Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Apr.2020, 09:59
Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter
U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.
U trenutku kada pišem ovaj tekst javnosti još nije predstavljen program ekonomske pomoći našoj privredi koja tone u velike probleme zbog pandemije koronavirusa, a koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je, istina, već pre nekoliko dana ocenio da će to biti “najbolji ekonomski program”, a tokom vikenda je preko televizije rekao da je “težina” tog državnog finansijskog paketa pomoći privrednicima i stanovništvu oko pet milijardi evra. Pri tome se pozvao na, u ekonomiji tako nazvan, model “bacanja para iz helikoptera”, za koji se navodno opredelilo rukovodstvo Srbije. Čak je dodao da se razmišlja da država svakom domaćinstvu u Srbiji “pokloni” 100 evra kako bi ona lakše podnela “Korona krizu”.
Na osnovu ovih nekoliko natuknica može se zaključiti da predsednik Vučić, kao i kod pristupa strategiji borbe sa virusom COVID-19 u zdravstvenom smislu, i na planu ekonomije smatra da Srbija može biti “najbolja”, to jest da njegova vlast i iz ove krize može izaći “ojačana”, a narod uveren da od te vlasti može dobiti para koliko mu zatreba, itd. To znači da u vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici?
Čovek se doista upita čemu služi nedavna poruka ministra finansija Malog (hajde da to citiram po sećanju) da država ima toliko para da joj dva meseca niko ništa ne mora uplaćivati? Neko će reći da je to bio trenutak kada su se morali preseći znaci široke panike u građanstvu. Ja takvu paniku kod građanstva nisam primetio, ali možda je panika počela da se širi u vodećim državnim institucijama?
Srbija je teškom mukom došla do finansijske konsolidacije proteklih godina i opasno bi bilo da se nepromišljeno podele relativno tanke finansijske rezerve, kao što je, takođe, opasno dozvoliti opšti pomor srednjih i malih preduzeća, koji sada preti zbog prepolovljenog izvoza, presahnule tražnje za nizom usluga, odustajanja od niza malih investicionih projekata i rekonstrukcija, itd. Dakle, Srbiji bi najviše odgovarao “srednji put” u sanaciji ekonomskih prilika – put refinansiranja dugova, subvencija za očuvanje radnih mesta i hitnih intervencija za poboljšanje industrijske ponude. I to zahteva značajna finansijska sredstva, koja će očigledno biti dostupna, pod povoljnim uslovima, i na evropskoj novčanoj pijaci. Hoće li Srbija imati dovoljno znanja da do tih sredstava dođe, to ćemo još videti.
Neverovatna je srpska potreba za junačenjem. Mi, navodno, sve možemo kad hoćemo i kad je teško, ali nismo u stanju da testiramo veći broj ljudi na koronavirus, što je preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Nema ni dovoljno kvalitetnih testova, za one koji su obezbeđeni niko neće da kaže da li su pouzdani, a nema ni dovoljno osposobljenih laboratorija. Izgleda da je sve bilo centralizovano u famoznom Institutu Batut, što je očigledno bila pogrešna strategija. Tako da ni posle celog marta još ne možemo da kažemo da imamo potpunu sliku o raširenosti bolesti, ali nam je i dalje glavni krivac za širenje epidemije sam narod, koji navodno nije dovoljno disciplinovan, pa predsednik kaže da razmišlja o potpunom karantinu za sve građane Srbije 24 sata dnevno.
Kakva je to strategija koja podrazumeva slobodu kretanja samo za policiju, vojsku i vrhovnu vlast? Nadajmo se da lečenje korona cirkusa neće postati gore od same bolesti.
Ps. Prošle sedmice tehničkom greškom u ovoj kolumni je objavljeno da je 2019. prosečna svetska cena brent nafte bila oko 110 dolara za barel, a podatak se odnosi na 2012. Prošle godine je svetska cena u proseku bila oko 74 dolara za barel.
