Izvor: Blic, 27.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govori glasno i vodi psa sa sobom
Govori glasno i vodi psa sa sobom
Izložbom 'Kabare' u Centru za kulturnu dekontaminaciju Biljana Đurđević (1973) odbranila je magistarski rad u klasi prof. Čedomira Vasića. Za sobom ima već dve vredne nagrade: 1997. za slikarstvo,'Petar Lubarda' i 1995. za mozaik. Bez obzira na vidno olakšanje nakon položenog ispita, Biljana govori oštro, vickasto, gotovo bez sentimenta prema svakodnevici, upravo kao momak iz filma 'Kabare': 'Sutrašnjica pripada meni, a danas ćemo se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već nekako snaći, ukoliko preživimo'. Na njenim slikama se smenjuju konjanici u ratnom pokliču, razjareni psi, lokve krvi… Sve što sa njenim nežnim likom, reklo bi se, nema nikakve veze! Vaša crvena boja bode oči. Prosipa se po slici kao krv. Zbog čega?
Crvena boja kao na Karavađovim slikama ima jednu, gotovo bih rekla, krajnje intimnu vezu sa mnom i sa mojim detinjstvom. U zgradi u Pragu gde sam živela sa mojim roditeljima, nalazio se crveni tapacirani lift, sa ogledalom, vratima od kovanog gvožđa i ženom, dosta mrgudnom, koja je vozila taj lift. Postojala je jedna vrsta agresivnosti zbog koje ja taj crveni lift poistovećujem sa Karavađovim slikama… Mnogo godina kasnije gledala sam film Stenlija Kjubrika po romanu Stivena Kinga, 'Isijavanje'. Jedna scena posebno je imala značenja kada konobar i Džek vode dijalog u crvenom toaletu. Tada konobar priznaje ubistva koja je počinio i kaže. 'Znam vas, vi ste ubili vaše kćeri', a ubica odgovara: 'Da, ja sam ih ispravio. Žena se potom naljutila na mene, pa sam i nju ispravio.' Ta brižljivo izabrana rečenica 'ispravio sam ih', na mene je delovala podjednako bolno kao i vožnja liftom, koji mi je pored svega bio izuzetno lep, ali namrgođena gospođa je dodavala bol toj lepoti. Mislim da se ta gestikulacija, što u rečenicama, što preko gestova, prenosi u moj rad. Da li namerno njome hoćete još više da iritirate posmatrače?
Crvena boja je intimno vezana za mene. Iz ovakve konstatacije neko bi pomislio ova ili kasapi u slobodno vreme ili voli cveće, ali uistinu ta boja se nekako nesvesno i svesno provlači kroz sliku. Nekad sa namerom da optereti posmatrača, a nekad prosto da mene razonodi. Iskreno govoreći, volim u tom nizu hladnih boja da povremeno provučem i crvenu, bilo da je to bar-stolica ili lokva krvi.
A oružje i pendreci na 'opuštenim stomacima'?
Možda je bolje krenuti od stomaka, a i veličina je bitna. Stomak za mene ima statusni simbol. Što veći stomak to je bolji status, naravno nekima se i omakne, ali onda opet dobro dođe stomak pri padu, tako da se retko ozlede. Status osim stomaka određuju i alati kojima se malo pre pomenuti koriste. Nekada je dobro imati psa ili druge rekvizite, ali mahom se tim rekvizitama služe po najmanje oni koji treba. Tada dođemo do odabira zanimanja i viđenja svoje budućnosti. Onda sledi pitanje: a kakve budućnosti?
Vidimo se često sa mnogo unučadi oko sebe. Na vratu obešene sve zasluge i nagrade. Sa tim okovom oko vrata koji sa ponosom tada pokazujemo svojim unučadima sedimo pred prelepom kućom, koja se nalazi na prelepom ostrvu, sa pogledom na more koje se prostire u nedogled. Ne kupate se jer je more puno ajkula, a i ostrvo po kojem biste želeli da se šetate nije baš sigurno, iako ima predivno uređene vrtove. Ali ipak imate osmeh koji vam je teško skinuti sa lica, ne od sreće, već zbog facijalne deformacije izazvanim dugim sedenjem na vetrometini. Jer u vašoj prelepoj kući žive vama potpuno nepoznati ljudi. Zašto naziv izložbe 'Kabare'?
Kabare je skup dželata, kasapina, vođa sa poremećenim stanjem svesti, ali kako god ih nazivali nikako ih ne treba svrstavati kao jedine krivce. Oni su podjednako krivi kao i oni koji sebe vide kao žrtve, ili još bolje koji su sebe svrstali u tragičare zavisne od kulta žrtve. S toga ipak radije kažem da su krivci žrtve kolektivno poremećene svesti. Sada tako pogubljeni tumaraju zajedno preko proplanaka spržene zemlje. Ponekad čvrsto se držeći za ruke, uplašeni svojih sopstvenih dela. Zašto je 'Bambi mrtav' (naziv druge slike_arhiva)?
Bambi nije ništa manje kriv niti je veća žrtva od ostalih, a zašto onda da pravimo famu oko jednog jelena koji nesrećno okončava kao deo aranžmana nečije mesare. Vase slike_arhiva bez zadrške predstavljaju agresiju: smrt, silovanja, bes. Zbog čega?
Jer je sve što nas okružuje tako radosno. Šta poručujete takvim angažovanjem?
Kako kaže lik iz crtanog filma: 'Govori tiho i nosi psa sa sobom', a onda smisli bolji savršeniji moto ' govori glasno i nosi psa sa sobom.'Naravno problem nastaje ako taj pas pobegne. Da li su negativne emocije samo kontekst?
Da, ako nemate psa.
M. Marjanović
