Izvor: Blic, 31.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devalvacija je zauvek prošlost
Devalvacija je zauvek prošlost
U domaćem monetarnom sistemu tokom 2001. godine dominirala su tri bitna momenta: kurs dinara je stabilan, počelo je vraćanje poverenja građana u banke i počelo je odobravanje kredita za kupovinu trajnih potrošnih dobara - kaže u razgovoru za 'Blic' Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije. Osnova za uspešnu politiku kursa dinara bile su devizne rezerve zemlje koje su od promene vlasti uvećane tri puta i trenutno iznose oko 1,130 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << milijardi dolara, kaže guverner i dodaje: 'Održanju stabilnog kursa domaće valute doprinela je i dobra fiskalna politika koju vodi srpski ministar finansija Božidar Đelić. Dosadašnja politika kursa dinara vodiće se i u 2002. godini, što će reći da će tržište određivati cenu deviza. To znači da u jednom periodu kurs može lagano slabiti, a u drugom lagano jačati. U svakom slučaju, vreme devalvacija je zauvek prošlo, jer naglih i jednokratnih promena deviznog kursa dinara više nikada u ovoj zemlji neće biti.'
Često vam upućuju primedbe da takvom politikom uništavate izvoznike. Da li zaista sadašnji kursa destimuliše izvoz?
- Uprkos velikom spoljnotrgovinskom deficitu, mi smo u 2001. imali pozitivan platni promet i to je omogućilo održavanje kursa. Sve zemlje u razvoju imaju deficit u spoljnoj trgovini, jer kada menjate strukturu privrede ukoliko želite konkurenciju morate da imate veći uvoz od izvoza. Na duži rok, naravno treba povećavati izvoz, međutim, povećanje izvoza nije moguće samo ispravljanjem cena. Najbolji primer za to je izvoz poljoprivrednih proizvoda koji će ove godine biti tri puta manji nego 1993, a to je bila godina hiperinflacije kada je izvoz inače bio katastrofalan. Drugi faktori više utiču na izvoz, a to su, pre svega, kvalitet proizvoda, konkurentnost u marketinškom nastupu i unutrašnji troškovi preduzeća.
Primedbe ekonomista o ovom pitanju prisutne su u svim zemljama koje imaju relativno stabilan kurs, pa i kod mojih kolega u Poljskoj i Hrvatskoj. Ja te primedbe očekujem i narednih godina. To će jednostavno biti stalna tema. Napravili smo nedavno ozbiljnu ekonometrijsku analizu kako bismo videli koliko promena kursa utiče na porast izvoza i shvatili da devalvacija nema nikakvog uticaja na povećanje izvoza. Stalna ste tema nekih domaćih bankara. Šta će biti sa bankama u sanaciji i koliko je sada poverenje građana u banke?
- Banke koje su trenutno pod upravom Agencije za sanaciju i osiguranje depozita nikada nisu radile na profitabilnim osnovama i nisu ni bile prave banke. Uvek su predstavljale samo ispostave Ministarstva finansija, preko kojih je distribuiran novac društvenim preduzećima. Nažalost, mojim kolegama iz republičke i federalne vlade i meni dodeljena je uloga da im isporučimo račun koji su napravile u proteklim decenijama. Mi smo tu zaista u neprijatnoj situaciji, i možemo da se opredelimo između dve mogućnosti: da nastavimo da ih pumpamo parama bez pokrića i da stvaramo iluziju da one posluju, ili da nađemo način da ljudima, zaposlenim u tim bankama, damo mogućnost da nađu posao u nekim dobrim bankama.
Kada je DOS išao na izbore prihvatio je program G17 plus koji se bazirao na promeni sistema. Ako to nekom ne prija, onda nije bio svestan za šta je glasao.
Drugi veliki uspeh NBJ jeste povratak poverenja građana u banke. Zatekli smo stanje gde je praktično prosečni ulog građana bio jedna marka po čoveku. Sada u bankama imamo oko 510 miliona DM nove devizne štednje i još 50 miliona maraka u dinarskoj štednji. Mislim da ni najveći optimisti to nisu mogli da predvide nakon svega što se dešavalo u našem bankarskom sistemu. Meni je to samo najbolji pokazatelj da je NBJ dobro radila i da smo počeli da vraćamo poverenje građana.
Očekujem da će sa rastom štednje doći i do obnavljanja potrošačkih kredita. Realno je da kredite za kupovinu automobila na tri do pet godina očekujemo od aprila; za neka druga potrošna dobra već od marta. Ono što građane najviše interesuje jesu stambeni krediti. Mislim da će u drugoj polovini 2002. godine krenuti i stambeni krediti. Ali tu nije dovoljno da imati štednju, već moraju i neki zakonski propisi da se izmene koji će garantovati naplativost hipoteke, brži izvršni postupak u slučaju da dužnik ne vraća rate i slično. Prvi ste završili posao u okviru Komisije za ispitivanje zloupotreba. Od tada gotovo da ne prestaju napadi na vas...
- Zakon o ekstraprofitu i Komisija moj su hobi, s obzirom da to ne spada u ingerencije guvernera, već me je Vlada izabrala kao jednog od članova te komisije. Ali naplata jednokratnog poreza ne može se dovoditi u vezi sa zatvaranjem banaka. Nijedna banka nije zatvorena zbog ekstraprofita, čak ni 'Astra banka'. Ali, postoji jedna druga stvar. NBJ je zatvarajući 19 banaka tokom ove godine presekla gomilu finansijskih mahinacija ljudi koji su se obogatili na bankrotu naroda u doba sankcija i koji su navikli da zarađuju na devalvacijama, kursnim razlikama, inflaciji, privilegijama koje su dobijali od države ili na potkupljivanju raznih novinara, sudija i državnih činovnika. Ta ekipa se u međuvremenu organizovala i napravila nešto što je neformalna stranka ekstraprofitera. Oni uopšte nisu bezazleni. Imaju jake medije. Imate Bogoljuba Karića koji preko BK telekoma može da servira građanima Srbije šta god želi. Pitam se da li je to demokratija.
Pored podrške koju imaju u opoziciji, ekstraprofiteri imaju podršku i nekih članova DOS-a. Trenutno sam ja na tapetu. Ako pogledate ko se od ljudi iz DOS-a javlja da podržava stranku ekstraprofitera i kritikuje moj rad, vidite da su to ljudi koji ništa ne rade. Premijer napredovao
- Zoran Đinđić i ja nemamo nikakav konflikt lične prirode. Čak mislim da je srpski premijer tokom godine znatno napredovao u ekonomskim reformama. To je pre svega velika zasluga vladinog ekonomskog tima predvođenog Božidarom Đelićem.
Ako pratite izjave koje je Đinđić tokom godine davao, i ako je i bilo u prvoj polovini godine nekih neslaganja sa mnom, u drugoj toga nema. Od svih ljudi u DOS-u koji nisu ekonomisti, Zoran Đinđić najbolje poznaje ekonomiju. Miloševićev lobi u Londonskom klubu
- Jasno smo identifikovali 600 miliona dolara koji će biti isključeni iz našeg duga prema poveriocima iz Londonskog kluba, jer su ih kupila lica povezana sa Slobodanom Miloševićem. Međutim, ima veoma jakih indicija da toga ima još. Znamo ko su ti ljudi, u kojim bankama i finansijskim institucijama drže naše otkupljene dugove, i oni koče dalje pregovore. Većina originalnih kreditora spremna je da nam da otpis koji smo tražili. Ali oni koji su svojevremeno jefitino kupili naše dugove hoće sada da debelo zarade. E, to im nećemo dozvoliti. Zato i ne žurimo sa pregovorima. Peđa Radojević
