Izvor: B92, 06.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleba i igara nikad dosta
Beograd -- Pekari će morati i dalje da proizvode narodni ili "socijalni hleb", iako tvrde da u proizvodnji te vrste hleba ostvaruju gubitke.
Tržišna inspekcija će kontrolisati pekare i kazniti one koji ne proizvode narodni hleb, a Ministarstvo trgovine neće odustati od uredbe donete 2001, kojom je propisano da se liberalizacija cene hleba ne odnosi i na narodni hleb.
"Takav stav Ministarstva nije usmeren protiv proizvođača ili tržišta, ali je jasno da kao zemlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u tranziciji moramo da zaštitimo najsiromašnije slojeve stanovništva", izjavio je za Danas Srđan Srećković, pomoćnik ministra za trgovinu, komentarišući zahtev pekara da se ukine uredba o narodnom hlebu.
Srećković kaže da je pekarstvo jedna od najprofitabilnijih delatnosti u Srbiji, kao i da je sadašnja cena hleba formirana u vreme kada je pšenica bila čak 50 odsto skuplja nego što je danas.
Na drugoj strani su proizvođači hleba, koji tvrde da se po sadašnoj ceni ne isplati proizvoditi narodni hleb. U prilog toj konstataciji oni ukazuju na podatak da mlinari ne proizvode dovoljnu količinu brašna tip 850, odnosno da ne mogu da računaju na uredno snabdevanje tom vrstom brašna od koje se pravi narodni hleb.
Uz konstataciju da cenu hleba određuje tržište, u Uniji privatnih pekara Srbije kažu da se cena vekne hleba na jugu Srbije i u manjim mestima kreće od 22 pa do 25 dinara, jer tamo nema velikih pekara, ali ni trgovaca koji visokim maržama postižu cenu proizvoda.
"U Beogradu je taj problem veoma izražen jer trgovačka marža učestvuje sa 30 odsto u ceni hleba 'sava', koji je najzastupljenjiji na tržištu. Maloprodajna cena hleba 'sava' od 500 grama je oko 27 dinara, a pekari su prinuđeni da ga isporučuju trgovcima po ceni od oko 20 dinara", tvrdi Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara Srbije.
Računice mlinara pokazuju da se ne isplati proizvodnja brašna tip 850 jer je cena tog brašna niža od cene po kojoj kupuju pšenicu. Darko Selaković, vlasnik mlina MS iz Surčina, kaže za da bi država mogla, ako hoće, da dotira proizvodnju narodnog hleba.
"Uredba kojom se propisuje proizvodnja najmanje 20 odsto hleba od određene vrste brašna i po određenoj ceni je i protivustavna jer tera pekare da 'proizvode' gubitke. Nismo protiv zaštite siromašnih, odnosno protiv čuvanja socijalnog mira, ali cenu takvog zalaganja ne bi trebalo da plate samo pekari, nego bi taj trošak trebalo da padne na teret budžeta, tim pre što u pekarstvu nema velikih društvenih pekara", kaže Sima Matić, direktor Žitovojvodine.
