju?

Oba, to su demokratska pravila. Jeste li doneli odluku o bojkotu u dijalogu sa građanima o ishodima? Isto je da ste doneli odluku o učešću na izborima, šta bi vas pitali ljudi? Odluke su različite, ali proces je isti, idete od vrata do vrata, to najviše volim, u emisije, na mitinge, ljudi vas pitaju, vi odgovarate, objašnjavate. Isto se radi i za bojkot, i taj deo je izostao. Bez aktivista na terenu nema rezultata.

*Kakav je stav o onome što se zove poboljšanje izbornih uslova. Vidite li razliku između onoga letos i sada?

Već sam rekla da tri godine EU ima isti izveštaj i insistirala sam da o tome govorimo. Nasilje na izborima, u Mionici, Boru, Zaječaru, Lučanima bilo je očigledno, ali javnost je rekla – ma to biju žute, nema veze. A nije stvar u tome što biju žute, to je loše za sve…

*Makar zato što svako dođe na red!

Verovali ili ne, da se završi samo na žutima, mogla bih da kažem – alal, oprostila, ali ne završava se na žutima. Na izborima 2017, 2018. bilo je nasilja, ali kao što smo 2016. branili glasove DŠ-Dveri i Č-B-Č, ja bih branila opet ne samo njih nego i SNS: niko ne sme da krade glasove, ne sme da bude nasilja. To je Demokratska stranka. Ali, tri godine se ništa ne dešava, pa je Evropa stavila svoje mehanizme u pogon – nema više besmislenih amandmana u Skupštini, nema hitnih postupaka, imate proteste građana, imate zahteve Crte i vlast koja nevoljno menja.

Jesam li zadovoljna atmosferom? Nisam. Da li je vlast u kontaktu sa Evropom rekla “ispunićemo…”? Jeste. Da li smo mi u kontaktu sa Evropom? Nismo… Čeka se da sami urade.

*Hoće li smanjenje cenzusa promeniti Skupštinu?

Nemate dokaza u dosadašnjim izbornim rezultatima da se to može dogoditi. Razumem zašto je određen na tri odsto, to je minimum poslanika da neko ima posebnu poslaničku grupu. Ostalo ne razumem, ali možda meni nisu dostupne analize koje su predlagači imali.

*A strahujete li kao deo javnosti da će to biti “protočni” bojler za ulazak desnice?

Ne, sve što je desno već je u parlamentu, a ne biva da jedan nacionalizam i populizam možete pobediti drugim. Ako treba da pobedite populizam vladajuće koalicije, pitanje je zašto biste glasali za falsifikat kad imate original?

*Etički Odbor DS-a predložio je disciplinski postupak protiv vas. Kakva je politička budućnost Gordane Čomić?

Ista kao i dosad, bez obzira na to da li će, kako me prijatelji u stranci informišu, odluka o mom isključenju biti doneta. Ja sam po uverenju takva da mi je Demokratska stranka identitet, to je ono u šta ja verujem. Možeš devojku isterati iz Demokratske, ali Demokratsku iz devojke nikad!

*Da li vam je zbog toga žuta boja omiljena?

Pa moja je.

Nastavak na NoviMagazin.rs...