Izvor: Blic, 20.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I bubnjevi utihnuli
I bubnjevi utihnuli
Rođen: 1953. godine u Bjelovaru
Snimio 65 filmova
Omiljeni film u kome je igrao: 'Nacionalna klasa'
Bogdan Diklić je glumac dobro znan i pozorišnoj publici i TV auditorijumu i ljubiteljima domaćeg filma. Svojim brojnim ulogama nedavno je dodao još dve - igra u filmu Pjera Žalice 'Gori vatra', i u filmu 'Mali svet' Miloša Radovića, u kome igra policajca.
'Lik koji igram je mlađi vodnik oprečnog karaktera. Gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 90 odasto filma, mi privodimo osumnjičenog, a taj moj vodnik Kos reaguje na čudne načine. Zapravo, straghovito se boji se svega i svačega.'
A da li se i čega boji Bogdan Diklić?
- Ne bih o svojim strahovima, ali nedavno se desilo nešto strašno i sumorno. Bogdan Diklić, kao i mnogi od nas, je ostao bez čoveka kome je verovao. Dakle, ubijen je premijer Đinđić. Čim sam čuo da je pucano u njega doživeo sam veliki strah.
Zašto?
- Još za njegovog života shvatao sam ko je i šta je, šta radi i šta može da uradi. Ali, u tom jednom trenutku u punom smislu sam shvatio šta mi se desilo, mogao bih da kažem i šta nam se desilo. Nisam lažno skroman, ali sve ono čime se mi bavimo nije ni iz bliza odgovorno koliko je to bio njegov posao. Znate, dok je on bio naš vodeći čovek ja sam se jednostavno prepustio imajući puno poverenje u njegove poteze i dela. Jednostavno govoreći, i bez ikakve patetike, taj čovek je bio naša nada. I nisam ja jedini koji je sagledao, ako hoćete sasvim lično da vam kažem, bez čega je i moja porodica ostala. To je rez čak i po ličnom životu. Sagledali su to, verujem, i oni koji su bili u pogrebnoj povorci i oni koji nisu. U ova vremena u kojima živimo, u zadnjih petnaestak godina, često smo ‘bistrili’ politiku. Jer, bili smo na to prinuđeni kao ljudi kojima je život postao politika. Pojavom Zorana Đinđića na našoj zvaničnoj državnoj sceni pojavila se i nada. Bio je veliki državnik i veliki političar. A kako smo uvek nešto zaokupljeni sami sobom gotovo da nismo ni primećivali šta je on to radio i uradio.
Na šta zapravo mislite?
- To je jedini čovek koji je bio u stanju da nađe pametnu prečicu. Bio je altruista, a to se na našoj političkoj sceni nije dogodilo ko zna od kad. Zato nam je omogućio da ponovo počnemo da ličimo na ljude.
Ipak, činjenica je da ga mnogi nisu voleli?
- To je nebitno! On je sam rekao ‘da se vole deca, žena, porodica..., a da se političari uvažavaju. Ja sam ga, jednostavno, veoma poštovao i uvažavao. Nemam drugu reč za njega osim veliki državnik. Nije zloupotrebljavao mane u mentalitetu ovog naroda, a te mane su lakovernost i naivnost. Saopštavao je istine ma kave one bile. Bio je vizionar i lučonoša. Setiću ga se svakog 1. avgusta, jer je tada i moj rođendan.
Vratimo se vašim ulogama, letos ste sa Pjerom Žalicom snimali film 'Gori vatra'...
- Moram reći da je samo snimanje u Tešnju bilo jedno lepo iskustvo. To je priča kako Tešanj želi da uđe u Evropu i da raščisti sa etničkim netrpeljivostima. Jer, to je uslov Evropske zajednice. Veoma topao i dobronameran film. Nije deklarativan i ne bavi se politikom, bavi se ljudima kojih se ta politika ticala. Zapravo, to je priča o njihovoj dobroti i o tome kako grčevito hoće da se Tešanj ‘upiše’ u svet, a ustvari sve zajedno je toliko tragikomično.
Možda je tragikomičnost postala neka vrsta nacionalne oznake ljudi iz bivše Jugoslavije?
- Ne znam. Bivše republike su sada administrativno inostranstvo a ja se ne bih mešao u inostrane poslove svoje države.
To su nove filmske uloge, a šta je sa pozorištem?
- Jako bih voleo da se što pre uđem u neku novu ulogu. Ali to, na žalost, trenutno nije moguće. Jer želim da što pre prestanem da budem privremeno smešten u stanu svojih prijatelja i da supruga i ja privedemo kraju gradnju porodične kuće u jednom selu nedaleko od Beograda.
Snimali ste filmove, gradite kuću, imate malo dete...
- Nemojte molim vas da počnem priču o našoj ćerki Sofiji jer ćete morati da pišete feljtone u nekoliko narednih godina.
A bubnjevi, svirate li ih još?
- Pa i oni su, iz gore navedenih razloga poprilično utihnuli. Nemam ni kad ni gde da vežbam. A, (smeh) kad malo bolje razmislim nemam ni zašto.
