Izvor: Politika, 06.Dec.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspektori ispituju slučaj pogrešnog lečenja
Pacijentkinja dobila dve hemoterapije iako nije imala rak. – Konzilijum zaseda u spornim slučajevima, kažu u KBC „Zvezdara”
Inspektori Ministarstva zdravlja u beogradskom Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara” utvrđuju da li je bilo propusta u lečenju Zore Šporčić (73) iz Beograda, a do kraja sledeće nedelje biće poznati rezultati njihovog stručnog nadzora. Kako saznajemo, inspekcija je tražila od ove zdravstvene ustanove da se dodatno izjasne o postupku lečenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šporčićeve.
Podsećamo da je ova pacijentkinja ležala u bolnici 59 dana, da je dobila dijagnozu raka limfnih žlezdi i da je primila dve hemoterapije, a kada su stigle analize iz druge zdravstvene ustanove, utvrđeno je da uopšte ne boluje od raka.
Prema rečima profesora dr Miodraga Rajića, načelnika kliničkog Odeljenja za hematologiju KBC „Zvezdara”, oni su slučaj prepustili inspektorima iako je i njihova komisija takođe ispitivala šta se sve događalo prilikom lečenja Zore Šporčić. Do sada u ovoj bolnici niko nije kažnjen zbog pomenutog slučaja, a da li će biti, zavisiće od toga šta će pokazati izveštaj inspekcije Ministarstva zdravlja.
– O davanju terapije nije odlučivao konzilijum već dva lekara koji su činili kolegijum. Kolegijum je zadužen i za pravljenje vizite kod pacijenata i za preglede. Konzilijum lekara zaseda onda kada se pojavi neki sporan slučaj. Ukoliko je jasna dijagnoza pacijenta, koju je potpisao patolog, onda ne bi trebalo ništa da bude sporno. Naša služba patologije nam je napravila medveđu uslugu, jer je trebalo da nam kaže da ne može da obavi neku analizu, a ne da se dogodi greška – objasnio je dr Rajić.
S druge strane, Zora Šporčić za „Politiku” kaže da ne može da se oporavi od šoka zbog svega šta joj se dogodilo, naglašavajući da nije tačna izjava medicinara da je dva puta bila na kontroli posle primljenih hemoterapija, već da je samo jednom posle spornih terapija bila na pregledu u KBC „Zvezdara”.
– Iako su mi rekli da imam rak, ja nisam tražila da dobijem odmah hemoterapiju. Istog dana su počeli da mi priključuju neke boce i uključili terapiju. Rečeno mi je da moraju da se urade još neke analize koje ne mogu u njihovoj ustanovi i da to, ako neću da čekam, mogu da obavim kod privatnika za 25.000 dinara. Objasnila sam da nemam novca i da moj muž ima penziju od svega 12.000 dinara. Tada mi je rečeno da ću na dodatne analize morati da pričekam dugo. Prošla sam pravi pakao i dobro je da sam ostala živa – dodaje Šporčićeva.
Dok nadležni ispituju ko je zatajio u određivanju dijagnoze i davanja terapije ovoj nesrećnoj ženi, njena porodica i dalje razmišlja o tome da podnese tužbu protiv bolnice. Postoji mogućnost da lekare koji su odlučili da daju terapiju bez kompletno postavljene dijagnoze tuže i sudu časti Lekarske komore Srbije (LKS), ali je činjenica da je u našoj zemlji do sada doneto samo nekoliko presuda protiv lekara. Našipravnicinepoznajudovoljno medicinskopravo i terminologiju kaodisciplinu, pajesampojamlekarskegreškeza mnoge pravnikenepoznanica. Jedino se pamti slučaj doktora iz Kragujevca koji je završio u zatvoru i izgubio licencu za rad zbog greške u lečenju slepog creva devojčice M. A. O tome koliko je vremena i u ovom slučaju izgubljeno govori podatak da je suđenje trajalo čak 12 godina.
Primarijus dr Tatjana Radosavljević, direktorka LKS-a, objašnjava da posle tog slučaja nije bilo nijedne pravosnažne presude za nesavesno lečenje.
– Najteže je na sudu dokazati da je negde bila lekarska greška. Bitno je da protokoli lečenja budu obavezujući, jer ako doktor sve uradi, piše i upiše u medicinsku dokumentaciju, a lečenje se loše završi, ne može zbog toga da odgovara za lekarsku grešku. Kada je reč o sudovima časti LKS, oni nisu imali slučajeve oduzimanja licenci, ali su u više slučajeva izrekli javne opomene lekarima koji su imali propuste u radu. Dešava se da oštećeni pacijenti ili njihove porodice podnose redovnim sudovima prijave protiv bolnica, a u tom slučaju one moraju da plate odštetu, dok su lekari morali da budu solidarni u tim slučajevima – dodaje dr Radisavljević.
LKS će narodne godine pokrenuti inicijativu da lekari budu osigurani od profesionalne odgovornosti. To bi značilo da, ako se utvrdi da je počinjena greška, onda se ne bi skidao novac zdravstvenim ustanovama sa njihovog računa, nego bi to radila osiguravajuća kuća na osnovu polise. Pacijenti bi onda mogli mimo suda u vanparničnom postupku da se dogovore oko nadoknada.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 06.12.2013.
.jpg)
