Izvor: Blic, 13.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Hadrijanovi memoari' u Košutnjaku
'Hadrijanovi memoari' u Košutnjaku
Džon Borman, čuveni reditelj svetske reputacije rođen 1933. u Londonu, prekjuče je stigao u Beograd (o čemu je 'Blic' doneo vest). Slavni režiser poznat je ovdašnjoj publici po ostvarenjima 'Oslobađanje', 'Ekskalibur', 'Nada i slava'... Dobitnik je brojnih priznanja za svoj opus - između ostalog dve 'Zlatne palme' u Kanu za filmove 'Poslednji Leo' i 'General'. Zatim, nominovan je za 'Oskara' u dva navrata, 1973 za film 'Oslobađanje', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i to za režiju i najbolji film, a potom 1988. za film 'Nada i slava' u istim kategorijama.
Odrastao je u blizini 'Šepertona', jednog od najvećih filmskih studija u Evropi. Još tokom školovanja zainteresovao se za film i već sa sedamnaest godina počeo da objavljuje prve kritike. Zatim počinje da radi kao asistent montažera i ubrzo potom kreće da snima dokumentarne TV filmove za koje biva nagrađivan. Polovinom šezdesetih oprobava se u filmskoj režiji, postale prijatelj sa Lijem Marvinom i već 1970. dobija 'Zlatnu palmu' u Kanu za film 'Poslednji Leo'.
U Beograd je stigao pomalo umoran, ali dobre volje. Razlog njegovog dolaska je sagledavanje ovdašnjih mogućnosti i lokacija za snimanje njegovog budućeg filma 'Hadrijanovi memoari' po romanu Margaret Jursenar koje treba da počne na proleće iduće godine. Bilo je interesantno saznati otkud baš da Beograd bude izabran kao jedno od mesta gde će se snimati dobar deo filma. Govoreći o tome za 'Blic' ležerno i dobronamerno, iako smo ga prepali pre aerodromskih izlaznih vrata, Džon Borman je rekao: 'Znate, još ne mogu o tome sa potpunom sigurnošću da govorim. Ali došao sam da bih video. Ovo je veliki grad sa vrlo zanimljivim građevinama. Zanimaju me i vaši lepi pejzaži i divni krajolici.' Šta očekujete od Beograda?
- Nemam konkretnih očekivanja. Detaljnije ću moći da govorim o tome kada pronađem pogodne lokacije.
Ukratko, šta mislite o knjizi 'Hadrijanovi memoari'?
- To je predivna knjiga. Junak romana Hadrijan je čovek koji hoće da stvara mir. Ovaj izmišljeni istoriografski roman, koji je istovremeno sjajna literatura, rekonstruiše život rimskog imperatora i kroz to atmosferu Rimskog carstva uoči propasti. S druge strane imamo izvrsnu analizu, recimo ljudske samoće i (ne)moći da ovlada vremenom i procesima, pa makar bio car ili bog. Sve to je vrlo intigantno i inspirativno za stvaraoca. A veoma je primenljivo i na današnjicu.
Knjiga je sačinjena u formi pisama koje Hadrijan upućuje Marku Aureliju, ali to je takođe priča o sudbini ljudskog bića i njegovoj (nužnoj) propasti ili bolje reći promeni. Šta ćete vi u svom filmu tretirati kao najznačajniju nit?
- 'Hadrijanovi memoari', dakle, govore o problemima koji su tištili Rimljane. To delo nam, takođe, govori o načinima potrebnog i poželjnog modela upravljanja zemljom, kao i međusobnog ophođenja država, što je vrlo primenljivo i na sadašnjost, posebno na Ameriku. Mislim da to može biti dobra pouka, naročito Americi, o toleranciji prema drugima i poštovanju ljudi. Naime, Margerit Jursenar govori o određenom shvatanju čoveka, ljudi, života, o čemu bi trebalo da razmisle i naši savremenici jer tema kraja jedne civilizacije, kojom se takođe bavi ova knjiga, nije daleko od nas. Umetnost, naravno, nije tu da deli lekcije, ali pokušaćemo ponešto da kažemo. Koji će glumci biti angažovani u filmu 'Hadrijanovi memoari'?
- Ne znam još koji (smeh), ali znam da će biti dobri. U svojim veoma mladim godinama bili ste čak i čistač, potom ste radili kao kritičar pa zatim na televiziji i dokumentarnim filmovima... Kako danas gledate na te svoje mlade godine?
- Oduvek sam želeo da pravim filmove. Moram priznati da sam i tada, na neki način, verovao u to. Bio sam veoma srećan kada su stvari krenule da se razvijaju u željenom pravcu. Međutim, ne mogu reći da mi nisu drage godine i doživljaji koje ste pomenuli. Znate, u mojim godinama čovek ne može a da ne misli sa izvesnom nežnošću o svojoj mladosti. Tatjana Nježić
