Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Jun.2019, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Denis Dirks: Mi u Evropi svuda imamo slične probleme
Denis Dirks je Nemac koji naučno i lično proživljava ove naše prostore od kojih većina njegovih sunarodnika zazire. On je istoričar, predavač na Univerzitetu u Jeni i šef tamošnje katedre za istoriju istočne Evrope. Doktorsku titulu zaslužio je disertacijom na temu “Nacionalne istorije u multikulturalnim sredinama. Istoriografija i kultura sećanja u habsburškoj Bosni i Hercegovini (1878-1914)”.
Da bi do srži upoznao istoriju i ljude, savladao je i ovdašnji jezik. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Čest je gost Srbije, BiH i Hrvatske, kaže da uživa u opuštenosti i lakoći koju prepoznaje u našem načinu života, ali svestan je i uređenosti države u kojoj živi. Poruka koju prenosi kako bismo mogli lakše da razumemo i živimo jedni sa drugima jeste da mislimo svojom glavom i negujemo kritičnost.
*Šta je vaša prva asocijacija kada čujete reč Balkan, na šta pomislite?
Kod nas u Nemačkoj, u Zapadnoj Evropi, ali i Americi već dugo postoji diskusija o tome treba li koristiti reč Balkan, pošto ima toliko negativnih asocijacija. To je za mene prilično diskutabilan termin, ne bih toliko insistirao na toj reči, barem ne u naučnim diskusijama. Preferiram neutralniji termin – Jugoistočna Evropa. To je više geografski termin. Ja znam šta Balkan podrazumeva kada se o njemu priča – to je jedan nedostatak i predstava da ovde postoje nasilno društvo i deficit demokratije. Ja se ne identifikujem s tim, tako da izbegavam taj termin, ali poznato mi je šta većina ljudi asocira i povezuje s tim i ne želim to da kao istoričar ponovim.
*Šta je vaš naučni i lični pristup ovim prostorima?
Moj pristup Jugoistočnoj Evropi bila bi neka priča normalnosti. Ovde postoje isti nedostaci kao i u drugim regijama Evrope. Kada pričamo o populizmu i nacionalizmu, do pre nekoliko godina mi smo to posmatrali tipično balkanskim fenomenima i kao fenomen Istočne Evrope. Međutim, vidimo da i u centralnoj i Zapadnoj Evropi ima mnogo tih problema i fenomena. Nismo više, a možda nikada nismo ni bili u toj privilegovanoj situaciji da možemo da kažemo: mi smo sada bolji i drugačiji u nekom pozitivnom smislu. Mi u Evropi svuda imamo slične probleme i mislim da moramo da budemo i realni i iskreni što se toga tiče i da budemo malo više samokritični, pogotovo što se tiče intelektualaca ili političke elite.
*Odakle vaše interesovanje za Jugoistočnu Evropu, šta vas je inspirisalo?
Ima toliko različitih i zapadnih i istočnih elemenata. Zato mi je to interesantno za analizu. To mi je u kulturnom smislu toliko bogato i kompleksno, jedna fascinantna regija.
*Kako vaši sunarodnici doživljavaju to vaše interesovanje i fasciniranost, komentarišu li, pitaju li?
Postoji neka radoznalost koja ima i pozitivnu, a ne isključivo negativnu konotaciju. Imaju i predstavu neke egzotičnosti, pa pitaju kako se ovde živi. Nema baš mnogo ljudi koji imaju iskustvo sa ovom regijom. Hrvatska je možda malo više turistička destinacija, ali u Bosni ili Srbiji većina ljudi nije bila. Nemaju tu lično dimenziju koju ja imam i onda su radoznali. Kada sam ja u pitanju, postoji i ta malo problematična konstrukcija – stručnjak. Iz toga proizlazi da ja moram da objasnim šta se dešava u nekim drugim krajevima sveta. To s jedne strane jeste nešto lepo, ali sa druge strane može da bude i problematično.
*I kada vas pitaju kako se ovde živi, šta im odgovorite?
Moja percepcija ovih krajeva, što se tiče bivše Jugoslavije, više je mediteranska. Mene to više podseća, što se mnogih stvari tiče, na Italiju ili Španiju nego na Rusiju. Kada me neko pita kako se ovde živi, kažem da ima svojih prednosti i mana, uživam u toj lakoći života koje nema toliko u Nemačkoj, taj život na ulicama, sedenje u kafićima. I ta dimenzija porodičnog života vrlo mi je simpatična, koliko često je to bliska i topla veza, u Nemačkoj je to više distancirano. Ipak, u Nemačkoj vidim i znam za vrednost države koja funkcioniše bez mita i veze da bi čovek mogao nešto da dobije. To je u Nemačkoj zaista drugačije.
*Istorija ovih prostora obeležena je sukobima. Koliko je upravo to plodno tlo za njenu zloupotrebu i prekrajanje?
Istorija je uvek podložna manipulacijama. Ona je prisutna u političkom diskursu, u političkim debatama u našem svakodnevnom životu. Sama ideja da istorija može definisati ko smo mi, našu privatnu ulogu i to ko sam ja kao čovek problematična je predstava. Ipak, ta predstava je prilično prisutna u ovim krajevima. Ja bih kao istoričar uvek pokušao da objasnim da istorija služi tome da razumemo u kakvim društvima živimo, kako su ta društva i neki fenomeni nastali, ali da istorija ne definiše to ko sam ja. To su političke i privatne odluke, to je neka sasvim drugačija sfera.
Istoričari koji određuju šta je istorijska istina, pa na osnovu toga određuju ko smo mi kao individualci, nisu razumeli o čemu se radi u istoriji. To je problematično i ozbiljna nauka mora da se bori protiv toga. I ne samo ozbiljna nauka nego i društvo u celini. Ne moramo svakoga shvatati ozbiljno, možemo pokazati takozvanim intelektualcima da mi kao građani imamo drugo mišljenje i da ne prihvatamo uloge koje su nam dodelili neki takozvani naučnici.
*Koliko smo u ovoj regiji podložni mitologizaciji istorije?
Istorija često ima tu mitsku dimenziju, i to je vrlo teško izbeći. Čak i u Nemačkoj, iako mislimo da smo daleko od toga, možemo da primetimo te mitske elemente. Ipak, u nauci bi to trebalo da funkcioniše drugačije, u nauci ne bi trebalo da postoji takva predstava. Moramo biti skromni i samokritični, potruditi se da uključimo što više različitih perspektiva, samo tako ćemo bolje razumeti nekog druga u našem sopstvenom društvu, ali i što se tiče međunarodnog plana i susednih zemalja, koje imaju druga istorijska iskustva koja moramo razumeti i poštovati. To je pogotovo važno ako želimo da živimo u miru u Evropi.
*Šta biste poručili nama koji naseljavamo ove prostore, kako da lakše živimo jedni sa drugima?
Važna je hrabrost da se iskaže sopstveno mišljenje, biti svoj. Biti kritičan. Mislim da su to važni ideali. Posebno treba biti kritičan prema skandalizaciji, pogotovo u političkoj sferi. Distancirati se što više od tih skandaloznih stvari, biti otvoren. To ne govorim samo ljudima ovde već ljudima svuda u svetu.
