Izvor: Vostok.rs, 10.Nov.2013, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dr Dušan Bataković: Doživljavamo najave revizije istorije maltene kao pripremu nove objave rata
10.11.2013. - Prebacuju odgovornost Rusiju i Srbiju
Srpski istoričar svetskog glasa, diplomata, direktor Balkanološkog instituta SANU doktor Dušan T. Bataković, učestvovao je u naučnoj konfrenciji "Uoči Velikog rata: Rusija i svet", koju je organizovao Ruski institut za strateška istraživanja.
O pokušajima revizije istorije, nesrazmernosti Franca Ferdinanda i Gavrila Principa, naučnom otporu Srbije i Rusije doktor Bataković razmišlja u intervjuu za Glas >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Rusije.
- Većina knjiga koje se pojavljuju u anglo-saksonskim i nemačkim zemljama poslednjih šest meseci, godinu dana vrše jednu svojevrsnu reviziju istorije i prebacuju odgovornost pre svega na Rusiju i na Srbiju. U pitanju je pokušaj da se relativizuje istorija Prvog svetskog rata, a da se kao njeni pokretači ne oglase Nemačka i Austro-Ugarska kako to, uostalom, piše i u Versajskom ugovoru, nego se ponovo vraća na ovu staru tezu iz međuratnog perioda, koje je počeo u Nemačkoj krajem 20-tih, a ekspanziju dobio tokom 30.-tih posebno za vreme Hitlerove vlasti. A to je da su krivci za Prvi svetski rat pre svega Rusija, a zatim i Srbija, kao jedno, kako oni kažu, razbojničko gnezdo koje je ugrozilo evropski mir. Stoga je ova konferencija u Moskvi bila organizovana sa namerom da se pretresu još jednom neki od uzroka rata. Kao i da se pokaže prema raspoloživim istorijskim dokumentima, kakvo je stanje ruske nauke danas i kako se iz ruske perspektive gleda na Prvi svetski rat. Ja sam upozorio na negativne pojave koje se već dešavaju oko priprema proslave 100-godišnjice Prvog svetskog rata.
To nije proces koji je počeo juče. Naime, cilj je da se pokaže da su i Rusija i Srbija trajne tačke geopolitičke nestabilnosti. Rusija na globalnom planu, a Srbija na Balkanu. Da te države danas, kao i pre sto godina, prave probleme čitavom svetu. Sa druge strane, Nemačka je sada ponovo najjača sila u Evropi, i među njenim naučnicima, kao i među onima koji istražuju Nemačku u Anglo-Saksonskom svetu sada je preovlađajući trend da se odgovornost sa Nemačke prebaci makar na neku od drugih država-učesnika, znači, ako ne samo na Rusiju, onda bar još i na Francusku. A da se Srbija prikaže otprilike kao da je to zemlja iz vremena Mladića, Srebrenice, Miloševića, i tako dalje.
Ako dobro razumem, današnja situacija po nečemu podseća na situaciju između dva svetska rata?
- Pa tu bi mogle da se povuku određene paralele. Naime, u Nemačkoj je 60-ih godina postojala jedna jaka naučna struja, čiji je vođa bio čuveni istoričar Fric Fišer iz Hamburga, koji je u svojoj knjizi „Posezanje za svetskom moći” (Griff nach der Weltmacht) ubedljivo pokazao da je Nemačka bila pokretač i uzrok Prvog svetskog rata u želji da napravi novu preraspodelu uticaja i moći u svetu da se domogne većeg broja kolonija i važnih resursa. Fric Fišer i njegova škola, koja je dominirala do pre nekih 20 godina, je ubedljivo dokazivala da je Nemačka bila ta koja je gurnula svet u prvi rat svetskih razmera. Međutim, kad sad pomenete nekome da je Fišer veliki istoričar, a taj neko nije njegov učenik ili sledbenik, on će ljutito odmahnuti glavom. Međutim, važno je da se naglasi da je zapravno novih dokumenata koji dokazuju uzroke svetskog rata nema. Radi se samo o pokušaju revizije na osnovu postojeće dokumentacije, a pažnja se skreće sa sukoba Velikih sila, imperijalističkih težnji i krupnih ekonomskih interesa sada se to sužava na pojedine ličnosti i njihovi osobine, i male narode kao što su Srbi, koji su „u nekoj stalnoj želji da izvrše svoje ciljeve koji ugrožavaju svetski mir.
Jedan profesor iz Kembridža, veliki stručnjak za nemačku istoriju, Kristofer Klark nedavno je objavio knjigu pod naslovom „Mesečari” (The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914), u kojoj on tvrdi da se posle Srebrenice o Srbima ne može pisati kao ranije i da se mora ponovo preispitati pravo biće njihovog nacionalnog pokreta, kao i da je moguće onda u tom smislu vršiti raznovrsne revizije. U Srbiji se podigla velika polemika oko te knjige i drugih koje se najavljuju da će izaći, jer se Srbija u njima označava kao krivac za izbijanje rata, a Rusija kao njen veliki i glavni zaštitnik. U tom smislu ispade da je Srbija kriva, iako svi znamo da je Nemačka prva počela rat, da je ona objavila rat Rusiji i da nije napala Srbiju nego da je napala Belgiju.
- Vlasti Republike Srpske, po svemu sudeći, neće prisustvovati svečanostima u Sarajevu, posvećenim stogodišnjici Prvog svetskog rata. Kako vi shvatate ovu njihovu odluku?
- Ja sam u Moskvi izneo pregled dosadašnjih nastojanja da se organizuje jedan veliki naučni skup u samom Sarajevu, o uzrocima rata i njegovom toku. Na početku inicijator je bila Francuska. Postoji posebna državna organizacija koja se bavi stogodišnjicom rata i koja htela da organizuje veliku naučnu konferenciju u prestonici BiH. Međutim, u Sarajevu su Ejup Ganić i njegov fakultet pokušali da to pretvori u suđenje Srbiji. Prvi svetski rat upotrebe kao objašnjenje rata u Bosni 1992-1995. Naravno da su na to Srbi iz Republike Srpske reagovali veoma oštro i sa indignacijom, jer je apsolutno neprihvatljivo da se jedna naučna konferencija zloupotrebljava u sasvim prizemne političke svrhe. S druge strane, pre nego što je počela ta francuska ogranizacija, izvesni ogranizatori iz Sarajeva na čelu sa doktorom Husnijom Kamberovićem napravili su pripremu svog alternativnog skupa uz pomoć Nemaca i Austrijanaca, a koji će okupiti samo učesnike iz zemalja poraženih u Prvom svetskom ratu. U tom smislu skup nije reprezentativan i svesno su zaobiđeni ne samo Banja Luka, nego i Beograd i nijedan od relevantnih instituta i institucija nisu ni konsultovani ni pozvani.
Mi smo u više navrata skretali pažnju francuskoj ambasadi, a uskoro ćemo i nemačkoj i austrijskoj da Sarajevo nije pogodno mesto da se organizuje veliku skup o Prvom svetskom ratu. Prvo zato što je Sarajevo, osim što je tamo izvršen atentat na Franca Ferdinanda bio sporedno ratište, i potpuno nevažno u čitavom ratu. Mnogo važnija je bila, na primer, Srbija. S druge strane, ako te konferencije ne pomažu da dođe do neke vrste pomirenja i traženja zajedničkih pogleda oko nekih krupnih fenomena, već umesto toga postanu još jedan razlog novih podela, onda to naravno neće nikome biti od koristi i sa naukom neće imati skoro nikakve dodirne tačke. Zloupotreba istorigrafije, kao što je poznato, svuda u svetu je razvijena, i ona se tako brutalno koristi u dnevnopolitičke svrhe i nemoguće je onda razdvojiti šta je nauka a šta je politika. Mi smo zato iz Beograda u više navrata upozoravali razne naše prijatelje da konferencija u Sarajevu ne sme da bude seme razdora.
Da li su srpski i ruski istoričari spremni da pruže naučni otpor onom što se dešava?
- U mom uvodnom predavanju u RISI dao sam jednu slikovitu metaforu toga što će se otprilike desiti ako ne bude adekvatnog naučno fundiranog odgovora, u Sarajevu se spremaju da vrate spomenik Francu Ferdinandu, koji je podignut 1917, koji je visok 16 metara, a da istovremeno vrate stope Gavrile Principa, koji su utisnuti u beton kao mali podsetnik na to herojsko delo iz 1914. Sad vi zamislite kako će to izgledati jedan ogroman spomenik okupatoru i stope utisnute u pločnik. Znači, potpuno nesrazmerno. Ja sam apelovao na rusku naučnu zajednicu da ovaj izazov primi veoma ozbiljno i rekao da nije dovoljno da se objavljuju knjige samo na ruskom jeziku, nego da je zbog međunarodne difuzije od izuzetne važnosti i da objave se rezultati ruske nauke na engleskom, francuskom, nemačkom kako bi mogla da se otvori jedna šira debata. Mislim da je moja intervencija naišla na određeno interesovanje, ali ja ne mogu da procenim kako će zvanična Rusija na ovaj trend reagovati. Naravno, mene u ovom smislu pre svega zanima reakcija nauke. Meni je bilo veoma važno to što sam čuo ponovo, ono što sam i mislio da jeste stanje stvari da je Rusija bila nespremna za taj rat, da ga nije planirala i nije ga želela, i da je on njoj bio nametnut kao što je bio nametnut i Srbiji.
Mi ovde u Srbiji ove najave revizije i nove demonizacije doživljavamo maltene kao pripremu nove objave rata, shvatamo veoma ozbiljno i mobilišemo koliko možemo naše naučne potencijale da na osnovu dokumentacije nesumnjivo pokažemo šta su pravi uzroci Prvog svetskog rata i ne dozvolimo da se Srbija predstavlja kao jedna mračna balkanska kraljevina u kojoj žive teroristi i atentatori, mislim da je ta slika ne samo netačna, nego i namerno stvorena kako bi se opet iskoristila prilika da se protiv Srbije vodi jedan opasan medijski rat. Srpska akademija nauka pod rukovodstvom akademika Živojinovića sprema jednu veliku naučnu konferenciju u junu sledeće godine. Ja sam moj boravak u Rusiji iskoristio da konsultujem više ruskih kolega koje bi mogli da učestvuju na toj konferenciji. A u međuvremenu mi smo pozvali i dvadesetak naučnika iz čitavog sveta. I naš ćemo zbornik objaviti uz pomoć države i na srpskom i na engleskom jeziku.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije, foto: novosti
