Izvor: Politika, 06.Dec.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubitak vere
Međunarodna pravda se pretvorila u farsu za samo nekoliko nedelja, mada je već išla putem s mnogo pukotina. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) oslobodio je u razmaku od dve nedelje nekoliko važnih optuženika kojima se sudilo za zločine nad srpskim civilima. Poruka koju šalje tribunal je da su srpski civili sami sebe deportovali i ubijali bez ikakvog razloga. Mnogo je srpskih leševa i na stotine hiljada izbeglica, ali sud ne može da objasni zašto.
Stručnjak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za pravo Lorens Fridman jednom je napravio razliku između spoljne i unutrašnje pravne kulture. Spoljna je kako narod shvata pravo i kakve poruke proizilaze iz predmeta. Unutrašnja je kultura advokata i sudija. Jedan od proklamovanih ciljeva pristalica sudova kao što je haški jeste da lokalno stanovništvo edukuju o demokratiji, vladavini zakona, pravdi i kazni za teške zločine protiv ljudskih prava. Nekada sam bio pristalica MKSJ i sličnih sudova, ali sada sam u velikoj nedoumici.
Nažalost, poruka Haškog tribunala je da su samo Srbi činili teška krivična dela tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Ostaje skoro potpuno nerazjašnjeno odakle tolike srpske žrtve. Ponovo je sud oslobodio nesrbe protiv kojih su bile podignute veoma ozbiljne optužnice. Razlozi su pravdani rezonima iz sveta unutrašnje pravne kulture. U domenu spoljne pravne kulture poslata je poruka koja nimalo neće pomoći da zacele podele u regionu i da srpske žrtve steknu osećaj pravde.
Ponovo je pretresno veće proglasilo važne nesrpske optuženike krivima, da bi kasnije njihove presude bile ukinute po žalbi. U junu 2006, sudsko veće je zaključilo da je Naser Orić, bosanski musliman, kriv za „ubistva i okrutno postupanje” prema srpskim civilima u Srebrenici. U svetu spoljašnje pravne kulture, Dejvid Rod, u svojoj knjizi „Kraj partije: izdaja i pad Srebrenice, najgoreg evropskog masakra od Drugog svetskog rata”, jasno je pokazao surovu kontrolu Orića u Srebrenici i kako je on koristio grad pod zaštitom holandskih pripadnika mirovnih snaga UN, kao osnov za terorisanje Srba u susednim selima. Onda mu je dve godine kasnije presuda poništena. Neki bosanski muslimani su slavili svog heroja i svoje žrtve. Srpske žrtve su zurile u neverici.
Pošto su godinama pomagale Anti Gotovini i Mladenu Markaču, hrvatske vlasti su ih konačno predale Hagu. Hrvatska je bila u procesu podnošenja zahteva za članstvo u EU, a Brisel je jasno stavio do znanja da glavni ratni zločinci treba da budu predati. U aprilu 2011. obojica su proglašeni krivim „za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja od jula do septembra 1995. učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu da se trajno i nasilno ukloni srpsko civilno stanovništvo iz Krajine”. Zbog toga je izbeglo još nekoliko stotina hiljada Srba, koji i dalje nisu u mogućnosti da se vrate svojim domovima ili da prime naknadu za izgubljenu imovinu. Ali opet je presude poništilo žalbeno veće sredinom novembra. Mnogi hrvatski građani i nacionalne vođe proslavili su povratak svojih junaka i ponovo podsetili na svoje žrtve koje su stradale od „Srba”. Srpske žrtve su zurile u neverici.
A onda 29. novembra 2012, poništene su presude protiv Ramuša Haradinaja i drugih kosovskih Albanaca pripadnika OVK. Haradinaj i ostali bili su osuđeni za udruženi zločinački poduhvat, za mučenje, ubijanje i zastrašivanje civila srpske i drugih nacionalnosti 1998. U svetu spoljašnje pravne kulture, Jan King i Vit Mejson, bivši zvaničnici UN na Kosovu, napisali su u knjizi „Mir po svaku cenu: kako je svet izneverio Kosovo”, da je OVK nastavio da teroriše i ubija civile godinama po dolasku NATO u junu 1999. Kosovski Albanci slave povratak svojih junaka, a srpske žrtve će zuriti u neverici.
Kada sam proteklih godina dolazio u Beograd i posećivao prijatelje, među kojima je mnogo srpskih izbeglica iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova, pokušavao sam da ih uverim u suštinsku dobrotu demokratskih institucija, pravednost MKSJ i međunarodnog prava. Sada više neću pokušavati, jer i sam imam ozbiljne sumnje.
Autor je vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Oklahome
Mark A. Volfgram
objavljeno: 07.12.2012.
